У школским ходницима и на факултетским форумима све чешће се чује једна контроверзна дискусија: да ли је лицемерно што професори и наставници користе вештачку интелигенцију за припрему наставе, а истовремено забрањују ученицима да је користе за решавање задатака? Ова дилема отвара важна питања о природи образовања, етици коришћења технологије и томе шта заиста значи учити у 21. веку.
Аргумент о лицемерству: „Чини као што радиш“
На први поглед, ситуација делује прилично јасно. Професор користи ChatGPT да генерише питања за тест, припреми презентацију или осмисли објашњење сложеног концепта. Потом истом том ученику каже да не сме да користи ВИ за писање есеја или решавање математичких задатака. Зар то није класичан случај „ради као што говорим, а не као што радим“?
Многи ученици управо тако и виде ствари. Осећају да им се намеће двоструки стандард – одрасли могу да користе све доступне алате да себи олакшају посао, док они морају да се муче „старински“. Ова перспектива постаје још проблематичнија када се узме у обзир да ће ови исти ученици ускоро изаћи у свет рада где ће вештачка интелигенција бити сасвим уобичајен алат.
Зашто ипак није исто: Разлика између алата и штаке
Међутим, овде се крије једна кључна разлика коју често превиђамо. Наставник који користи ВИ већ поседује знање и вештине потребне за свој посао. Када користи вештачку интелигенцију да генерише идеје за часове, он може да процени квалитет предлога, да их прилагоди својој групи ученика и да их интегрише са постојећим курикулумом. ВИ му је алат који повећава ефикасност, а не замењује основно знање.
С друге стране, ученик који користи ВИ да реши задатак из математике или напише есеј често прескаче сам процес учења. Уместо да развија вештине решавања проблема, критичког мишљења или писања, он добија готов производ који не разуме у потпуности. То је као да покушава да научи да вози бицикл тако што ће да се воза у аутомобилу – можда ће стићи до одредишта, али неће научити оно што је требало.
Када је ВИ добродошао у учењу
Ово не значи да ученици треба потпуно да се држе подаље од вештачке интелигенције. Напротив, постоје ситуације када ВИ може бити веома користан образовни алат:
За истраживање и инспирацију – ВИ може помоћи ученицима да пронађу занимљиве углове за пројекте, да добију објашњења сложених концепата или да генерише почетне идеје за креативне задатке. Кључно је да ВИ буде стартна тачка, а не финални производ.
За вежбање и проверу – Ученици могу користити ВИ да генерише додатне задатке за вежбање, да провери своје разумевање градива или да добије повратне информације о својим идејама пре него што направе финални рад.
За приступачност – Ученици са посебним потребама могу користити ВИ као помоћни алат који им омогућава да се фокусирају на суштину учења уместо да се боре са техничким препрекама.
Када ВИ постаје проблематичан
Проблеми настају када ВИ почне да замењује менталне процесе које ученици треба да развију:
Коришћење ВИ-ја за директно писање есеја спречава развој писмености, аргументације и критичког мишљења. Када ученик препусти ВИ-ју да реши математичке задатке уместо да их решава корак по корак, губи прилику да развије логичко размишљање и вештине решавања проблема. Ослањање на АИ за све типове задатака може довести до атрофије менталних „мишића“ које образовање треба да јача.
Прагматичан приступ
Можда је време да престанемо да гледамо на ово као на црно-белу ситуацију. Уместо да се ВИ у потпуности забрањује или некритички дозвоља, образовни систем треба да развије софистициранији приступ. Ово подразумева јасно дефинисање када и како ученици могу да користе ВИ, едукацију о етичком коришћењу технологије и развој нових метода оцењивања које узимају у обзир постојање ових алата.
Наставници нису лицемерни што користе ВИ док од ученика траже да га не користе – они су одговорни за то да осигурају да се процес учења не заобиђе. Њихова улога је да припреме ученике за свет у којем ће ВИ бити свеприсутан, што значи да треба да науче и како да га користе и када да се ослоне на своје способности.
На крају крајева, циљ образовања није да ученици науче да избегавају модерне алате, већ да развију довољно знања и мудрости да их користе паметно. У томе лежи права вредност образовања у доба вештачке интелигенције.