Možda ste primetili da se oko vas sve češće čuje da neki par „pokušava“ već godinu, dve, tri… Ili da se neki vaši vršnjaci odlučuju na vantelesnu oplodnju. Nije vam se učinilo – biološka sposobnost prirodnog zatrudnjivanja zaista opada, i to alarmantno brzo.
Prema najnovijim istraživanjima, jedan od šest parova danas ima probleme sa začećem. Pre 40 godina, taj broj je bio jedan od dvanaest. Šta se to dešava sa našim reproduktivnim sistemom?
Šta znači pad biološke plodnosti?
Kada govorimo o biološkoj plodnosti, mislimo na fizičku sposobnost muškaraca i žena da začnu i iznose zdravu trudnoću. Za razliku od demografskih statistika o tome koliko dece ljudi biraju da imaju, ovde se radi o tome da li mogu da imaju decu kada to požele.
Neplodnost se definiše kao nemogućnost začeća nakon godinu dana redovnih pokušaja. I tu leže alarmantni trendovi: kvalitet sperme kod muškaraca drastično opada, žene imaju sve više problema sa ovulacijom i održavanjem trudnoće, a spontani pobačaji postaju češći.
Muška plodnost: Tiha katastrofa
Prof. Šana Svan sa Mount Sinai School of Medicine, koja je vodila opsežne studije o padu kvaliteta sperme, upozorava: „Vidimo dramatičan pad kvaliteta u zapadnim zemljama – za samo četiri decenije koncentracija spermatozoida je opala za preko 50%, a njihova pokretljivost za 37%. Ako se ovaj trend nastavi, mogli bismo gledati u budućnost gde će većina muškaraca imati poteškoća sa prirodnom oplodnjom.“
Ovo nije samo statistička greška. Istraživanja pokazuju da se broj spermatozoida po mililitru semena smanjuje za 1-2% godišnje. Dr Hagai Levin sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu objašnjava: „Ne radi se o normalnim varijacijama. Ovo je konzistentan pad koji se uočava kroz različite populacije i kontinente.“
Istovremeno, raste broj muškaraca sa potpunim odsustvom spermatozoida u semenu (azoospermija), kao i broj onih sa ozbiljnim deformitetima spermatozoida koje onemogućavaju oplodnju.
Ženska plodnost takođe strada
Ni kod žena situacija nije bolja. Dr Ana Verlin, reproduktivni endokrinolog, objašnjava: „Vidimo porast u broju žena sa poremećajima ovulacije, smanjenjem rezerve jajnih ćelija za njihove godine, i problemima sa implatacijom embriona. Posebno je zabrinjavajuća učestalost ranih spontanih pobačaja.“
Zašto se ovo dešava: Glavni krivci
Hemijski napad na naše hormone
Naš savremeni svet je preplavljen hemikalijama koje direktno utiču na naš reproduktivni sistem. Endokrini disruptori – supstance koje imitiraju ili blokiraju prirodne hormone – nalaze se svugde oko nas.
Bisfenol A (BPA) iz plastičnih boca i konzervi može da smanji kvalitet jajnih ćelija i poveća rizik od spontanog pobačaja. Ftalati iz kozmetike i plastike utiču na razvoj i funkciju polnih organa. Pesticidi iz konvencionalno gajene hrane mogu da naruše hormonsku ravnotežu potrebnu za ovulaciju i spermatogenezu.
Prof. Andrea Gore sa Univerziteta Teksas upozorava: „Izloženi smo koktelu hemikalija koji nikad ranije nije postojao u ljudskoj istoriji. Naš reproduktivni sistem jednostavno nije evoluzijski prilagođen ovoj hemijskoj opterećenosti.“
Zagađenje koje ne vidimo
Zagađenje vazduha predstavlja nevidljivu pretnju po reproduktivno zdravlje. Fine čestice PM2.5 mogu da prođu kroz barijeru između krvi i testisa kod muškaraca, direktno oštećujući spermatozoide. Kod žena, ove čestice mogu da utiču na kvalitet jajnih ćelija i povećaju rizik od komplikacija tokom trudnoće.
Istraživanje sprovedeno u Kini je pokazalo da žene koje žive u područjima sa visokim zagađenjem vazduha imaju 20% veću verovatnoću da će doživeti spontani pobačaj. Slični rezultati su pronađeni u studijama iz Evrope i Severne Amerike.
Digitalna epoha i reprodukcija
Naš digitalni način života ostavlja neočekivan trag na plodnost. Elektromagnetno zračenje iz mobilnih telefona, laptopova i vajfaj uređaja može da utiče na DNK spermatozoida. Studije pokazuju da muškarci koji drže laptop na krilu imaju povišenu temperaturu testisa i smanjenu pokretljivost sperme.
Hronični stres, koji je postao konstanta modernog života, direktno utiče na proizvodnju reproduktivnih hormona. Dr Sarah Berga, stručnjak za reproduktivnu endokrinologiju, objašnjava: „Kada je organizam pod hroničnim stresom, prioritet postaje preživljavanje, ne reprodukcija. Kortizol, hormon stresa, može da potisne proizvodnju estrogena, progesterona i testosterona.“
Ishrana koja šteti plodnosti
Moderna zapadna ishrana, bogata procesiranom hranom i siromašna hranljivim materijama, direktno utiče na reproduktivno zdravlje. Trans-masne kiseline iz industrijski proizvedene hrane mogu da naruše ovulaciju kod žena. Višak šećera dovodi do insulinske rezistencije, što je povezano sa PCOS-om i problemima sa plodnošću.
