Министарство је 9. новембра уручило прве уговоре родитељима неговатељима, али је до тада право остварило око 300 родитеља, док су пријаве стигле од више хиљада. Најдуже чекају родитељи пунолетне деце.
У Палати Србије су 9. новембра уручени први уговори којима родитељи неговатељи остварују месечну накнаду од 65.000 динара, уз уплату пореза и доприноса, па им се признају радни стаж и здравствено, пензијско и инвалидско осигурање. Уговоре је уручила министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у техничком мандату Милица Ђурђевић Стаменковски. „Чекали сте четрнаест година на овај дан“, поручила је родитељима, а исплата би, према саопштењу Министарства, требало да почне у наредним данима. Право на статус признаје се од дана подношења захтева, ако су тада били испуњени законски услови, а родитељима који нису могли да дођу уговори стижу преко центара за социјални рад.
Закон о родитељима неговатељима и неговатељима Скупштина је усвојила 10. јула, а за њега је гласало 140 посланика, док их је 14 било уздржано. Примена је почела 1. октобра, када су се захтеви могли подносити електронски преко портала еУправа или у центру за социјални рад према месту пребивалишта. Колико се на ово право чекало, види се и по томе што је први захтев, како је навела министарка, стигао већ двадесет минута после поноћи.
Бројке које се не поклапају
Испод свечаности крије се разлика између броја поднетих захтева и броја решених. Према писању Н1, од почетка примене закона до доделе првих уговора право је остварило око 300 родитеља, док је Министарство саопштило да је примило више хиљада пријава. Н1 је 19. октобра јавио да је захтев поднело око 6.500 особа, док је, према наслову Н1, само нишки Центар за социјални рад примио 330 захтева. Колико је до данас захтева решено на нивоу целе земље, у доступним изворима није наведено.
Разлика је очигледна и у роковима. Закон је рок за доношење решења, од тренутка када је доказни материјал комплетан, скратио са тридесет на петнаест дана, како је за РТС објаснила Радица Пејчиновић Булајић из Министарства. Јелена Марковић из удружења „Реално“ каже да јој је тако и речено, али да је „прошло већ 40 дана и нема јављања из центра за социјални рад“. Министарство је од 1. октобра отворило и контакт центар (011/735-83-50) за информације о условима и поступку.
Застој код родитеља пунолетне деце
Највише запиње код захтева родитеља деце старије од 18 година. Према наводима родитеља и удружења, за оне чији се додатак за туђу негу и помоћ остварује преко ПИО фонда прихвата се постојеће решење, док се за оне који га остварују преко центра за социјални рад тражи ново вештачење. Процену у оба случаја обавља ПИО фонд, што родитеље највише љути. Јелена Марковић сматра да се мишљење те комисије не треба поново преиспитивати, јер је реч о истој комисији, и да се родитељ беспотребно шета по шалтерима.
Ана Кнежевић из Удружења „Ево рука“ за Курир ТВ је навела да је дошло до великог застоја и неспоразума између центара за социјални рад и ПИО фонда и да велики број родитеља одрасле деце и даље чека. Према њеним сазнањима, иако није била присутна, на састанку Министарства са Националном организацијом особа са инвалидитетом Србије, удружењем „Дебра“ и Удружењем дистрофичара Београд обећано је да ће то бити решено до 20. новембра. Она наглашава да је то неслужбена информација и да нема поверења да ће се стићи тако брзо.
Ко је остао ван закона
Други низ замерки односи се на сам обухват. Статус не могу да стекну запослени родитељи, пензионери и они старији од 65 година, а подносилац захтева мора да буде незапослен и да није радно ангажован ни по једном основу, укључујући предузетничку и другу самосталну делатност. Закон предвиђа и да се право не признаје ако је дете смештено у установу социјалне заштите или хранитељску породицу. Ана Кнежевић оцењује да је највећи проблем то што је родитељима дато 65.000 динара, а укинуто им је право на рад, чак и на пола радног времена или по ауторским уговорима и уговорима о делу. Сматра да је то супротно Уставу и међународним конвенцијама и најављује да ће се удружење тиме бавити чим се конституише Влада. Јелена Марковић додаје да је много родитеља због тога дало отказ.
Током расправе у Скупштини посланица Странке слободе и правде Татјана Пашић тврдила је да око 37.000 људи прима накнаду за туђу негу, а да ће право на статус добити само 3.270 родитеља, и затражила је блаже критеријуме. Министарка је одговорила да је статус еквивалентан радном односу, да радни ангажман по сили закона престаје кад родитељи постану пензионери, али да су током година стекли стаж, као и да ниједно постојеће право неће бити суспендовано. Бројке су наводи посланице, а не званични подаци Министарства.
На правну недоследност указује и анализа објављена на сајту церебралнапарализа.цом: закон статус третира час као управну категорију (решење), а час као облигациону (уговор), па остаје нејасно шта се дешава ако родитељ има коначно решење, а уговор се не потпише.
Шта даље
Министарка је 9. новембра оценила да је закон тек први корак, а најавила је измене Закона о раду ради бољег положаја запослених родитеља и измене Закона о социјалној заштити. За родитеље је ипак најважније да се до краја месеца види да ли ће захтеви пунолетне деце заиста бити решени, јер је неслужбени рок 20. новембар. Удружење „Ево рука“ најављује да ће питање забране рада отворити чим се конституише Влада. До тада статус родитеља неговатеља постоји на папиру, али за многе породице подршка остаје неизвесна.