Због амбициозних родитеља деца у Србији све чешће проговоре на „ИСКРИВЉЕНОМ“ ЕНГЛЕСКОМ, логопедима пуне ординације
Све је више деце у Србији који са три године не знају ни да причају, а када проговоре то учине на неком искривљеном енглеском језику. Такође, сведоче логопеди, имали су и случајеве петогодишњака који под притиском родитеља причају само енглески језик, српски готово да не говоре или веома скромно, због чега имају проблем да се уклопе у вршњачку групу.
Све је више случајева да деца прве речи проговарају на енглеском или још чешће, на измишљеном, који је нека мешавина енглеског и српског језика.
Родитељи се поносе и мисле да је дете напредовало, док логопеди упозоравају да то може да доведе до трајних последица које се годинама исправљају, у виду проблема са читањем, писањем и споразумевањем са околином и вршњацима, пишу „Новости“.
Све чешћа је појава да амбициозни родитељи у раном узрасту дете уче страном језику, пре него што је савладало матерњи. У понуди школа страних језика могу да се пронађу програми већ од прве године живота, док се у приватним вртићима нуди учење два страна језика истоврмено, пре треће године живота.
Сматрајући да је енглески језик преко потребан, док ће српски језик, свакако, научити с временом, родитељи се одлучују на дете у најранијем узрасту „прилагоде“.
Све више петогодишњака који не знају српски
– На третмане долази девојчица која с пет година није знала реч српског, јер су њени родитељи у кући причали искључиво енглески, у жељи да га дете што пре научи. Прошле су две године, она још увек није успоставила правилан изговор, нити има вокабулар у рангу њених вршњака. Ово није једини овакав слушај, заправо све их је више – рекла је за „Новости“ Данијела Марјановић, дефектолог-соматопед у Дому здравља Стари град у Београду.
До треће године прво матерњи
Јасна препорука стручњака јесте да дете до треће године најпре треба да савлада матерњи језик, наког чега постаје довољно зрело за учење страних.
Када се то „побрка“ долази до изговарања српских речи са енглеским акцентом.
– Заправо, не знају како треба ни српски ни енглески, већ праве своју мешавину. За речи као што су пас, мачка, сунце, троугао… од деце сам чула безброј пута да им је лакше да их изговарају на енглеском, док неке друге, као што су мама или тата, изговарају на српском. Постоје, наравно, и оне које су између, ни једно, ни друго – објашњава Данијела Марјановић.
Замка таблета и паметних телефона
Оно што је свима заједничко, јесте податак да је употреба технолошких справа, од телефона до таблет рачунара, знатно утицала на појаву овог проблема.
– У 90 одсто случајева од родитеља добијамо информацију да дете много времена проводи испред телевизора, компјутера, телефона. Учестала појава је да дете не проговори ни реч до треће или четврте године, управо због мањка подстицаја околине и претеране употребе технолошких справа – истиче саговорница.
Уколико укућанини не проводе довољно врмена са дететом, читају им приче, песме, разговарају, него малишанима пуштају цртане филмове и игрице, може да дође до озбиљних последица по психички и ментални развој, упозорава она.
Французи укинули ТВ канал за бебе
– Постоје телевизијски програми намењени бебама, који су однедавно забрањени у Француској, управо због последица које доказано остављају. Они су укинули један телевизијски програм када је утврђено да успорава развој говора код деце – закључује Данијела Марјановић.
Извор: Блиц