Ако кажете да вечерас идете „до чаршије“ неко ће вас вероватно и разумети, али куда сте се упутили ако идете „на чаир“? И ко вас то прати када са вама иде и „дост“? Још кажите да ћете успут свратити до „џамбасина“ и никоме највероватније неће бити ништа јасно!
Језик је жива творевина сваког народа и стално се мења. Неке речи улазе у употребу, друге излазе, а има и оних које после неког времена постану потпуно заборављене.
Ово су неке од тих речи:
џамбасин (џамбас) – трговац, продавац
цубок – изнутрица
чаир – поље, ливада
ћутук – глупак, будала
доксат – простор у кући или у дворишту предвиђен за одмарање
изванљудник – нечовек, човек без људскости
дост – пријатељ, а одатле је достлук – пријатељство
јара – велика врућина ако се односи на временске услове, али може да значи и повишену температуру тела, грозницу
чаршија – центар града, подручје у коме се обавља већина привредних активности
фукара – сиротиња, бескућници
ич (негде и хич) – ништа, нимало
макања – мало, сићушно дете, ситно „попут макова зрна“
липцал – угинуо, обично се односи на животињу. Одатле је настала реч „липсао“ са истим значењем
матрона – старија госпођа
некња – прекјуче
окнути – викнути, дозвати некога
сехирити – уживати, гледати нешто са уживањем
резилак – срамота, стид, а одатле „резилити“ – брукати се, срамотити
А сад да „преведемо“ реченицу са почетка овог текста. Дакле – Идете до ливаде са пријатељем, а успут ћете свратити до трговца 🙂
Извор: dnevno.rs