У сусрет малој матури и упису у средње школе, преносимо текст који будућим средњошколцима, као и њиховим родитељима може бити од велике користи.
Kако изабрати средњу школу? Kоји смер би био најбољи за мене? Kако да знам да ли ћу стећи жељена знања у средњој школи коју одаберем?
Ово су само нека од питања која се питају осмаци пред упис у средње школе. Наравно, не постоји универзалан одговор на свако од ових питања, али постоји начин да се дође до решења – корак по корак.
С обзиром на то да је од прошле године (2016.) постављена граница за упис у четворогодишње средње школе, па сада сваки осмак који жели да упише средњу школу у трајању од четири године – мора да на крају основног образовања, односно након полагања завршног испита – има најмање 50 бодова.
Ученици који испуне овај услов могу да размишљају даље о томе шта би волели да упишу и шта их највише интересује, као и чиме би у животу желели да се баве.
Kако направити селекцију?
Многи осмаци размишљају о томе како их много тога интересује у животу, а чак и према оценама не могу да одреде шта је то у чему су најбољи.
Управо тада се може применити једна од техника селекције, а то је негативна селекција – односно сужавање избора елиминисањем смерова и средњих школа које сигурно не би уписали – из више разлога.
На овај начин смањиће се број опција, након чега је најбоље да се направи “ранг листа” смерова по заинтересованости будућег средњошколца, квалитету наставе и градива, могућности које нуди ученицима за упис на факултете и слично.
Листа жеља
Сваки осмак сигурно у својој глави држи неколико смерова које би пођеднако желео да упише. Управо за то служи и листа жеља, коју ће свакако и морати да попуњавају пре уписа.
Листа жеља би требало да се састоји од смерова средњих школа за које је ученик заинтересован и за чији упис испуњава услове.
На основу бодова који су били потребни претходне године за упис, матуранти могу оквирно да сазнају каква је заинтересованост и конкуренција за одређене смерове.
Управо на основу тога би требало да саставе и своју листу жеља. Почевши од оних смерова који их највише интересују, па до оних за које су мање заинтересовани, али за које мисле да ће (лакше или вероватније) моћи да упишу.
Kако одабрати смер – природни, друштвени, општи, занати…?
За оне осмаке који не могу да одаберу област која их највише интересује или која им најбоље иде – требало би да потраже помоћ од неких одраслих особа – да ли од родитеља или од наставника.
Најбоље би било да прво разграниче које су то области које изучавају природне науке, друштвене науке и слично – па на основу тога претраживати и смерове у средњим школама које нуде то знање.
Kоје науке (односно предмети) спадају у природне науке? У коју област спада мој омиљени предмет из основне школе? – Ово су питања на које би требало сваки осмак да да одговор како би лакше дошао до најбољег решења када је избор средње школе у питању.
Постоје осмаци који су у потпуности спремни за ову одлуку и који већ сада знају који ће факултет уписати, али су они сигурно у мањини, а постоји могућност и да ће своју одлуку о факултету још променити. Међутим, велики број малих матураната ипак не зна на који начин да се одлучи за наставак школовања.
Занимања и послови
Све могуће информације и детаљи о професијама, односно занимањима могу бити од велике помоћи за осмаке – како би схватили шта значе поједини послови, чиме се баве они који се школују за то – а самим тим и да ли је то занимање за њих или не.
Од недавно се у нашој земљи примењују и принципи дуалног образовања, захваљујући чему ученици који се у средњој школи образују за неки занат или нешто лично – имају прилику да своје знање још током школовања примене у пракси.
Важно је да се осмаци запитају – да ли би могли да се нађу у одређеној улози, односно као неко ко се бави послом за који је потребна школа коју жели да упише, али исто тако је важно да размишљају и о томе – да ли је занимање које бирају тражено и да ли школовање може да му пружи знања колико жели да прими и да ли је тај смер превише захтеван.
Извор:srednjeskole.edukacija.rs