Кукање, плач, бацање играчака, вешање по вама чим сте ушли кућу. Познато? Ма ви сте заправо једна сретна мама.
Долазите по своје дете у вртић и васпитачице га хвале како је само добар, мио и послушан. Оставите га мало код баке и она је одушевљена његовом добротом те се бака у чуду пита зашто ви стално гунђате на његово понашање. Радите и дете је цели дан с татом – добро, забавно, послушно, колегијално – сушта супротност оном понашању када је с вама. У чему је квака? Зар доиста толико не воле своје маме да не пропуштају ниједну прилику како би вам мало загорчали живот?
Ако сте се већ сто пута ухватили за главу у питању – Зашто? О, зашто? Знајте да је то зато што вас воле највише, ви сте њихова сигурна лука и иако вам се понекад чини да сте им уједно и канта за све њихове негативне емоције, то је зато што је то управо тако.
Нема веће сигурности од мајке која воли, која разумије, која се труди помоћи свом детету, па када вас нема деца у себи једноставно скупљају све своје проживљене утиске и чекају само вас да вам их истресу. Оне добре емоције које су их окупирале, недостајање које су осећали, њих ће испољити загрљајем, пољупцем и скакутањем око вас – и то вам неће сметати. То ће вас и више него усрећити но већ секунду након започет ће кукање, плач, бацање играчака, вешање по вама уз крикове… ситуација која вас убија у појам јер не разумете шта се то управо догодило па су баш сада тако полудели.
Драге мајке, догодило се то да је дошла њихова сигурна лука у коју ће као брод баластне воде избацити све што их је досад љутило, тиштило и мучило. С вама је дошао и осећај да сада коначно могу отпустити кочницу и ослободити своја осећања. И нека вас та мора не мори јер то само значи да дете у вама види некога ко им дозвољава да буду природни, да покажу своје осећаје, да се утеше.
И зато када вас ваше вољено дете следећи пут већ на вратима дочека као мали дивљак, не лудите и не љутите се – пустите га. Ви сте можда њихова канта и врећа за ударање, али сте им уједно и највећи ослонац у животу – окриље у којем ће цели свој живот имати посебно место где могу бити најискренији и најприроднији. Место где ће најпре почети развијати своју емоционалну интелигенцију, изражавати своја осећања и на темељу тога развијати и своје самопоуздање.
Знајте стога да ваше дете није размажено нити злочесто, оно само чека вас да вам све исприча. Нису ни тате далеко од тога, чисто да се зна, јер када њега дуго нема па се одједном појави и он ће вероватно добити поштену порцију громогласних отпуштања осећаја. Ту стога лежи и одговор на оно питање зашто су деца у присуству родитеља лошија него када их чува нетко други.
Ако ситуација у вашој кући није таква, ако никада до сада нисте приметили овакве осцилације у њиховом понашању, вероватно постоје само два адекватна одговора – или сте баш стално с њима или деца у вама не виде своју најсигурнију луку. А то баш и није добро за њих.
Дакле, када се следећи пут будете враћали кући већ се пред вратима помирите с тим да ће вас ваше дете засути свим својим проживљеним емоцијама. И немојте зато лудети и дочекати их с гардом, дочекајте их широм отвореног загрљаја да се што брже истресу и што брже врате свом ритму – утешени и срећни што су вам баш све испричали.
Извор: index.hr