Ја сам мама двоје деце и признајем – не знам увек шта је најбоље за моје дете. А ви, увек знате?

1 октобра, 2020

Па, ви знате шта је најбоље за ваше дете!

Реченица која је вероватно апсолутни шампион у одговору на свако питање које нека мама постави на Фејзбук групама, у потрази за било каквим саветом.

“Здраво маме, моја беба има 6 месеци, кад бих могла да јој понудим чипс?”

– После годину дана, тако сам ја. Али ви најбоље знате шта је добро за ваше дете.

– Мој једе све од 3. месеца. Али ви за ваше дете најбоље знате.

– Најбоље никад, то је отров у кесици. Али свака мама најбоље познаје своје дете.

И такве одговоре добићете на скоро свако питање, чак и на она која често никакве везе немају ни са мајчинским инстинктом ни са “познавањем детета”. Рецимо: “Има четири месеца, може ли у дубак?” – Наравно, ја сам свог ставила са два месеца, али је он баш напредан, ви знате најбоље за своје дете.

Прочитајте и:

Kако одгојити девојчицу која ће знати да цени себе
Овако почиње систем(ат)ско упропашћавање рођене деце

Ја сам мајка двоје деце и признајем – не знам увек најбоље за своју децу. И није свака мајка увек знала најбоље. Знам мајку која је јурила дете варјачом док се одвикавало од пелена, сваки пут кад се упишки. Да ли је и она знала најбоље?

Знам мајке које не желе да доје јер им је важно да сачувају привлачност и лепоту својих груди. Раде ли најбоље за своју децу?

Познајем два образована млада брачна пара, који су својим бебама увече пред спавање месецима давали дозу парацетамола, да би боље спавали. Да ли је то најбоље за њихову децу?

Знам и мајке које бебама гурају телефоне у руке док су у колицима (о, колико сам таквих видела), а неке од њих заиста верују да раде добру ствар јер деца тако “уче”. Па, знају ли и оне најбоље за своју децу?

Тачно је да свака мајка познаје своје дете најбоље, али понекад, мајке стварно не знају најбоље. Постоје ствари које нису најбоље ни за једно дете. Ствари које можда свесно дајемо, користимо, иако знамо да нису добре, али се надамо да ћемо умети да пронађемо праву меру.

Можемо, можда, да се утешимо тиме што ћемо уз дозу сарказма рећи – да, ето, ја сам дала детету да игра игрице цео дан, баш сам немајка. Али није у томе ствар. Можете ви дати детету да гледа цртаће читав дан. Једном годишње, на пример. Можете му дати и да поједе кесицу смокија и после тога сладолед за ручак. Али нека то буде једном у години. Пронаћи меру, али праву меру, то је данас уметност родитељства. Јер, мера често није оно што ми мислимо да јесте. Умерено не значи сваког дана кесица грисина.

Верујем у инстинкт када је у питању здравље мог детета, кад ми њено понашање, то како се осећа говори да нешто није у реду. Ту ће ретко која мајка погрешити.

За већину осталих ствари – не знамо најбоље. И не убеђујте себе и друге мајке да им не треба ничији савет. Знају нутриционисти, стручњаци за исхрану деце, педијатри, психолози, физијатри… Не устручавајте се њих да питате јер посао мајке и није да зна све. Њен посао је да посматра, прати, разуме, воли, да греши и из тога да учи.

Аутор: И. Стефановић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама