Nezir Halilović iz Sarajeva i Vuk Jovanović iz Beograda dele dve pasije – privrženost veri i želju za obrazovanjem mladih.
Halilović je godinama predavao islamsku veronauku, dok je Jovanović učitelj pravoslavne veronauke već 18 godina.
„Verska nastava je mesto za svakoga ko hoće da razgovara o veri, toleranciji i različitosti, čak iako nije vernik”, kaže Jovanović za BBC.
Veronauka u školama na Balkanu postoji u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na severu Kosova gde pretežno žive Srbi, a nastavne planove u svim ovim zemljama prave religijske zajednice.
Ovaj predmet na Balkanu uveden je u državama koje imaju jake i popularne crkve, kao i države koje su spremne da ih finansiraju, smatra Bojan Aleksov, profesor moderne istorije Jugoistočne Evrope na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
„Ako država plaća više od 3.000 veroučitelja, koliko ih na primer ima u Srbiji, onda je polovina svih verskih službenika u zemlji na državnom budžetu”, objašnjava on za BBC na srpskom.
U Evropi generalno postoje dva načina na koji se verska nastava sprovodi
Prvi je onaj koji je usvojile Srbija, Hrvatska i BiH, a to je konfesionalni model, po kojem priznate verske organizacije same pripremaju kadar, nastavne planove i programe i same izvode nastavu, kaže Aleksov.
„Država samo stavlja škole na raspolaganje i plaća izvođenje te verske nastave”, dodaje on.
Ovakav model postoji i u Grčkoj, Austriji, Poljskoj i Nemačkoj.
Drugi model podrazumeva da se veronauka ili religijske studije izučavaju kao predmet koji su sastavni deo opšteg nastavnog plana.
Tada deca uče se o velikim svetskim religijama uopšteno, dodaje istoričar, a takav model postoji u Skandinaviji i Velikoj Britaniji.
Model koji je zastupljen u ovim državama, objašnjava Aleksov, „svedoči o vrlo bliskom odnosu crkve i države”.
„Ovo je stariji i tradicionalniji odnos, ali legitiman”, kaže on.
Imam Nezer Halilović potvrđuje da religijske zajednice same odlučuju o tome čemu će na ovim časovima učiti decu, ali dodaje da „nastavni program ide u Ministarstvo obrazovanja na odobrenje”.
I pravoslavni i islamski veroučitelj su zadovoljni kako se odvija sama nastava veronauke danas.
Za Jovanovića je ovaj čas „vreme od 45 minuta koje deca imaju sa nekim ko će ih naučiti nešto autentično, ali ih neće ocenjivati i procenjivati”.
„Kada čas upali, to je mnogo dobro, razgovor je živ”, opisuje on.
Iako kaže da veronauci mogu da prisustvuju i oni koji nisu vernici, ipak dodaje da je jedan od ciljeva časa uvođenje deteta u pravoslavni život.
„Ako oni to žele”, napominje.
Koliko dece u regionu uči veronauku
U Hrvatskoj i Srbiji veronauka je izborni predmet, što znači da roditelji i deca biraju da li će đaci biti upisani na ove časove.
U dve entiteta Bosne i Hercegovine situacija se razlikuje.
Dok u Federaciji BiH – u kojoj većinski žive Bošnjaci i Hrvati – roditelji biraju da li decu upisuju na veronauku, u Republici Srpskoj, gde većinski žive Srbi, deca se na veronauku upisuju automatski upisom u školu.
Časovi ni ovde, međutim, nisu obavezni, pa tako dete može biti ispisano sa veronauke.
Dok u Srbiji deca imaju alternativu, pa se tako odlučuju da li da pohađaju veronauku ili građansko vaspitanje, u BiH i Hrvatskoj te mogućnosti još uvek nema.
„Veronauku u školama u Srbiji pohađa 448.925 učenika, a građansko vaspitanje 300.274 učenika”, kažu iz Ministarstva obrazovanja za BBC.
U Srbiji deca i njihovi roditelji mogu da biraju između šest verskih obrazovnih programa – pravoslavni, katolički, islamski, jevrejski, reformistički i evangelistički.
„Veliki problem u Srbiji je što manjinske religije često ne mogu da okupe dovoljan broj dece, kako bi održavali časove”, kaže Aleksov.
Ovaj problem postoji, dodaje on, i u Hrvatskoj.
Za razliku od Srbije, gde oko 60 odsto učenika osnovnih i srednjih škola prati religijsku nastavu, u Hrvatskoj, prema poslednjih podacima, na veronauku ide oko 85 odsto đaka.
U Hrvatskoj je u planu uvođenje drugog izbornog predmeta, kritičkog mišljenja.
Ministar obrazovanja Hrvatske Radovan Fuks je na predstavljanju predmeta rekao da „nije bila ideja da se napravi pandan veronauci, nego još jedan predmet koji će biti ponuđen deci koja ne upisuju veronauku”.
U Federaciji BiH na islamsku veronauku ide 95 odsto dece ove veroispovesti u osnovnim školama, kaže Halilović, dok na pravoslavnu i katoličku veronauku ide i gotovo 99,9 odsto njih.
Status veroučitelja
U svim zemljama bivše Jugoslavije koje imaju veronauku, uveden je model po kojem su religijske zajednice te koje dovode i uklanjaju nastavnike veronauke i postavljaju nastavne planove, a država samo plaća učitelje.
Pored privrženosti poslu, učitelje veronauke tako „vezuju i teškoće jer ne mogu od države da dobiju posao za stalno”, kaže Vuk Jovanović.
„Ovakav posao, gde ne možemo da dobijemo ugovor za stalno već pred svaku školsku godinu dobijamo novi ugovor na određeno, prilično je nezgodna”, kaže on.
„Veronauka je u Srbiji u školama proslavila 20. rođendan, a mi se svake godine ponovo zapošljavamo.”