Можда сте приметили да се око вас све чешће чује да неки пар „покушава“ већ годину, две, три… Или да се неки ваши вршњаци одлучују на вантелесну оплодњу. Није вам се учинило – биолошка способност природног затрудњивања заиста опада, и то алармантно брзо.
Према најновијим истраживањима, један од шест парова данас има проблеме са зачећем. Пре 40 година, тај број је био један од дванаест. Шта се то дешава са нашим репродуктивним системом?
Шта значи пад биолошке плодности?
Када говоримо о биолошкој плодности, мислимо на физичку способност мушкараца и жена да зачну и износе здраву трудноћу. За разлику од демографских статистика о томе колико деце људи бирају да имају, овде се ради о томе да ли могу да имају децу када то пожеле.
Неплодност се дефинише као немогућност зачећа након годину дана редовних покушаја. И ту леже алармантни трендови: квалитет сперме код мушкараца драстично опада, жене имају све више проблема са овулацијом и одржавањем трудноће, а спонтани побачаји постају чешћи.
Мушка плодност: Тиха катастрофа
Проф. Шана Сван са Mount Sinai School of Medicine, која је водила опсежне студије о паду квалитета сперме, упозорава: „Видимо драматичан пад квалитета у западним земљама – за само четири деценије концентрација сперматозоида је опала за преко 50%, а њихова покретљивост за 37%. Ако се овај тренд настави, могли бисмо гледати у будућност где ће већина мушкараца имати потешкоћа са природном оплодњом.“
Ово није само статистичка грешка. Истраживања показују да се број сперматозоида по милилитру семена смањује за 1-2% годишње. Др Хагаи Левин са Хебрејског универзитета у Јерусалиму објашњава: „Не ради се о нормалним варијацијама. Ово је конзистентан пад који се уочава кроз различите популације и континенте.“
Истовремено, расте број мушкараца са потпуним одсуством сперматозоида у семену (азооспермија), као и број оних са озбиљним деформитетима сперматозоида које онемогућавају оплодњу.
Женска плодност такође страда
Ни код жена ситуација није боља. Др Ана Верлин, репродуктивни ендокринолог, објашњава: „Видимо пораст у броју жена са поремећајима овулације, смањењем резерве јајних ћелија за њихове године, и проблемима са имплатацијом ембриона. Посебно је забрињавајућа учесталост раних спонтаних побачаја.“
Зашто се ово дешава: Главни кривци
Хемијски напад на наше хормоне
Наш савремени свет је преплављен хемикалијама које директно утичу на наш репродуктивни систем. Ендокрини дисруптори – супстанце које имитирају или блокирају природне хормоне – налазе се свугде око нас.
Бисфенол А (БПА) из пластичних боца и конзерви може да смањи квалитет јајних ћелија и повећа ризик од спонтаног побачаја. Фталати из козметике и пластике утичу на развој и функцију полних органа. Пестициди из конвенционално гајене хране могу да наруше хормонску равнотежу потребну за овулацију и сперматогенезу.
Проф. Андреа Горе са Универзитета Тексас упозорава: „Изложени смо коктелу хемикалија који никад раније није постојао у људској историји. Наш репродуктивни систем једноставно није еволузијски прилагођен овој хемијској оптерећености.“
Загађење које не видимо
Загађење ваздуха представља невидљиву претњу по репродуктивно здравље. Фине честице ПМ2.5 могу да прођу кроз баријеру између крви и тестиса код мушкараца, директно оштећујући сперматозоиде. Код жена, ове честице могу да утичу на квалитет јајних ћелија и повећају ризик од компликација током трудноће.
Истраживање спроведено у Кини је показало да жене које живе у подручјима са високим загађењем ваздуха имају 20% већу вероватноћу да ће доживети спонтани побачај. Слични резултати су пронађени у студијама из Европе и Северне Америке.
Дигитална епоха и репродукција
Наш дигитални начин живота оставља неочекиван траг на плодност. Електромагнетно зрачење из мобилних телефона, лаптопова и вајфај уређаја може да утиче на ДНК сперматозоида. Студије показују да мушкарци који држе лаптоп на крилу имају повишену температуру тестиса и смањену покретљивост сперме.
Хронични стрес, који је постао константа модерног живота, директно утиче на производњу репродуктивних хормона. Др Сарах Берга, стручњак за репродуктивну ендокринологију, објашњава: „Када је организам под хроничним стресом, приоритет постаје преживљавање, не репродукција. Кортизол, хормон стреса, може да потисне производњу естрогена, прогестерона и тестостерона.“
Исхрана која штети плодности
Модерна западна исхрана, богата процесираном храном и сиромашна хранљивим материјама, директно утиче на репродуктивно здравље. Транс-масне киселине из индустријски произведене хране могу да наруше овулацију код жена. Вишак шећера доводи до инсулинске резистенције, што је повезано са ПЦОС-ом и проблемима са плодношћу.
