Родитељи углавном мисле да знају шта се дешава с њиховим дететом у школи, почевши од момента када дете уђе у школу, до момента када стигне кући.
Деца у школу доносе своје родитеље у мини издању – било то добро или лоше
Међутим, домаћи и школски рад, одмори, контролни задаци и остале ствари везане за наставу су само један део озбиљне социјализације и процеса одрастања кроз које дете пролази заједно са својим другарима из разреда.
Шта се стварно дешава у току времена које деца проводе у школи, једна наставница је написала у следећих девет објашњења.
1. Деца у школу доносе своје родитеље у мини издању – било то добро или лоше.
Зашто се неко дете понаша и опходи на одређени начин – наставницима буде јасно већ после првог родитељског састанка.
Деца у школу доносе многе особине које се стичу код куће: тимски рад, радне навике, кућно васпитање, али такође и проблеме на које често наилазе и наставници и другари детета. Иако родитељи можда забораве на њих брзо, јутарње свађе и нервозе могу да поремете целокупан дан детета, посебно у школи.
2. Одмор за свако дете значи нешто друго.
Већина деце воли одморе, али за то постоје два различита разлога. Док једна група деце једва чека да звони како би трчала и дружила се с другарима, нека деца звоно за одмор чекају да би се дружила са својим наставницима. Одмори су веома непожељни код деце која немају изграђено самопоуздање и која се боре да на ходницима склопе пријатељства. Таква деца одморе проводе сама, седећи у учионицама, чекајући да звоно огласи почетак часа.
3. То што деца неке ствари раде код куће, не значи да их раде и у школи.
Родитељи су врло често незадовољни резултатима тестова и одговарања, и тврде да је дете знало одређено градиво код куће.
Ово може бити лажна слика стварности, и родитељи би требало да схвате да то што дете ради код куће не мора радити и у школи, управо због њиховог мешања. Родитељи који превише помажу деци при домаћим задацима и учењу за тестове, само чине контрауслугу детету, јер када дете треба исту ствар да уради само у школи – оно не зна како.
4. Свако дете има своју улогу међу другарима из разреда.
Деца у разреду имају своје улоге, баш као и њихови родитељи у свету одраслих. Те улоге се додељују на основу понашања међу другарима и на часовима. Деца брзо науче ко је добар ђак, ко има лоше понашање, ко је увек нервозан… и понашају се у складу с тим. И наставници се понашају у складу са главним особинама и улогама деце: зато често у клупе спајају доброг и лошег ђака, повученог и отвореног итд, како би улога једног поправила улогу и особине другог.
На овај начин, деца имају једнаке шансе да искористе своје улоге на најбољи начин.
5. Лоше ствари нису увек тако лоше.
Школа није само место за учење школског градива. То је и место за социјализацију и место где деца постају људи. Деца умеју бити веома сурова зато што још увек не разумеју одређене ствари и зато се често дешава да нека од њих буду повређена и увређена. Ове непријатне ситуације су идеалне да дете научи како да се брани, да реагује и нађе адекватан начин да помогне себи.
6. Нека деца просто процветају када их родитељи оставе у школи.
То што је ваше дете стидљиво и повучено у кући, уопште не мора да значи да се тако понаша и у школи. Поједина деца се буквално трансформишу у потпуно другу децу када родитељи нису у близини. Углавном се то дешава са децом која су веома тиха код куће, док их у школи њихови родитељи не би препознали.
7. У школи има много више среће него што претпостављате.
И поред силног учења, агоније због тестова и одговарања, школа је за многу децу дивно место за боравак. И поред свих наставних обавеза, деца се много смеју и играју у школи, уче да буду добри другари и да сарађују. Они могу доћи кући нервозни због домаћег или неког лошег детета, али то не значи да се нису много смејала током дана у школи.
8. Ви вероватно мислите на њих много више него они на вас.
Одвајање од родитеља за неку децу (па и родитеље) може изазвати покоју сузу, али деца у школи забораве на тугу, буквално док им се сузе не осуше на образима. И док родитељи цело јутро размишљају: шта је, како је, хоће ли моћи, хоће ли знати… дете на родитеља помисли тек када он дође по њих у школу. Тако да, ако ваше дете озбиљно хистерише при самом одласку у школу, шансе да ће се тако понашати и у току часова су – минималне.
9. Наставник има најбоље намере у срцу – без обзира шта их учио.
Већина наставника која учи ваше дете је предана детету исто као и ви. Иако се понекад чини да је боравак детета у школи губљење времена, треба да верујете наставнику да ће ваше дете ипак из школе изнети нешто добро, усађено у његово знање, без обзира што то није исто као када сте ви ишли у школу. Ако вам се некада учини да је дете из школе донело смешно лак задатак, верујте да је то зато што се наставник труди да на било који начин да шансу вашем детету да нешто научи.
Александра Милић
Извор: попсугар / родитељпортал