Поједине школе ће, од септембра, осим ученика, примити и предшколце. Док су учионице празне, за вртиће се тражи место више. Зато је планирано да се вишак простора у школама претвори у обданишта. У граду рачунају да ће тако обезбедити 1.835 места за најмлађе.
„Ми се надамо да ћемо добити око 350 места, то је нека информација која није прецизна у овом моменту, очекујемо простор у оквиру две основне сколе на Новом Београду, тако да још треба да се направи структура група и да имамо дефинитиван број деце који бисмо могли да решимо ове године“, каже руководилац службе за кориснике ПУ „11 април“ Јасна Матаруга.
Пракса из претходних година показала је да школа и вртић у истој згради добро функционишу. Зато је, објашњавају надлежни, одлука о спајању деце оправдана. Као други разлог наводе уштеде.
„Од 250 до 300 милиона динара биће решен боравак близу 2.000 деце у предшколским установама, а да бисмо изградили један вртић капацитета до 300 деце потребно нам је 250 до 300 милиона“, каже Снежана Ђурић из Градског секретаријата за образовање и дечју заштиту.
На списку објеката за адаптацију је и један интернат. Поједини родитељи деце која похађају Основну школу Радивој Поповић, где се интернат налази, брину због те одлуке.
„У Београду иначе имамо проблем са недостајањем простора за децу са сметњама у развоју тако да узимање тог интерната и тог простора мислим да би донело већи проблем него што би дугорочно решили питање вртића“, каже Гордана Племић из Удружења „Родитељ“.
„Преместиће се у интернат у ОШ Вељко Рамадановић која је у непосредној близини, непуних 100 метара од њихове матичне школе. Морам да напоменем да је у интернату смештено 20 деце, интернат је површине око 2.200 квадрата тако да, тај простор је врло рационално и разумно искористити за смештај 250 деце предшколског узраста“, каже Снежана Ђурић.
Како би се план спровео у дело, неопходно је зелено светло Скупштине града. Обнова би свакако требало да буде завршена до септембра.
Извор:РТС
Vec tridset godina radim u ruralnom naselju i vec trideset godina imam predskolce.Jeste to mali broj ,do 5 najvise i rad u nepodeljenoj skoli-svi ucenici u jednoj ucionici i pet programa na svakom casu.Ova vest ne treba da bude novina ,ali se nista ne prica o nacinu realizacije,uslovima za realiazatore pri skoli u ruralnim ,seoskim skolama.O nacinu placanja se takodje ne govori sto daje mogucnosti manipulacije.Taj rad se u skoli u kojij radim ne placa svih trideset godina.Meni je rad sa predskolcima zadovoljstvo,ali smatram da nadoknada treba da postoji i da se takav rad plati.Da li je problem u lokalnoj upravi,kod direktora skole ili vrtica tesko je utvrditi jer uvek postoji izlaz i prebaivanje odgovornosti na drugoga.Krajnje je vreme da se i ova problematika prizna i da se nadje resenje jer ovo nije jedinstven slucaj u nasoj opstini.