Зашто школе у Србији раде по два календара

Три репрезентативна синдиката просветних радника – Синдикат образовања Србије, ГСПРС „Независност“ и Синдикат радника у просвети Србије, упутили су јуче иницијативу министру просвете Бранку Ружићу и Кризном штабу да се јесењи распуст продужи за пет дана.

Foto: Canva

Засад нема најаве да ће се то десити, нити је Кризни штаб такву меру донео до закључења овог издања Данаса.

Министар Ружић је прекјуче рекао да се ђаци у понедељак враћају на наставу јер ситуација у школама није алармантна и засад нема потребе да се затворе образовне установе.

Иако је било најава да ће Кризни штаб на јучерашњој седници разматрати предлог да ученици из Војводине и остатка Србије иду на зимски распуст у исто време, није познато да ли се о томе дискутовало.

Епидемиолог Предраг Кон је раније рекао да су распусти важни због прекида могућности трансмисије, али првенствено вируса грипа.

„Вирус грипа се највише преноси код школараца па тек онда иде на одрасле. Овде (вирус корона) је супротно, оболевају од одраслих па до основне школе. Све зависи од Министарства просвете да ли они могу и да ли је корисно да обједињујемо и да распусти буду у исто време. Ту се поставља питање усклађености католичких и православних празника који су у различито време“, казао је Кон.

Према важећем календару Министарства просвете, за ученике у Србији, сем Војводине, први део зимског распуста почиње 31. децембра, а завршава се 8. јануара 2021, на који се надовезује викенд, па је први радни дан 11. јануар.

Други део зимских ферија је од 1. до 16. фебруара (распуст траје до 12. фебруара, након чега следи викенд и Дан државности).

Прво полугодиште се завршава 29. јануара, а друго почиње 17. фебруара.

У војвођанским школама зимски распуст траје од 24. децембра до 15. јануара. Прво полугодиште завршава 23. децембра, а друго полугодиште стартује 18. јануара.

Уколико би се прихватила идеја да сви ђаци у исто време иду на зимски распуст, то би теоретски значило да све школе у Србији примењују актуелни војвођански календар, али је питање да ли би се на исти начин као у Војводини рачунао крај првог полугодишта.

У том случају би дуго полугодиште дуже трајало, што се потезало као аргумент зашто се у већем делу Србије крај календарске године не поклапа с крајем првог полугодишта.

Одлука да се зимски распуст подели на два дела није донета преко ноћи.

Иницијатива је покренута још 2014, а прихваћена је од школске 2015/16, док је министар просвете био Срђан Вербић.

У неким медијима ова одлука се касније доводила у везу искључиво са интересом туристичке привреде, а на уштрб интереса ђака, иако је то само део истине.

Наш лист је 2014. године први писао да је захтев за другачију организацију школског календара потекао од групе просветних и туристичких радника из Златиборског округа коју су подржале и бројне организације, попут Скијашког савеза Србије, Скијалишта Србије, удружење хотелијера ХОРЕС, удружење туристичких агенција ЈУТА, а потом и Министарство трговине, туризма и телекомуникација у време министра Расима Љајића.

Предлог за измену Календара образовно-васпитног рада био је поткрепљен анализом утицаја овакве мере на здравље деце, али и на процес учења.

Међу аргументима које су тада изнели су да би другачија организација школског календара допринела продужетку туристичке сезоне и омогућила да се већи број деце бави зимским спортовима.

Указано је и да у фебруару на нашим планинама има много више снега него у јануару, те да се у том периоду деца и наставници у планинским пределима тешко пробијају до школа или су спречени да дођу на наставу.

Предлагачи су навели и да распуст из два дела неће утицати негативно на процес учења, што су критичари оваквог концепта најчешће наводили као контрааргумент зашто је требало задржати зимски распуст „у цугу“.

Међу просветним радницима се често чују мишљења да је „сецкање“ радних и нерадних дана негативно утицало на ђаке, који се осећају као да су на зимском распусту од Нове године, иако се прво полугодиште завршава крајем јануара.

Дешавало се и да се други део зимског распуста, који „пада“ у првој половини фебруара, заврши неколико дана пре државног празника Дан државности (Сретење), а пошто се он обележава два дана многи родитељи су самоиницијативо спајали цео тај период.

Критичари актуелног школског календара указују да школе од 1. септембра до Нове године практично имају само један слободан дан – државни празник Дан примирја у Првом светском рату.

Јесењи распуст у трајању од два дана није константа јер се час предвиђа, час укида и често није важио за све ђаке у Србији, као ни за војвођанске школе, што је случај и ове године.

То је нелогично, посебно ако се има у виду да велики број наставника предаје и у основној и у средњој школи и да огроман број породица има децу различитог школског узраста.

Надлежност

Календар образовно-васпитног рада доноси министар просвете на крају сваке школске године за наредну, док је у Војводини то у надлежности покрајинског секретара за образовање. Војвођански ђаци имају другачији календар јер се зимски и пролећни распуст усклађују и са верским празницима националних мањина.

Извор: Данас