Kada je britanski pisac i nobelovac Vilijam Golding 1954. objavio roman ”Gospodar muva”, svet je još pokušavao da se oporavi od Drugog svetskog rata. U Britaniji je vladalo uverenje da se društvo može izgraditi na obrazovanju, pravilima i zdravom razumu, i da će, uz prave institucije, ljudi uglavnom birati saradnju umesto sukoba. Golding je tu ideju doveo u pitanje — tiho, ali uporno.
Goldingovo polazište bilo je jednostavno, ali neprijatno: čovek nije u svojoj biti saradljiv. To ne znači da ljudi ne umeju da sarađuju, već da saradnja nije spontana i trajna. Ona zahteva pravila, odgovornost i stalni napor. Bez toga, ljudi se lako povlače u strah, borbu za moć i podelu na „nas“ i „njih“.
Gospodar muva je roman o grupi dečaka koji, nakon avionske nesreće, ostaju sami na pustom ostrvu, bez odraslih. Na prvi pogled, zaplet deluje kao avanturistička priča. Međutim, Golding vrlo brzo pokazuje da ga ne zanima preživljavanje u fizičkom smislu, već preživljavanje društva.
Na početku, dečaci pokušavaju da naprave zajednicu. Biraju vođu, uvode pravila, dogovaraju se oko obaveza. Sve deluje razumno i civilizovano. Međutim, ta pravila nemaju unutrašnje uporište — ona postoje zato što „tako treba“, a ne zato što ih svi razumeju ili prihvataju. Kada se pojavi strah, posebno strah od nepoznatog, dogovor se raspada.
Jedan od ključnih momenata romana jeste trenutak kada strah postane jači od razuma. Dečaci počinju da veruju u nevidljivu „zver“, a potreba za zaštitom vodi ih ka onima koji nude jednostavna rešenja i jasne neprijatelje. Vođstvo se tada više ne zasniva na dogovoru, već na sili, ritualu i zastrašivanju.
Golding ovde ne govori samo o deci. On koristi decu kako bi ogolio mehanizme koji postoje i među odraslima: kada nestanu jasne granice odgovornosti, moć se brzo organizuje oko straha. U tom svetu, saradnja postaje slabost, a nasilje se opravdava kao nužnost.
Važno je razumeti da Golding ne tvrdi da su deca „loša“. Naprotiv, on pokazuje koliko su deca osetljiva na kontekst. Bez stabilnog modela odraslih, ona ne stvaraju novi svet, već nesvesno ponavljaju obrasce koje već poznaju. Ostrvo je, u tom smislu, ogledalo društva iz kog su došla.
U završnici romana, nasilje ne deluje kao iznenađenje, već kao logičan ishod procesa koji se odvijao postepeno: najpre sitna pravila prestaju da važe, zatim se gubi poverenje, a na kraju se gubi i osećaj da je drugi čovek vredan zaštite. Golding time šalje poruku da civilizacija ne nestaje odjednom — ona se troši.
Za današnjeg čitaoca, Gospodar muva nije priča o dalekom ostrvu, već o društvima u kojima se strah, nepoverenje i podela normalizuju. Kada institucije oslabe, a autoritet izgubi moralnu težinu, ljudi se ne okreću saradnji, već grupama koje obećavaju sigurnost po svaku cenu.
Važno je razumeti da Golding nije pisao ovu priču iz teorije. Kao učesnik rata, shvatio je koliko se brzo ljudi, čak i oni obrazovani i „pristojni“, prilagođavaju nasilju kada im se ono učini opravdanim. Zbog toga je odbacio ideju da je čovek po prirodi dobar, ali je isto tako odbacio i cinizam. Njegova poruka nije da je zlo neizbežno, već da ”dobro zahteva stalnu pažnju”.
Ova misao danas zvuči iznenađujuće aktuelno. Kada posmatramo društvene mreže, političke sukobe ili podele u društvu, vidimo koliko se lako gubi spremnost na dijalog. Ljudi se ne okupljaju oko zajedničkih ciljeva, već oko strahova i identiteta. U takvom okruženju saradnja postaje izuzetak, a ne pravilo — baš kako je Golding opisao pre više od pola veka.
Za čitaoce danas, naročito one koji rade sa decom i mladima, Goldingovo delo nosi važnu poruku: saradnja se ne podrazumeva — ona se uči. Empatija nije instinkt koji se sam razvija, već veština koja se vežba. A civilizacija nije nešto što jednom izgradimo i zaboravimo, već proces koji zahteva stalnu brigu.
”Gospodar muva” u učionici – pitanja za razgovor i razmišljanje
Ovaj roman je naročito pogodan za rad sa učenicima jer ne nudi gotove odgovore, već otvara prostor za razgovor. Evo nekoliko pitanja koja mogu biti osnova za diskusiju u nastavi:
O zajednici i pravilima
* Zašto pravila u početku funkcionišu, a kasnije prestaju da važe?
* Da li su pravila dovoljna ako ljudi ne osećaju ličnu odgovornost?
* Šta se dešava u grupi kada kazne ili posledice više ne postoje?
O strahu i vođstvu
* Kako strah utiče na ponašanje dečaka?
* Zašto ljudi često biraju vođe koji obećavaju zaštitu, čak i kada koriste nasilje?
* Može li strah biti osnova stabilnog društva?
O deci i odraslima
* Da li bi se priča drugačije završila da su odrasli prisutni? Zašto?
* Šta deca u romanu uče od sveta iz kog dolaze?
* Šta ova knjiga govori o ulozi odraslih u vaspitanju i obrazovanju?
Povezivanje sa savremenim svetom
* Gde danas možemo videti slične obrasce ponašanja (škola, društvene mreže, društvo u celini)?
* Kako se stvaraju podele na „nas“ i „njih“?
* Šta pomaže očuvanju saradnje u kriznim situacijama?
Lična odgovornost
* Da li pojedinac može da se suprotstavi grupi?
* Šta je teže: slediti pravila ili preuzeti odgovornost?
* Kako izgleda „hrabrost“ u svetu Goldingovog romana?