Latinski jezik često nazivaju i mrtvim jezikom, pa se otud mnogi pitaju – koja je svrha učenja jezika koji se više ne koristi. Ovo pitanje bi možda i bilo legitimno da ogroman broj reči u mnogim jezicima ne potiče upravo iz latinskog. Koliko ste puta izgovorili reči kao što su: afinitet, digresija, emigrant, fascinacija, indiferentan, konfuzija, kontradiktoran? Sve one potekle su upravo iz latinskog jezika koji, iako govorno mrtav, živi u gotovo svim evropskim jezicima već vekovima.
U nekim zemljama u okruženju latinski jezik postoji i kao izborni u osnovnim školama, dok se kod nas uči u gimnazijama i srednjim stručnim školama.
Značaj latinskog jezika prepoznao je i tim izdavačke kuće Eduka koji je izdao udžbenik za prvi razred gimnazija, prilagođen savremenim trendovima učenja.
Udžbenik latinskog jezika, čiji su autori prof. dr Vojin Nedeljković i profesorke Jelena Savić i Marijana Bakić imaće izrađenu digitalnu verziju koja će nastavniku omogućavati nastavu na daljinu, ali i tehnološki napredan, inovativni pristup nastavi u učionici. Udžbenik se nalazi i na Mozaik platformi, čiji su poseban kvalitet interaktivne 3D rekonstrukcije koje uključuju i one vezane za kulturu starog Rima, ali i interaktivna pitanja i testove.
Naš sagovornik povodom ove teme je Vojin Nedeljković, redovni profesor Filozofskog fakulteta, i jedan od najvećih stručnjaka za latinski jezik u nas a i šire.
Napisali ste nov početni udžbenik latinskog za gimnazije: zašto? Čega novog može biti u tom starom školskom predmetu?
Svaki predmet, bio nov ili star, traži da se udžbenici zanavljaju s vremena na vreme. To važi i za latinski: čuvena nepromenjivost tog jezika ne znači da je i latinska nastava zauvek jedna te ista. Naprotiv, njene metode se menjaju, a menja se i sama percepcija latinskog jezika kao društveno-istorijskog fenomena i kao školskog predmeta. Ukratko, mi smo hteli da damo udžbenik koji će dobro poslužiti današnjoj svrsi latinske nastave onako kako tu svrhu definišu važeći propisi i kako je i mi vidimo.
Šta je, onda, svrha latinske nastave danas?
Tamo gde se dobro uči, latinski se uči pre svega zato da bi se ovladalo samim tim jezikom, na kojem se ima šta pročitati sa ogromnom korišću. U Evropi, koja je zavičaj i postojbina mnogih nacija, postoje mnogi maternji jezici, ali pored svih njih, sticajem istorijskih okolnosti, Evropa ima i svoj veliki »očinski jezik«, onaj u kojem je našla izraza čitava povorka kultura nadovezanih u jednu veliku civilizaciju. Zbog toga humanističko obrazovanje tek sa latinskim u školi dobija solidnu osnovu i dovoljnu zaokruženost.
Uz to, latinska nastava ima i važnu sekundarnu svrhu. Tipološki gledano, latinski jezik stoji između srpskoga (s kojim ima mnogo dodirnih tačaka u oblasti morfologije, sintakse i pragmatike) i većine evropskih jezika koji se uče u našim školama: od ovih, neki su potekli direktno od latinskog, a svi su se razvili pod njegovim presudnim uticajem. Zato latinska nastava unutar jezičkog bloka igra ulogu integratora. Ovo, opet, znači da školska deskripcija latinskog jezika i prezentacija latinskog jezičkog materijala služi, osim unutarnjoj potrebi latinske nastave, još i reviziji i koordinisanju različitih znanja o srpskom i modernim stranim jezicima, njihovoj strukturi, njihovoj istoriji, njihovoj interakciji.
Kako će novi udžbenik pomoći da se to postigne, da se obistini?
Važeći program našeg predmeta propisuje relativno mnogo latinske gramatike, i mi smo se postarali ne samo da tu opsežnu materiju izložimo jasno i bez izlišnosti, već i da gramatičku pouku dovedemo u bližu vezu i sklad sa nastavom maternjeg i modernih stranih jezika. Međutim, naša je temeljna namera da, unutar propisanih granica, pomerimo težište nastave sa gramatike na nešto drugo. U našem udžbeniku glavna su stvar latinski tekstovi namenjeni glasnom čitanju i tumačenju: to je svrha nastave, i to je jedini način da učenici uzrastu i ka štivu vrednijem od udžbeničkog.
Rad na štivu odvija se kroz živ razgovor i uzajamno pripomaganje (naizgled spontano, a u stvari po planu i pod kontrolom nastavnika). Sem što daje povoda gramatičkoj pouci, štivo sadrži i elemente klasične civilizacije, koji su takođe predmet razgovora, s ciljem da se kod učenika pobudi radoznalost i želja da se u tekstovima otkriju znaci vremena.
Koliko se to razlikuje od postojeće nastavne prakse?
Razlikuje se u značajnom stepenu. Danas se latinska nastava često, čak pretežno, izvodi kao tečaj gramatike nasuvo, pa se na ime opravdanja iznosi i ono staro verovanje da latinski predstavlja najbolju školu logičnog mišljenja i rasuđivanja. To još niko nije dokazao; ali i da je to istina, ipak latinska nastava, zastupnica razgranatog i preobilnog klasičnog nasleđa u modernoj školi, ima da predstavlja stotinu bitnih stvari pre nego umnu gimnastiku za učenike. Posle časa latinskog pitanje uvek treba da glasi: šta smo danas pročitali i shvatili, a ne: šta smo danas deklinirali. Zato latinska nastava već po svojoj unutarnjoj potrebi traži gramatiku postavljenu utilitarno, sa štivom u vidu.
Nisu li to krupni zahtevi?
Jesu i nisu. Jesu utoliko što takva nastava znači osetnu promenu, pa i utoliko što se ona danas ne može ni sprovesti optimalno, jer za to nedostaje prostora unutar školskog kurikuluma. Dokle god naše društvo bude favorizovalo, nauštrb fundamentalnog obrazovanja, čarobni paket emigrantskih veština, neće u školi biti mesta ni za latinsku nastavu u njenom prirodnom vidu, dovoljno prostranu da ne bude pretrpana.
Na drugoj strani, ti zahtevi nisu neumesni niti preterani, jer proističu iz stvarnog iskustva naših kolega u nastavi. Između ostalog, novi udžbenik je kalibrisan tako da se pod pretpostavkom savesnog i efikasnog rada može odista čitav savladati u jednoj školskoj godini – što bi trebalo da se po sebi razume, ali svi znamo da s mnogim udžbenicima mnogih predmeta to nije slučaj. Takođe, zajedničkim staranjem autora i izdavača novi udžbenik će biti praćen raznovrsnim sadržajima koji će putem interneta dolaziti u podršku nastavniku i učenicima: nešto od toga naći će se na Edukinom portalu (www.eduka-portal.rs), a nešto na specijalnom blogu koji smo već pokrenuli (ain-tu.blogspot.com).
Ukupno uzev, trudili smo se i trudićemo se da svakom kolegi nastavniku latinskog koji bude uložio vremena da se upozna s novim udžbenikom, pa i napora da se s njime srodi u procesu nastave, obezbedimo onu temeljnu satisfakciju koja iskupljuje sve teškoće našeg zajedničkog poziva: osećanje da učimo đake nečemu što ima stvarnog i dubokog smisla, nečemu što će im se postepeno, kroz ceo život, otkrivati kao blago stečeno na vreme.