Nedostatak folne kiseline, cinka, vitamina D i omega-3 masnih kiselina – nutrijenata ključnih za zdravlje reproduktivnog sistema – postaje sve češći zbog loših navika u ishrani.
Zašto Afrika još uvek odoleva?
Zanimljivo je da su problemi sa biološkom plodnošću manje izraženi u zemljama subsaharske Afrike. Ovo nije slučajnost. Pre svega, izloženost industrijskim zagađivačima i hemijskim disruptorima je značajno manja zbog manje razvijene industrijske proizvodnje.
Tradicionalna ishrana, bogata prirodnom hranom i siromašna procesiranim proizvodima, pruža bolju nutritivnu osnovυ za reproduktivno zdravlje. Takođe, život u ruralnim sredinama znači manju izloženost zagađenju vazduha i elektromagnetnom zračenju.
Međutim, i ovde situacija počinje da se menja kako se povećava urbanizacija i industrijalizacija. Gradovi poput Lagosa ili Nairobija već beleže porast problema sa plodnošću uporedo sa rastom zagađenja.
Prognoze za budućnost: Šta nas čeka?
Trenutni trendovi su zabrinjavajući. Ako se nastave ovim tempom, modelovanja pokazuju da će do 2050. godine oko 25-30% parova imati značajne teškoće sa prirodnim začećem, u poređenju sa današnjih 15-20%. To znači da će 70-75% žena i dalje moći relativno lako da zatrudne prirodno, ali će svaki treći ili četvrti par možda morati da se osloni na medicinsku pomoć.
Dr Levin iz svojih studija zaključuje: „Ako se trend pada kvaliteta sperme nastavi istim tempom, do 2045. godine medijan koncentracije spermatozoida će dosegnuti nulu u zapadnim zemljama. To ne znači da neće biti spermatozoida uopšte, ali će većina muškaraca imati koncentracije ispod praga za prirodno začeće.“
Faktori koji mogu promeniti tok
Postoji nada u rastućoj svesti o uticaju faktora okruženja na reproduktivno zdravlje. Nove generacije postaju sve svesnije značaja zdrave ishrane, redovne fizičke aktivnosti i izbegavanja toksina.
Napredak u regenerativnoj medicini možda će omogućiti obnavljanje oštećenih reproduktivnih tkiva. Istraživanja matičnih ćelija pokazuju obećavajuće rezultate u tretiranju oštećenih jajnika i testisa.
Međutim, izazovi su ogromni. Klimatske promene će verovatno pogoršati zagađenje vazduha i vode. Industijska proizvodnja hemikalija raste, posebno u zemljama u razvoju koje imaju slabiju regulativu.
Šta možete da uradite?
Na ličnom nivou, mnogo toga je u vašim rukama. Izbegavajte plastične proizvode kada god je moguće, posebno za čuvanje i zagrevanje hrane. Birajte organsku hranu kad god možete, posebno za proizvode kao što su jagode, spanać i paprika koji obično imaju najviše ostataka pesticida.
Povećajte unos nutrijenata važnih za plodnost kroz hranu bogatu folatima, cinkom, vitaminom D i omega-3 masnim kiselinama. Redovna fizička aktivnost poboljšava hormonsku ravnotežu, ali izbegavajte preterane napore koji mogu imati suprotan efekat.
Ograničite izloženost elektromagnetnom zračenju držanjem telefona dalje od tela, posebno genitalnih organa. Naučite tehnike upravljanja stresom – meditaciju, jogu ili bilo koji oblik relaksacije koji vam odgovara.
Ako planirate porodicu, ne odlažite previše. Kvalitet i jajnih ćelija i spermatozoida opada sa godinama, a u kombinaciji sa faktorima okruženja, vreme postaje sve važniji faktor.
Zaključak: Borba za budućnost naše vrste
Pad biološke plodnosti predstavlja jedan od najvećih, a najtiših zdravstvenih izazova naše epohe. Za razliku od drugih zdravstvenih kriza, ova se odvija polako i nezapaženo, dok ne dođe vreme kada par pokuša da začne dete.
Suočavamo se sa situacijom gde naš napredak kao civilizacije – industrija, tehnologija, urbani način života – ugrožava našu osnovnu biološku funkciju reprodukcije. Ali to ne znači da smo osuđeni na propast.
Razumevanje uzroka pada biološke plodnosti je prvi korak ka rešenju. Svesnost o tome kako naš način života utiče na reproduktivno zdravlje može da nas vrati ka zdravijim izborima. A naučni napredak u oblasti reproduktivne medicine pruža nove mogućnosti onima kojima je pomoć potrebna.
Prirodna reprodukcija neće nestati, ali će postati dragocenija. Kao što danas više pazimo na to što jedemo ili kako se krećemo, možda će budući naraštaji morati da budu svesniji i toga kako čuvaju svoju sposobnost da stvore novi život.
Plodnost nije samo lična stvar – ona je marker zdravlja našeg društva i planeta. Kada o njoj vodimo računa, vodimo računa o osnovnim uslovima za nastavak ljudske priče.