Данци су пре неколико година, према извештају о срећи који потписују стручњаци са њујоршког универзитета, најсрећнији народ, иако им зима траје дуже него остала три годишња доба заједно и мрак већину године пада већ у 16 сати.
Данска има 5,4 милиона становника, налази се на северу Европе, БДП по глави становника износи готово 44.000 евра, што је други највећи БДП у Европској унији. Статистика показује да са својом зарадом живе 25 посто боље од просечног становника ЕУ, пише Јутарњи лист за који и Загрепчанка Кристина Волспергер Даниловски говори управо о животу у Данској.
Кад се с породицом почетком 2009. године преселила у Копенхаген, била је свесна да одлази у потпуно другачију државу.
– Хтела сам да живим вани и пробам нешто друго и нисам пожалила – рекла је Кристина пре четири године.
Иако више не живи у Копенхагену, Кристинина прича о животу народа који нам није нимало налик и данас се памти и препричава…
Први шок – упис у јаслице
Први сусрет с потпуно другачијим концептом живота био јој је везан за упис детета у јаслице. Архитектура Копенхагена је прекрасна и очекивала је веселе, шарене, топле јаслице и заинтересоване, посвећене васпитачице. Међутим, дете је уписала у зградицу налик бараки, са сивим зидовима и подовима, без боја, играчака и цртежа, а чувале су га васпитачице које једва да су се бавиле дететом.
Данци верују да децу од раних ногу треба одгајати да буду индивидуалци, да треба да се брину сами о себи и анимирају се сами. Данске маме не трче за својом децом и не вичу “немој, немој, пази, пашћеш”. Оне верују да мора да падне и да ће тако научити.
У првим јаслицама мог сина, који је једва имао две године, сматрали су да је у реду да излази без капе по снегу и киши и промрзне и покисне јер следећи пут сигурно неће заборавити капу – испричала је тада Кристина.
Нашем менталитету то је тешко да прихвати, али Кристина упозорава: Данци одрастају у срећне, здраве и одговорне људе. Само је њихов приступ другачији.
– Нема ту оцене шта је боље или лошије – то је просто различито. Да ли је боље стално скакати око деце као што ми радимо? Да ли је боље то што наши вртићи морају бити розе и плави и пуни цвећа? Је ли то објективно боље? Да ли је наш менталитет у којем се задња пара даје за децу бољи? Да ли је боље да родитељи немају ништа, али деца носе брендирану одећу и славе скупе рођендане? Не знам! Тога, рецимо, у Данској нема. Одећа се купује само кад се мора, и то јефтина, играчке су ретке, као и слаткиши. Вероватно је најбољи пут негде у средини – каже Кристина.
Живи се до 18 сати
И фризери, и педикири, и радње, и библиотеке – све се у Данској затвара око 18 сати. Чекате ли у радњи и сат времена у реду да бисте платили робу, кад истекне радно време – морате да напустите продавницу и вратите се сутра. Излазак након 18 сати помало је непристојан. Данци у 18 сати имају заједнички оброк, својеврсни ручак-вечеру, а у 19 сати данска деца већ спавају. Такав је ред.
Муж иде на службени пут, накнаду добија његова жена!
Родна равноправност у Данској заиста живи. У кућним и родитељским обавезама пол није битан, све се дели по пола. Један је Данац у мултинационалној компанији обавештен да би за пар недеља требало да иде на двоседмични службени пут. Одмах је тражио разговор са шефом странцем и затражио “финансијску накнаду за женин прековремени рад код куће због његове одсутности”. Објаснио му је да ће жена сад морати променити све своје планове, преузме на себе и његову половину обвеза, кувања, развожења деце. Зашто би на то пристала? Странци су остали у неверици. Али након пар сати консултација, одлучили су да је боље Данчевој жени платити накнаду.
