Ako stalno strepite da ne pogrešite, do iznemoglosti analizirate stvari pre nego što donesete odluku i u konstantnom ste začaranom krugu preteranog razmišljanja (eng. overthinking) – možda je to rezultat odrastanja pod budnim okom strogih roditelja.
Istraživanja pokazuju da deca odgajana pod stalnim nadzorom i krutim očekivanjima mogu razviti pojačan strah od pravljenja grešaka, što ih dovodi do preterane analize – kako bi izbegli kritiku ili neuspeh. Ukoliko rastu bez autonomije i pod kontrolom, to takođe može da ometa razvoj veština donošenja odluka i da utiče na samopouzdanje dece. Dok pokušavaju da ispune visoke standarde svojih roditelja, ovakva se deca nauče da isto čine i kao odrasli ljudi – u poslovnom i privatnom životu.
Postavljanje granica je bitno, ali mora li biti striktno?
Biti roditelj je jedan od najtežih poslova na svetu. Biti odličan roditelj zahteva još više truda, jer najefikasnije tehnike roditeljstva nisu uvek urođene. Mnogi promišljeni roditelji veruju da postavljanjem i striktno primenom granica čine ono što je najbolje za njihovu decu.
Postavljanje granica, suočavanje sa posledicama i davanje zadataka vašem detetu jeste neophodno da biste mu pomogli da izraste u samostalnu i zrelo formiranu ličnost. Međutim, neki roditelji naglašavaju kontrolu i bespogovornu poslušnost, pa postaju previše strogi s namerom da ostvare ovaj cilj.
Previše strogo roditeljstvo dovodi do problema u ponašanju kod dece. U studiji iz 2015. godine, istraživači sa Kraljevskog univerziteta u Pnom Penu otkrili su da preko 60% studenata i osoblja pati od anksioznosti ili depresije, a neki pripisuju svoje stanje grubom roditeljstvu.
Autoritarno roditeljstvo je kruto i povezano sa lošim ishodima. To su roditelji „jer sam ja tako rekao“. Ne žele da pričaju o konkretnoj temi/problemu niti da čuju šta njihovo dete ima da kaže.
Negativan uticaj strogog roditeljstva na decu
Prenaglašena očekivanja i ograničena pažnja su tipične karakteristike strogog roditeljstva. To može imati ozbiljne i dugotrajne posledice na rast i dobrobit dece. Iako su red i disciplina neophodne, rigidno roditeljstvo izaziva nisko samopoštovanje jer daje prednost ograničenjima i usaglašenostima u odnosu na negovanje osećaja nezavisnosti kod deteta.
Deca koju odgajaju strogi roditelji imaju veću verovatnoću da će doživeti anksioznost i psihološki napor, upravo jer odrastaju u stalno stresnom okruženju. Može se javiti emocionalno iscrpljujuća fobija od grešaka ili strah od posledica. Takođe, deca mogu teže izražavati emocije i zbog toga imati nedovoljno razvijenu i kvalitetnu komunikaciju sa drugima. Zapravo, mnogima koji su odrasli u ovakvom okruženju poprilično je teško da se povežu s drugima na emocionalnoj osnovi i mogu izgledati kao da su distancirani i grubi.
Strogo roditeljstvo = buntovni tinejdžeri
Strogo roditeljstvo može nenamerno da podstakne decu da se pobune. Kako tinejdžeri postaju stariji, veća je verovatnoća da će se protiviti autoritetima. Pridržavanje pravila je prioritet strogog roditeljstva, što ostavlja minimalan prostor za eksperimentisanje i originalnost. Ovakva restriktivna atmosfera može da ometa detetov kognitivni razvoj.
Tražeći nezavisnost i jačajući samopouzdanje, mladi se mogu okrenuti od svojih roditelja u pokušaju da pobegnu od ograničenja. Kada odrastu, deca odgajana u takvoj atmosferi obično postaju roditelji koji koriste slične stroge tehnike roditeljstva. Ovako se nastavlja generacijski obrazac rigoroznog roditeljstva. Štaviše, strogo roditeljstvo može pogoršati život, kao i mentalno zdravlje. Iako je održavanje određenog stepena discipline važno, roditelji ne bi trebalo da koriste tehnike koje će negativno uticati na dobrobit njihove dece.
Koje su sve moguće posledice?
Premda nije obavezno da će svako dete koje podižu strogi roditelji imati ovakve ishode u odraslom dobu, no izdvajamo najčešće posledice:
Nisko samopoštovanje
Strogo roditeljstvo može negovati okruženje u kojem deca stalno osećaju da su njihovi postupci neuspešni, što dovodi do upornog osećaja neadekvatnosti i niskog samopoštovanja.
Traženje validacije
Deca odgajana u strogom okruženju mogu razviti nezasitnu potrebu za spoljnom validacijom, često tražeći odobrenje da popune prazninu stvorenu nedostatkom pozitivne podrške kod kuće.
Smanjena empatija
Kruta priroda strogog roditeljstva može nenamerno da ometa razvoj empatije, jer se fokus često vrti oko pravila i posledica, a ne razumevanja i saosećanja.
Poteškoće u odnosima
Zbog nedostatka društvenih veština i straha od autoriteta, deca će se teško povezivati sa vršnjacima, što za posledicu može imati napetotst u odnosima sa prijateljima.
Izbegavanje roditelja
U pokušaju da izbegnu stalni pritisak i kontrolu, deca se mogu emocionalno povući. Izbegavaće otvorenu komunikaciju sa roditeljima i često će se izolovati.
Depresija i anksioznost
Dok se deca bore sa unutrašnjim sukobom ispunjavanja visokih očekivanja, to može uticati na njihovu psihu i izazvati probleme mentalnog zdravlja, uključujući anskioznost i depresiju.
Za roditelje je ključno da preispitaju svoj pristup, negujući okruženje koje kombinuje disciplinu sa emocionalnom podrškom, ohrabrenjem i otvorenom komunikacijom. Bilo bi idealno da se zalažemo za stil roditeljstva koji neguje individualnost, otpornost i empatiju – stil koji emocionalno osnažuje našu decu i neguje atmosferu u kojoj oni mogu da odrastu u samouverene, saosećajne osobe.