Недостатак фолне киселине, цинка, витамина Д и омега-3 масних киселина – нутријената кључних за здравље репродуктивног система – постаје све чешћи због лоших навика у исхрани.
Зашто Африка још увек одолева?
Занимљиво је да су проблеми са биолошком плодношћу мање изражени у земљама субсахарске Африке. Ово није случајност. Пре свега, изложеност индустријским загађивачима и хемијским дисрупторима је значајно мања због мање развијене индустријске производње.
Традиционална исхрана, богата природном храном и сиромашна процесираним производима, пружа бољу нутритивну основυ за репродуктивно здравље. Такође, живот у руралним срединама значи мању изложеност загађењу ваздуха и електромагнетном зрачењу.
Међутим, и овде ситуација почиње да се мења како се повећава урбанизација и индустријализација. Градови попут Лагоса или Наиробија већ бележе пораст проблема са плодношћу упоредо са растом загађења.
Прогнозе за будућност: Шта нас чека?
Тренутни трендови су забрињавајући. Ако се наставе овим темпом, моделовања показују да ће до 2050. године око 25-30% парова имати значајне тешкоће са природним зачећем, у поређењу са данашњих 15-20%. То значи да ће 70-75% жена и даље моћи релативно лако да затрудне природно, али ће сваки трећи или четврти пар можда морати да се ослони на медицинску помоћ.
Др Левин из својих студија закључује: „Ако се тренд пада квалитета сперме настави истим темпом, до 2045. године медијан концентрације сперматозоида ће досегнути нулу у западним земљама. То не значи да неће бити сперматозоида уопште, али ће већина мушкараца имати концентрације испод прага за природно зачеће.“
Фактори који могу променити ток
Постоји нада у растућој свести о утицају фактора окружења на репродуктивно здравље. Нове генерације постају све свесније значаја здраве исхране, редовне физичке активности и избегавања токсина.
Напредак у регенеративној медицини можда ће омогућити обнављање оштећених репродуктивних ткива. Истраживања матичних ћелија показују обећавајуће резултате у третирању оштећених јајника и тестиса.
Међутим, изазови су огромни. Климатске промене ће вероватно погоршати загађење ваздуха и воде. Индустијска производња хемикалија расте, посебно у земљама у развоју које имају слабију регулативу.
Шта можете да урадите?
На личном нивоу, много тога је у вашим рукама. Избегавајте пластичне производе када год је могуће, посебно за чување и загревање хране. Бирајте органску храну кад год можете, посебно за производе као што су јагоде, спанаћ и паприка који обично имају највише остатака пестицида.
Повећајте унос нутријената важних за плодност кроз храну богату фолатима, цинком, витамином Д и омега-3 масним киселинама. Редовна физичка активност побољшава хормонску равнотежу, али избегавајте претеране напоре који могу имати супротан ефекат.
Ограничите изложеност електромагнетном зрачењу држањем телефона даље од тела, посебно гениталних органа. Научите технике управљања стресом – медитацију, јогу или било који облик релаксације који вам одговара.
Ако планирате породицу, не одлажите превише. Квалитет и јајних ћелија и сперматозоида опада са годинама, а у комбинацији са факторима окружења, време постаје све важнији фактор.
Закључак: Борба за будућност наше врсте
Пад биолошке плодности представља један од највећих, а најтиших здравствених изазова наше епохе. За разлику од других здравствених криза, ова се одвија полако и незапажено, док не дође време када пар покуша да зачне дете.
Суочавамо се са ситуацијом где наш напредак као цивилизације – индустрија, технологија, урбани начин живота – угрожава нашу основну биолошку функцију репродукције. Али то не значи да смо осуђени на пропаст.
Разумевање узрока пада биолошке плодности је први корак ка решењу. Свесност о томе како наш начин живота утиче на репродуктивно здравље може да нас врати ка здравијим изборима. А научни напредак у области репродуктивне медицине пружа нове могућности онима којима је помоћ потребна.
Природна репродукција неће нестати, али ће постати драгоценија. Као што данас више пазимо на то што једемо или како се крећемо, можда ће будући нараштаји морати да буду свеснији и тога како чувају своју способност да створе нови живот.
Плодност није само лична ствар – она је маркер здравља нашег друштва и планета. Када о њој водимо рачуна, водимо рачуна о основним условима за наставак људске приче.