Izraz Potemkinova sela nastao je u XVIII veku i vezu-je se za jednu poznatu istorijsku ličnosg – za ime Georgija Aleksandroviča Potemkina, ili, kako Rusi kažu – Patjomkina (1739-1791).
Potemkin je bio ruski knez, uz to generalfeldmaršal i ljubimac carice Katarine. Njenu naklonost stekao je još 1762. godine, kada je, kao gardijski oficir, odigrao odlučujuću ulogu u dvorskom prevratu kojim je Katarina preotela vlast svome mužu caru Petru Fjodoroviču. Kao ličnost od caričinog poverenja, vrhovni 18 komandant vojske i prvi ministar, on je imao ogromnu vlast i uticaj u Ruskom carstvu. Učestvovao je u prvom ratu Katarine s Turcima, koji je vođen 1768-1774, a u drugom ratu, 1787-1791, bio je glavnokomandujući ruske vojske.
Kada su, posle prvog rusko-turskog rata, Krim i severne obale Crnog mora pripojeni Rusiji, Potemkin je pristupio kolonizaciji novoosvojenih krajeva. Da bi pokazao brz i uspešan razvoj i ekonomski procvat toga područja pod ruskom vlašću, organizovao je, 1787, trijumfalno putovanje carice Katarine na Krim. Svečanoj koloni pridružio se i austrijski imperator Josip, pod imenom grofa Falkenštajna, a tu su bili i ambasadori velikih sila, među njima i francuski poslanik, grof Segir.
Pošto stanje u Novorusiji nije bilo ni izdaleka onakvo kakvim ga je – da bi sebi pribavio još veći uticaj i slavu prikazivao Potemkin (jer tamo je bilo čak i pobuna), on se trudio da pred očima carice Katarine i njenih gostiju na razne načine dočara idiličan život tamošnjeg stanovništva. Zato je naredio da se duž imperatorkinog puta izgrade naselja, koja su bila samo prazne dekoracije (kulise). Seljaci dovedeni iz drugih krajeva, u svečanom, prazničnom ruhu i sa buketima poljskog cveća, dočekivali su Njeno carsko veličanstvo na pojedinim stanicama da bi odmah zatim bili prebacivani dalje prema Krimu i pojavljivali se u istoj ulozi više puta. Uz samu cestu bile su složene gomile vreća, koje su umesto žita bile nabijene peskom. U Kremčugu i drugim gradovima kroz koje je prolazila svečana kolona bili su zasađeni bujni parkovi i aleje, koji su se desetak dana kasnije sušili i nestajali. U Hersonu Potemkinovi su ljudi sagradili tvrđavu, koju je srušila prva oluja, a tu je bila i lađa, koja se nije mogla spustiti u vodu, jer bi odmah potonula.
Sva ta raskoš i bogat život stanovništva koje je Potemkin pokazivao Katarini i njenoj pratnji bili su, dakle, obična prevara, obmana i laž. To nije moglo izmaći oštrom oku prisutnih stranaca, pogotvo diplomata, pa se o Potemkinovoj obmani počelo naveliko pisati. Carica Katarina pokušavala je da opovrgne glasove o tome, koji su i do nje dopirali, ali bez uspeha. Svedočenja očevidaca bila su uverljivija. Tako je francuski poslanik Segir, učesnik u svečanom pohodu, u svojim Memoarit ostavio, pored ostalog, i ovaj zapis: Tradovi, sela, salaši, a ponekad i obične kolibe, bili su tako ukrašeni i maskirani trijumfalnim kapijama, girlandama cveća i nakićenim arhitektonskim dekoracijama da je njihov izgled obmanjivao, preobraćajući ih u našim očima u velelepne dvorce i raskošno izgrađene vrtove…“
Veliki broj napisa o Katarininom putovanju na jug, u kojima su raskrinkavane Potemkinove podvale, doveo je do toga da se već dvadesetih godina XIX stoleća počeo upotrebljavati izraz Potemkinova sela. Kasnije se on proširio u mnogim jezicima, pa se i danas upotrebljava u značenju: „obmana“, „smišljena varka“ ili „lažni blesak koji sakriva neuspeo sadržaj nečega“.
I u nas se taj izraz često upotrebljava, što nije ni čudno, jer u našem društvu ima dosta lažnog sjaja, idejnih kulisa i fraza iza kojih ne stoji ništa, osim siromaštva i praznine, koji se nikakvim obmanama ne daju sakriti. Zato u novinama često možemo pročitati ovakve naslove:
Potemkinova sela u „Cškarni“ ili: Potemkinova ekonomija i sl. U jednom listu objavljen je i članak pod naslovom Potemkinovi autobusi. U podnaslovu se objašnjava o čemu se, u stvari, radi: „Da bi pokazali televizijskim sni-mateljima kakva, tobože, neopisiva gužva vlada na autobuskoj stanici i kako je opravdano graditi još jedan takav objekat, vozači vrnjačkog ‘Autoprevoza’ izgurali su na stanicu sve svoje autobuse.“
Tako smo, eto, pored Potemkinovih sela, dobili i izraze Potemkinova ekonomija, Potemkinovi autobusi, pa čak, u jednom slučaju, i Potemkinovi tenkovi.
Ipak, izraz Potemkinova sela je onaj prvi i pravi i on se upotrebljava u svakom slučaju kada je reč o obmani, smišljenoj varci i sl. Tako, onda, možemo govoriti, najčešće s pravom, o Potemkinovim selima u našoj privredi, kulturi, školstvu i drugim oblastima društvenog života. Sgoga je i jasno što nam se sve tako brzo ruši, kao ona Potemkinova tvrđava u Hersonu, na obalama Crnoga mora.
Milan Šipka