Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић рекла је да би Закон о родној равноправности, који је данас ступио на снагу, требало да донесе бољу уравнотеженост мање заступљеног пола и бољи родни баланс у свим областима.
– Уравнотеженост оба пола постоји ако је тај проценат 40 до 50 процената. Нижи проценти представљају родни дисбаланс, па није битно да ли су у питању мушкарци или жене. Погрешна је перцепција да се ради о равноправности жена, већ се ради о равноправности свих нас – истакла је Бранкица Јанковић за РТС.
Јанковић је додала да су новим законом уведена два нова облика дискриминације – полно и сексуално узнемиравање и сегрегација, као и да се уводи вођење евиденције за које ће бити задужена институција на чијем је челу.
Када је реч о родно осетљивом језику, повереница је навела да је језик важан и да колико ми обликујемо језик и да толико језик обликује нас и да утиче на родну равноправност.
– Разумем да постоје отпори. Увек када дође нешто споља се доживљава да је нешто наметнуто. Ја не бих рекла да је наметнуто. Мислим да је родно осетљив језик у употреби већ одавно. Имам документ из 1896, Весник српске цркве, није то никаква новина – истакла је Јанковићева.
Додала је да се највише полемике водило око женских занимања и да се каже да су рогобатна, као и да наш језик има род, број и падеж, а да деца то нормално изговарају.
Подсетила је да ће закон у медијима и у образовању почети да се примењује од 2024. године, док би државни органи требало да се придржавају новог прописа од данас.
Повереница је додала да су нови закони део Акционог плана за поглавље 23 и да се очекује да Србија интензивира своје активности по питању владавине права.
Матица српска и Сану се противе – Закон неправедан према женама које не желе да буду -шкиње
Истовремено, неке од важних институција попут Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, нису консултоване када је реч о овом закону, па је, објашњавају за Политику, њихова реакција зато стигла прекасно.
Подржавајући идеју да се донесе Закон о родној равноправности, језички стручњаци предлажу да се свака формулација у којој се инсистира на искључивој употреби родно осетљивог језика преформулише тако да се допусти употреба и форми граматичког мушког и женског рода приликом номиновања особа женског пола. На тај начин, уверавају, обезбедила би се равноправност ставова становништва, нико се не би осећао дискриминисаним и свако би имао право да се служи једним или другим видом изражавања. Уколико се временом фемининативи толико увреже у структуру српског језика те постану доминантни у свим видовима изражавања, њихово место у језичком систему може да буде промовисано, сматрају језички експерти.
– Формулације из закона јасно указују на искључивост, непостојање толерантне политике, па чак и на присилно наметање употребе фемининатива у стандардном српском језику. Незанемарљив број женског дела становништва ништа лоше не види у томе да неко уз њихово име употребљава форме попут: шеф/руководилац/секретар одељења уместо шефица/руководилица/секретарица одељења и слично. Због тога се и поставља питање где је ту демократичност. Зашто се не води рачуна и о томе да би можда за неку жену употреба фемининатива била управо дискриминишућа? Приморавање становништва на употребу искључиво родно осетљивог језика повлачи за собом дубоке резове у норми стандардног српског језика и, у начелу, недопустив језички инжењеринг. – само је делић реаговања Матице српске.
Посебну пажњу језички зналци скрећу на део закона у којем се инсистира на употреби родно осетљивог језика у уџбеницима и наставном материјалу, сведочанствима, дипломама и другим видовима образовно-васпитног рада. Отуда би применом ригидних законских решења текстови уџбеника морали да се преструктурирају. Како?
– Уместо формулација попут: „Староседеоци Америке су Индијанци и Ескими (Инуити). Они припадају жутој раси. Преци Индијанаца доселили су се из Азије.”, према одредбама овог закона текст би морао да гласи: „Староседеоци/староседелице Америке су Индијанци/Индијанке и Ескими/Ескимке (Инуити/Инуићанке). Они/оне припадају жутој раси. Преци/преткиње Индијанаца/Индијанки доселили/доселиле су се из Азије.” Сасвим је јасно да се на овакав начин ствара текст који оптерећује читаоца и отежава рецепцију – илуструју потписници дописа, наводећи пример из уџбеника Географија за седми разред основне школе, аутора Дејана Шабића и Снежане Вујадиновић.
Овакве формулације, указују језички зналци, могле би се избећи једном уводном реченицом на почетку сваког текста, којом би се указало на свест аутора о родној равноправности, али још нису предложили како би се слична потешкоћа могла превазићи у средствима јавног информисања, која су по овом закону такође дужна да приликом извештавања користе родно осетљиви језик
Извор: Танјуг / Политика