А колико пута су и деца ово питање изговорила?
И онда се деси – РАСПУСТ! Сви срећни!
Два дана.
И онда нам се у дане уплете досада, гошћа која је тек засела и неће кући, па неће…
Зашто је деци досадно на распусту?
1.НЕДОСТАТАК АУТОРИТЕТА – Многа деца, посебно она која своје време проводе у групама (вртић, школа) навикла су на устаљене активности које им одређује ауторитет (васпитач, учитељ…) Изостанак ауторитета, аутоматски доводи до изгубљености детета у великој количини времена које је пред њим, и које не зна самостално да испуни. Ова деца све време иду за старијим особама у својој околини и траже активност за себе. За околину, могу деловати попут „чичка“ и „досадног“ детета, али то наравно није право објашњење. Проблем је утолико већи, уколико дете нема устаљене кућне обавезе(помагање одраслима, спремање собе…).
2.ПРЕВИШЕ РОДИТЕЉСКОГ АУТОРИТЕТА – Досађивање без вртића и школе могу да изазову и веома строги родитељи, они који свој ауторитет граде на бројним забранама, па и забранама дружења. У такве куће другари ретко свраћају; што због галаме, што због разбацивања играчака или непримереног понашања туђег детета. Њихов распуст је често испуњен радним обавезама, или сопственим проналажењем начина да се скрате дуги, летњи дани.
3.ВИШАК ЕНЕРГИЈЕ – Због хране препуне бескорисних калорија, ужурбаног темпа живота и премало (или потпуно изосталих) радних навика, велики број деце има огроман вишак енергије. Иако су се поиграли у соби, били на свежем ваздуху, дочекали и испратили другаре – они би још. Овој деци веома фали рутина одласка и доласка у вртић или школу, који су им били велика помоћ при „пражњењу батерија“.
4.УСАМЉЕНОСТ – Огроман број деце је усамљен. Многа деца осим у вртићу или школи, немају другаре из улице или комшилука. Или нема деце у непосредној околини, или родитељи не желе да примају туђу децу у кућу, или не желе да воде своје дете негде на играње. Живот у зградама, заједнице с једним дететом, родитељска заузетост послом, погрешне васпитне методе…све то доводи до слике детета које се усамљено игра у својој соби. А то уопте није забавно.
5.ПРЕЗАСИЋЕНОСТ – У жељи да деци обезбеде „све што ја нисам имао“, многи родитељи претерују у куповини и набавци разних занимација за децу. Играчке, забавни садржаји за двориште, одласци на позната јавна места, куповина гардеробе, шетње… постану потпуно одбојна деци. Мноштво нема потребу за жељом, па тако ни интересовањем. Редовно се дешава да деца која живе у мноштву, поред свог обиља које имају а које испробају за неколико дана, остају незадовољна свим играчкама и свим понудама, константно тражећи нешто ново.
6.ПРЕВИШЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ – Константно, свакодневно дружење са компјутерима, телевизијом и осталим електронским справама за забаву, доводи до зависности од истих, и сваки преостали сат у току дана, када дете није усмерено ка електроници, биће потпуно неискориштен. Деца која сате и сате проводе испред екрана, губе жељу за дружењем, за учењем и било којом обавезом. Компјутерске игрице као и превише цртаних филмова, гледање садржаја непримерених дечјим годинама – утичу лоше на рад можданих функција, тако да је дете често изгубљено када треба нешто само да уради, а посебно да се забави на том широком пољу, званом – РАСПУСТ!
КАКО ИСТЕРАТИ ГОШЋУ ДОСАДУ КОЈА НЕЋЕ ДА ИДЕ КУЋИ ЈОШ 2.5 МЕСЕЦА?
1. УВОЂЕЊЕ ОБРАЗОВНИХ ОБАВЕЗА – Деца воле да уче, без обзира што ВИ мислите да не треба да замарају главицу преко распуста. Нико не каже да треба да уче сатима, али свакога дана, једна обавезна страница задатака и вежбања било ког садржаја, један цртеж, читање, креативне радионице, једна песмица напамет… биће савршена мера да дете усмери своју пажњу и концентрацију на нешто врло корисно, а да притом утоши време којег има на претек. Немојте се зачудити ако дете затражи и више од одређеног броја активности које сте понудили:)
2. МЕЊАЊЕ СОПСТВЕНИХ НАВИКА – Понекад је пожељно променити своје личне, родитељске навике и особине, како бисмо угодили детету. Посебно ако су те навике ишле на штету детета. Ако не желите гужву и буку у свом окружењу, пробајте слободно време вашег малишана посветити парковима, игралиштима… и уопште местима где има деце за дружење, а која су потпуно неутрална, јер нису ни ваша, ни туђа.
3. РАДНЕ НАВИКЕ И КУЋНИ ПОСЛОВИ – Када би родитељи дозвољавали деци да помогну у кућним пословима, живот би им био много лепши! Не верујте реченици „Они су мали.“ Има много послића које могу, врло успешно, обавити својим малим ручицама. Пробајте и уверите се. Радне навике представите као обавезан део дана, без уступака. Многа деца обожавају кућне послове, јер их она не доживљавају као одрасли. За њих је и то део игре, и то оне за старије. А то сви желе да буду, зар не?
4. ВЕЋА РОДИТЕЉСКА АНГАЖОВАНОСТ – Иако се о томе често ћути, многи родитељи често угађају пре себи него деци, па ако желимо квалитетно слободно време распуста (али и у другим околностима) за своје дете, морамо неке ствари одложити на пар минута или сати. Углавном су то послови и обавезе скоро и неважне, оне које обављамо сваки дан, више пута, и због којих свет неће стати ако их на кратко одложимо. Не заборавите да и родитељи треба да чине уступке.
5. МЕСТА БЕЗ НОВЧАНИКА – Можда није лоше одвести/послати децу тамо где нема потребе да носите новчаник? У шуму, у парк, у вожњу бициклима, код баке и деде… Чиме се деца тамо забаве? Земљом, дрвеним штаповима, бубицама, дворишним чесмама… или (незаобилазним) картонским кутијама. Деца која уживају у обиљу, много се боље забаљају са најпримитивнијим стварима која нису ни намењена за дечју игру. Када будете видели како ваше чедо пола сата седи на дрвету и неће да сиђе – биће вам све јасно:)
6. ГРАНИЦЕ – Нису деца та која не воле да им се нешто ограничава. Не, то је особина родитеља, који не воле да се константно, свакодневно надгласавају и губе живце са својом децом око разних граница. Посебно је ово заступљен проблем код постављања граница за коришћење компјутера и телевизије. Знате и сами, да кад седнете за ова два „отимача времена“ – минуте само пролете! Исто тако осећа и малишан, којем ће сат-два испред монитора, нестати за трен, углавном баш кад је најзанимљивије… Иако може бити болно, бучно, сузно и врло непријатно, РОДИТЕЉ ЈЕ ОСОБА КОЈА ОДРЕЂУЈЕ ГРАНИЦЕ. Јер ако их не одредите сад, касније те границе постану далеко шире, и досежу у недоглед…
Надам се да ће вам мали трик-савети помоћи да се решите госпође Досаде, коју сте случајно пустили у рођену кућу:) Само напред! Она је врло увредљиве природе и сигурно је нећете више срести 🙂
Извор: blagomogzivota.wordpress.com