Nova istraživanja pokazuju da sve intenzivnije podučavanje sve mlađe i mlađe dece, može imati loše posledice, smatra Alison Gopnik, američka razvojna psihološkinja.
Živimo u doba pedagogije. Zabrinuti roditelji sve više i više podučavaju svoju decu, u sve mlađem i mlađem uzrastu, dok ne stignu do čitanja bebama u stomaku. Zahtevaju od vaspitačica da jaslice i vrtići više liče na škole. I zakon to traži od njih – kampanja „Nijedno dete ne sme biti izostavljeno“ iz 2001. godine tražila je da u američkim državnim vrtićima bude više pravog podučavanja.
Naravno, ima i onih sumnjičavih, i među roditeljima i među vaspitačima, čak i među kreatorima obrazovne politike. Zar maloj deci ne bi trebalo dopustiti da istražuju, da se igraju i da otkrivaju? Možda podučavanjem mogu steći neka određena znanja i veštine, ali šta je s radoznalošću i stvaralačkim porivima – sposobnostima koje su dugoročno važnije za učenje?
Dve nove studije koje će biti objavljene u časopisu „Cognition“, ukazuju na to da su sumnjičavci imali pravo. Mada učenje kroz nastavu pomaže deci da određena znanja usvajaju brže, ono ih istovremeno odvraća od traganja za novim informacijama o problemu i nalaženja neočekivanih rešenja.
Šta smo znali do sada o tome kako nastava utiče na učenje? Na žalost, ne dovoljno, budući da je to teško proučavati. Možete uporediti različite vrste škola, ali škole koje rade po istoj metodi ne moraju u istoj meri podsticati istraživanje, a entuzijazam nastavnika učiniće da se svaka metoda u početku pokaže kao dobra. Teško je upoređivati, a još teže meriti učenje. Direktna nastava po pravilu daje najbolje rezultate na standardizovanim testovima, a njima se službeno meri uspeh škola. Radoznalost i kreativnost teže je izmeriti.
Direktno podučavanje može ograničiti učenje
U obe studije, kako bi utvrdili na koji način mala deca uče, naučnici su maloj deci pokazivali igračke koje imaju više skrivenih svojstava ili načina upotrebe (svira kada se pritisne ili povuče itd…).
Jednoj grupi dece bi vaspitač pokazao neke od osobina, dok bi ih druga grupa sama otkrivala kroz igru. Zatim su deca iz obe grupe ostavljena da se sama igraju s igračkom. Deca kojoj ništa nije pokazano, igrala su se duže i otkrila su više osobina igračke nego ona iz prve grupe. Deca kojoj je vaspitač pokazao kako se igračka upotrebljava, uglavnom bi se ograničila na oponašanje tih postupaka, umesto da istražuju dalje sama.
Dve spomenute studije koje su sprovele dve naučne laboratorija, koristeći različite metode, dovele su do skoro istih rezultata – direktno podučavanje zaista može ograničiti učenje kod male dece. Podučavanje je vrlo delotvorno kada dete treba naučiti nečemu konkretnom – recimo da jedna igračka svira kada se pritisne ili povuče. Ali ono takođe smanjuje izglede da deca sama otkrivaju i donose neočekivane zaključke. Odrasli pretpostavljaju da je učenje rezultat poduke i da je spontano učenje kroz proces istraživanja neuobičajeno. Međutim, ono je važnije. Ono zapravo deci omogućuje da uče od vaspitača. Učenje od vaspitača prethodno traži od vas da naučite o vaspitačima.
Primer:
Kada slušate vaspitača, očekujete da će vam pružiti potrebne informacije. Ako vaspitač ne ukaže na posebna (skrivena) svojstva igračke, dete nesvesno misli: „Ona je vaspitačica – da tu unutra postoji nešto zanimljivo, već bi mi pokazala.“ Zbog takvog stava deca ne pokazuju zanimanje za ono što je izvan fokusa vaspitača, već samo za ono što on predaje. Kada nema vaspitača, deca obraćaju pažnju na mnogo više informacija i opcija.
Kad znate šta možete očekivati od vaspitača, to je naravno dobro – brže ćete dobiti prave odgovore. Istraživanja sprovedena među četvorogodišnjacima pokazuju da oni razumeju kako podučavanje funkcioniše i u stanju su da uče od vaspitača. Ali gubi se na drugoj strani – ugroženo je ono mnogo obuhvatnije učenje koje je prirodnije za malu decu. Zbog toga je važno da se deci omogući da uče slobodno i spontano, u raznovrsnom, sigurnom i stabilnom okruženju, pod ohrabrujućim okriljem odraslih, s mnogo prilike za igru i istraživanje. Bebama ne treba škola, smatra Alison Gopnik, američka razvojna psihologkinja.
Izvor: www.slate.com