Храна се купује петком
Данци су веома штедљив народ и штеде на свему. Храна се купује петком, јер се суботом долазе нове пошиљке воћа, поврћа и меса па се петком стара пошиљка продаје по акцијским ценама. Будући да преферирају сирову храну – добију све што им треба. Данци ретко кувају, али оброк изван дома сматрају расипништвом и луксузом. Ненаменски кредити, који се код нас масовно дижу кад трошимо преко мере, у Данској су ретки. Данци концепт минуса, односно допуштеног прекорачења по текућем рачуну уопште не разумеју.
Васпитање деце
Потпуно је нормално да на путу наиђете на бебу која плаче у колицима – сама. У јаслицама у девет од десет колица спавале су бебе, на нордијској хладноћи, без надзора! Кристина још није знала да Данци дубоко верују у терапеутски учинак спавања деце на отвореном, углавном без надзора. У данским је јаслицама такво чување деце стандард: ако случајно немају двориште, морају да имају терасу за дечју спаваоницу на отвореном.
Децу остављају у шуми
Данци екстремно држе до екологије и здравог живота. Данска деца ретко добијају слаткише, а пази се да редовно једу сирову храну. Не купују им се играчке без краја и конца, треба да буду креативни и играју се напољу, без уплитања одраслих. Зато су веома популарни шумски вртићи који се састоје од склепаног санитарног чвора на ливади уз шуму изван града. А вртићке собе, дворана за спорт и плес, ходник с ормарићима за ствари и остали уобичајени инвентар налази се – у шуми. Двогодишњаци иду у групу Храст, а предшколци у Смреку. Осам сати сваки дан та деца бораве – у шуми, без надстрешнице, без зграде, без играчака, без радијатора. Са собом носе ланч пакете, претежно сирове хране. Основно је правило да јасличари морају да се забаве сами, без уплитања педагога. У шумским вртићима нема ни вируса ни бактерија. Та су деца – здрава као дрен.
Беба има температуру? Оставите је голу на снегу…
Данци не наседају на преваре фармацеутских лобија и не троше лекове без везе јер – од већине ствари се не умире. То је мантра не само просечних Данаца већ и њихових лекара. Кристина је скоро добила нервни слом кад је у вртићу свог детета видела бебу скинуту до пелена постављену крај отвореног прозора усред зиме. Била је тамо јер јој се тако природно спушта температура! Чепиће, сирупиће и облоге, прву помоћ сваке наше маме, данске маме најчешће презиру. Као што се генерално презиру беспотребни одласци лекару, због, рецимо, високе температуре или овчјих богиња. Будући да се код лекара не долази без интернетске или телефонске најаве, до њих је готово немогуће доћи с тако обичним симптомима.
Данци воле да имају децу
Данска је једна од ретких земаља која нема озбиљних проблема с наталитетом. Њихове жене просечно роде 1,8 деце. И то је видљиво већ на улици – деца су свугде, родитељи их увек воде са собом јер су дадиље најчешће неприхватљиве, а необично су честа двострука колица за близанце: Данска је при врху земаља по уделу жена које се подвргавају медицински потпомогнутој оплодњи. Без обзира на потпуну немогућност нашег разумевања њихових васпитних метода, чињеница је да је Данска држава која воли децу и која воли породицу.
У кућу вас неће позвати
Спријатељити се с данском породицом – онако да им упадате у кућу, зовете се на вечере, идете на пића и плаћате наизменично рунде, зовете их у последњи час кад нема ко да вам чува децу и не бројите услуге – јако, јако је тешко. Они су непоправљиви индивидуалци. Кристина је себи дала у задатак. У почетку је без краја звала колегинице и родитеље синовљевих пријатеља на вечере. Сви су уредно долазили, али нико их није позвао код себе. Све док је једна колегиница изненада није позвала на суши забаву, мало дружење колега код ње код куће поводом унапређења. И док је забава већ пала у заборав, Кристину је једног дана на столу дочекала порука: дужна је 100 круна. За састојке.
Више детаља о животу у Данској прочитајте ОВДЕ