Ако стално стрепите да не погрешите, до изнемоглости анализирате ствари пре него што донесете одлуку и у константном сте зачараном кругу претераног размишљања (енг. overthinking) – можда је то резултат одрастања под будним оком строгих родитеља.
Истраживања показују да деца одгајана под сталним надзором и крутим очекивањима могу развити појачан страх од прављења грешака, што их доводи до претеране анализе – како би избегли критику или неуспех. Уколико расту без аутономије и под контролом, то такође може да омета развој вештина доношења одлука и да утиче на самопоуздање деце. Док покушавају да испуне високе стандарде својих родитеља, оваква се деца науче да исто чине и као одрасли људи – у пословном и приватном животу.
Постављање граница је битно, али мора ли бити стриктно?
Бити родитељ је један од најтежих послова на свету. Бити одличан родитељ захтева још више труда, јер најефикасније технике родитељства нису увек урођене. Многи промишљени родитељи верују да постављањем и стриктно применом граница чине оно што је најбоље за њихову децу.
Постављање граница, суочавање са последицама и давање задатака вашем детету јесте неопходно да бисте му помогли да израсте у самосталну и зрело формирану личност. Међутим, неки родитељи наглашавају контролу и беспоговорну послушност, па постају превише строги с намером да остваре овај циљ.
Превише строго родитељство доводи до проблема у понашању код деце. У студији из 2015. године, истраживачи са Краљевског универзитета у Пном Пену открили су да преко 60% студената и особља пати од анксиозности или депресије, а неки приписују своје стање грубом родитељству.
Ауторитарно родитељство је круто и повезано са лошим исходима. То су родитељи „јер сам ја тако рекао“. Не желе да причају о конкретној теми/проблему нити да чују шта њихово дете има да каже.
Негативан утицај строгог родитељства на децу
Пренаглашена очекивања и ограничена пажња су типичне карактеристике строгог родитељства. То може имати озбиљне и дуготрајне последице на раст и добробит деце. Иако су ред и дисциплина неопходне, ригидно родитељство изазива ниско самопоштовање јер даје предност ограничењима и усаглашеностима у односу на неговање осећаја независности код детета.
Деца коју одгајају строги родитељи имају већу вероватноћу да ће доживети анксиозност и психолошки напор, управо јер одрастају у стално стресном окружењу. Може се јавити емоционално исцрпљујућа фобија од грешака или страх од последица. Такође, деца могу теже изражавати емоције и због тога имати недовољно развијену и квалитетну комуникацију са другима. Заправо, многима који су одрасли у оваквом окружењу поприлично је тешко да се повежу с другима на емоционалној основи и могу изгледати као да су дистанцирани и груби.
Строго родитељство = бунтовни тинејџери
Строго родитељство може ненамерно да подстакне децу да се побуне. Како тинејџери постају старији, већа је вероватноћа да ће се противити ауторитетима. Придржавање правила је приоритет строгог родитељства, што оставља минималан простор за експериментисање и оригиналност. Оваква рестриктивна атмосфера може да омета дететов когнитивни развој.
Тражећи независност и јачајући самопоуздање, млади се могу окренути од својих родитеља у покушају да побегну од ограничења. Када одрасту, деца одгајана у таквој атмосфери обично постају родитељи који користе сличне строге технике родитељства. Овако се наставља генерацијски образац ригорозног родитељства. Штавише, строго родитељство може погоршати живот, као и ментално здравље. Иако је одржавање одређеног степена дисциплине важно, родитељи не би требало да користе технике које ће негативно утицати на добробит њихове деце.
Које су све могуће последице?
Премда није обавезно да ће свако дете које подижу строги родитељи имати овакве исходе у одраслом добу, но издвајамо најчешће последице:
Ниско самопоштовање
Строго родитељство може неговати окружење у којем деца стално осећају да су њихови поступци неуспешни, што доводи до упорног осећаја неадекватности и ниског самопоштовања.
Тражење валидације
Деца одгајана у строгом окружењу могу развити незаситну потребу за спољном валидацијом, често тражећи одобрење да попуне празнину створену недостатком позитивне подршке код куће.
Смањена емпатија
Крута природа строгог родитељства може ненамерно да омета развој емпатије, јер се фокус често врти око правила и последица, а не разумевања и саосећања.
Потешкоће у односима
Због недостатка друштвених вештина и страха од ауторитета, деца ће се тешко повезивати са вршњацима, што за последицу може имати напетотст у односима са пријатељима.
Избегавање родитеља
У покушају да избегну стални притисак и контролу, деца се могу емоционално повући. Избегаваће отворену комуникацију са родитељима и често ће се изоловати.
Депресија и анксиозност
Док се деца боре са унутрашњим сукобом испуњавања високих очекивања, то може утицати на њихову психу и изазвати проблеме менталног здравља, укључујући анскиозност и депресију.
За родитеље је кључно да преиспитају свој приступ, негујући окружење које комбинује дисциплину са емоционалном подршком, охрабрењем и отвореном комуникацијом. Било би идеално да се залажемо за стил родитељства који негује индивидуалност, отпорност и емпатију – стил који емоционално оснажује нашу децу и негује атмосферу у којој они могу да одрасту у самоуверене, саосећајне особе.
