„Ne zna da skuva jaje.“ „Ne ume da zašije dugme.“ „Pojma nema kako da vrati lanac na biciklu.“ Sve su ovo rečenice koje čujemo od današnjih odraslih koji sa zabrinutošću gledaju tinejdžere novog doba. I lako je zaključiti: ova generacija je nesposobnija, zavisnija, manje samostalna nego što smo mi bili u njihovim godinama.
Ali šta ako gledamo pogrešne stvari?
Koliko je majstor samostalan ako ne zna da instalira Windows?
Zamislite ovaj scenario: vaš tinejdžer ne zna da promeni sijalicu, ali je upravo organizovao grupni projekat sa petoro vršnjaka, koordinirao rokove, podelio zadatke i sve okačio u oblak. Vi ne znate kako da koristite Discord, a vaše dete na njemu upravlja serverom sa 200 članova.
Ko je tu samostalniji?
Poenta nije da umanjimo značaj praktičnih životnih veština – one su i dalje važne. Ali možda je vreme da priznamo da se sama definicija samostalnosti promenila.
Šta pokazuju istraživanja?
Studije pokazuju da mladi ljudi danas ispoljavaju značajno poboljšane sposobnosti u prepoznavanju, pronalaženju i organizovanju informacija koje im trebaju, kao i u kreativnom razmišljanju i sticanju znanja na nezavisne načine. Skoro 90% generacije Z sebe ocenjuje kao digitalno napredne ili veoma napredne korisnike.
Naravno, postoji i druga strana medalje – njihovo razumevanje tehnologije može biti površno. Oni znaju da koriste aplikacije, ali ne razumeju uvek kako one rade. Znaju da nađu informaciju, ali ne uvek i da provere njen kvalitet.
Zvuči poznato? I mi smo znali da pokrenemo auto, ali nismo svi razumeli kako motor radi.
Različite veštine za različito vreme
Kada smo mi bili mladi, samostalnost je značila:
– Znati da popraviš nešto u kući
– Orijentisati se po gradu bez GPS-a
– Skuvati obrok bez YouTube tutoriala
– Popraviti bicikl ili nešto drugo mehaničko
Danas, samostalnost znači:
– Znati da se snađeš u novoj aplikaciji ili softveru
– Upravljati informacijama iz mnoštva izvora
– Organizovati projekte i ljude digitalno
– Zaštititi svoju privatnost online
– Prepoznati dezinformacije i nepouzdane izvore
Nije da su stare veštine postale nevažne – samo više nisu jedina mera samostalnosti.
Šta ovo znači za nas kao roditelje?
Prestanimo sa poređenjima. „U moje vreme…“ je najbrži način da izgubimo verodostojnost kod naše dece. Mi nismo odrastali sa pametnim telefonima, društvenim mrežama i neograničenim pristupom informacijama. Oni nisu odrasli bez njih. To su različiti svetovi.
Prepoznajmo njihove veštine. Kada vaš tinejdžer uspešno organizuje nešto online, koordinira grupu, reši tehnički problem ili se snađe u novoj situaciji koristeći digitalne alate – to JESTE pokazatelj samostalnosti. Primetite to i pohvalite.
Učimo jedni od drugih. Vi naučite njih kako da promene gumu na autu – oni vas nauče kako da zaštitite svoj identitet online. To nije ponižavajuće, to je mudro.
Uravnotežimo veštine. Naravno da je dobro da tinejdžer zna da spremi sebi obrok ili zašije dugme. Ali isto tako je dobro da zna da zaštiti svoje podatke ili da prepozna ”fišing imejl”. Obe vrste veština su važne za život u 21. veku.
Istinsko pitanje nije „Da li su samostalni?“
Pravo pitanje je: „Da li su spremni za svet u kojem će živeti?“
A taj svet sve više zahteva upravo one veštine koje naši tinejdžeri razvijaju – sposobnost brzog učenja, prilagođavanja novim tehnologijama, upravljanja ogromnim količinama informacija, komunikacije i saradnje na daljinu.
Da, neka nauče da skuvaju jaje i poprave bicikl. Ali ne zaboravimo da cenim i ono što već znaju – a to je često mnogo više nego što mi mislimo.
Možda nisu nesposobniji. Možda su samo sposobni za drugačije stvari. I možda je to upravo ono što im treba.
Vaše dete možda ne zna da vrati lanac na biciklu. Ali verovatno zna da napravi prezentaciju, organizuje ivent onlajn, ili reši problem za koji vi ne znate ni otkud se pojavio. I to nije malo.