Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da bi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je danas stupio na snagu, trebalo da donese bolju uravnoteženost manje zastupljenog pola i bolji rodni balans u svim oblastima.
– Uravnoteženost oba pola postoji ako je taj procenat 40 do 50 procenata. Niži procenti predstavljaju rodni disbalans, pa nije bitno da li su u pitanju muškarci ili žene. Pogrešna je percepcija da se radi o ravnopravnosti žena, već se radi o ravnopravnosti svih nas – istakla je Brankica Janković za RTS.
Janković je dodala da su novim zakonom uvedena dva nova oblika diskriminacije – polno i seksualno uznemiravanje i segregacija, kao i da se uvodi vođenje evidencije za koje će biti zadužena institucija na čijem je čelu.
Kada je reč o rodno osetljivom jeziku, poverenica je navela da je jezik važan i da koliko mi oblikujemo jezik i da toliko jezik oblikuje nas i da utiče na rodnu ravnopravnost.
– Razumem da postoje otpori. Uvek kada dođe nešto spolja se doživljava da je nešto nametnuto. Ja ne bih rekla da je nametnuto. Mislim da je rodno osetljiv jezik u upotrebi već odavno. Imam dokument iz 1896, Vesnik srpske crkve, nije to nikakva novina – istakla je Jankovićeva.
Dodala je da se najviše polemike vodilo oko ženskih zanimanja i da se kaže da su rogobatna, kao i da naš jezik ima rod, broj i padež, a da deca to normalno izgovaraju.
Podsetila je da će zakon u medijima i u obrazovanju početi da se primenjuje od 2024. godine, dok bi državni organi trebalo da se pridržavaju novog propisa od danas.
Poverenica je dodala da su novi zakoni deo Akcionog plana za poglavlje 23 i da se očekuje da Srbija intenzivira svoje aktivnosti po pitanju vladavine prava.
Matica srpska i Sanu se protive – Zakon nepravedan prema ženama koje ne žele da budu -škinje
Istovremeno, neke od važnih institucija poput Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU, nisu konsultovane kada je reč o ovom zakonu, pa je, objašnjavaju za Politiku, njihova reakcija zato stigla prekasno.
Podržavajući ideju da se donese Zakon o rodnoj ravnopravnosti, jezički stručnjaci predlažu da se svaka formulacija u kojoj se insistira na isključivoj upotrebi rodno osetljivog jezika preformuliše tako da se dopusti upotreba i formi gramatičkog muškog i ženskog roda prilikom nominovanja osoba ženskog pola. Na taj način, uveravaju, obezbedila bi se ravnopravnost stavova stanovništva, niko se ne bi osećao diskriminisanim i svako bi imao pravo da se služi jednim ili drugim vidom izražavanja. Ukoliko se vremenom femininativi toliko uvreže u strukturu srpskog jezika te postanu dominantni u svim vidovima izražavanja, njihovo mesto u jezičkom sistemu može da bude promovisano, smatraju jezički eksperti.
– Formulacije iz zakona jasno ukazuju na isključivost, nepostojanje tolerantne politike, pa čak i na prisilno nametanje upotrebe femininativa u standardnom srpskom jeziku. Nezanemarljiv broj ženskog dela stanovništva ništa loše ne vidi u tome da neko uz njihovo ime upotrebljava forme poput: šef/rukovodilac/sekretar odeljenja umesto šefica/rukovodilica/sekretarica odeljenja i slično. Zbog toga se i postavlja pitanje gde je tu demokratičnost. Zašto se ne vodi računa i o tome da bi možda za neku ženu upotreba femininativa bila upravo diskriminišuća? Primoravanje stanovništva na upotrebu isključivo rodno osetljivog jezika povlači za sobom duboke rezove u normi standardnog srpskog jezika i, u načelu, nedopustiv jezički inženjering. – samo je delić reagovanja Matice srpske.
Posebnu pažnju jezički znalci skreću na deo zakona u kojem se insistira na upotrebi rodno osetljivog jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu, svedočanstvima, diplomama i drugim vidovima obrazovno-vaspitnog rada. Otuda bi primenom rigidnih zakonskih rešenja tekstovi udžbenika morali da se prestrukturiraju. Kako?
– Umesto formulacija poput: „Starosedeoci Amerike su Indijanci i Eskimi (Inuiti). Oni pripadaju žutoj rasi. Preci Indijanaca doselili su se iz Azije.”, prema odredbama ovog zakona tekst bi morao da glasi: „Starosedeoci/starosedelice Amerike su Indijanci/Indijanke i Eskimi/Eskimke (Inuiti/Inuićanke). Oni/one pripadaju žutoj rasi. Preci/pretkinje Indijanaca/Indijanki doselili/doselile su se iz Azije.” Sasvim je jasno da se na ovakav način stvara tekst koji opterećuje čitaoca i otežava recepciju – ilustruju potpisnici dopisa, navodeći primer iz udžbenika Geografija za sedmi razred osnovne škole, autora Dejana Šabića i Snežane Vujadinović.
Ovakve formulacije, ukazuju jezički znalci, mogle bi se izbeći jednom uvodnom rečenicom na početku svakog teksta, kojom bi se ukazalo na svest autora o rodnoj ravnopravnosti, ali još nisu predložili kako bi se slična poteškoća mogla prevazići u sredstvima javnog informisanja, koja su po ovom zakonu takođe dužna da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljivi jezik
Izvor: Tanjug / Politika