Razmaženo dete? Zašto? Često samo zato što je usamljeno, »začaureno« sebičnom i isključivom roditeljskom ljubavi. Ali razmaženo dete može biti i okruženo vrlo zdravom braćom i sestrama. Jedno dete može postati žrtva dramatičnog procesa raspada svoga »ja« i zbog karaktera jedinstvenosti što mu ga roditelji, skloni ustupcima, pripisuju.
Može to, na primer, da bude dete čije nestalno zdravstveno stanje zahteva stalnu pažnju, dete rođeno poslednje ili kad su mu roditelji već bili stariji, i pred kojim su njihove duše meke poput bakinog kolača, dete »vragolan« koje upravlja ljudima oko sebe zahvaljujući svom obešenjaštvu, »beba-suvenir« čije se začeće ili rođenje podudara sa srećnim ili nesrećnim događajem, dete koje je rođeno posle smrti prethodnog deteta i koje na svojoj koži podnosi nostalgična sećanja na prekinuti odnos, itd.
Ovim primerima dodajem i onaj klasični primer deteta kralja, koga na presto postavljaju nezreli roditelji ili roditelji traumatizovani strogim vaspitanjem, upropašćujući ga na taj način postupcima zbog kojih i sami pate.
Ovaj nedostatak autoriteta koji podnosi razmaženo dete najčešće je prouzrokovano činjenicom usamljenog roditelja. Vaspitni nesklad stvara opasno uklanjanje oznaka i čvrstih ograničenja potrebnih detetu da bi se izgradilo kao ličnost. Ovaj nedostatak međusobne povezanosti i saglasnosti u tandemu »otac-majka« otvara rupu u zakonu, i »mamina maza« je iskorišćava, provlači se vrlo vešto kroz nju rušeći roditeljski poredak, sigurna u svoju nekažnjivost.
Bez jamstva, bez posledice i kazne, dakle bez oslonca, zakon
postaje narušen, da bi na kraju i nestao. Nesrećno razmaženo dete predaje se dakle svom dobro poznatom karakternom »nevaljalstvu«: komedijašenju, hirovitosti, razdražljivosti, sebičnosti, ljubomori, uceni… (više…)