Ne umire se od pet kila viška,
nego od viška nesreće u životu.
Ne umire se od jeftinije odeće ili obuće,
umire se od skupih kredita, kada ne možeš da ih vratiš.
Ne umire se od nešto sporijeg automobila,
nego od najbržeg, kada izgubiš kontrolu.
Ne umire se od povoljne hrane na pijaci,
nego od najskupljih supstanci.
Ne umire se od manjka diploma i kurseva,
već od stresa kada želiš sve i svuda, a ne možeš.
Ne umire se od jeftinog nakita,
nego od skupog, i zlata, kada vas time neko zarobi i ne pušta.
Ljudi bi sve da dovedu do maksimuma:
izgled,
brzinu,
novac,
hranu.
Zaboravljajući jedno:
da je tajna u malom i jednostavnom,
gde si ti suština, a ne ono što je zamena za tebe:
tvoj motor,
tvoja kuća,
tvoj telefon.
Sve ono što, da bi bilo tvoje,
moraš da kupiš.
Sreća se ne kupuje,
ona se živi,
i sa 1000 evra i sa milion,
i sa 20 godina i sa 50.
Mnogi budu zavedeni,
i svuda je traže, osim na jednom mestu:
u sebi,
a sve je tu.
Za sreću treba malo,
a za privid sreće treba mnogo,
posebno da se taj novac i vreme vrati.
Zato ćete srećne ljude naći tamo
gde ih najmanje tražite,
a neće biti tamo gde svi misle da jesu.
To je jedna od najvećih prevara sistema,
koji prodaje laži o sreći.
A to se ne kupuje i ne prodaje,
to se živi.
Kada sretnete istinski sretnog čoveka,
to znate.
Ništa ne mora da vam prodaje ili dokazuje,
lepo vam je sa njim.
I potpuno je nevažno da li ima koje kilo viška,
kakva mu je odeća ili obuća,
automobil,
mobilni telefon,
ili šta već.
Važna je duša,
i ono što zrači iz njega.
A ako znači mir i spokoj,
znači da nije nasela na priče o sreći,
nego je živi.