Na opasnost od TikTok izazova već godinama upozoravaju brojni stručnjaci. Nije mali broj dece širom sveta koja su upravo zbog odgovaranja na takve izazove ozbiljno rizikovala život, a neke je, nažalost, to i koštalo života.
Ni deca u Srbiji nisu imuna na ovaj opasan trend.
Na snimku načinjenom prošle nedelje u OŠ „Desanka Maksimović“ u Novom Pazaru se vidi kako jedan učenik stoji uza zid i zadržava dah sve dok mu nije pala glava i dok nije izgubio svest, a oko njega je grupa dečaka koji ga najpre pridržavaju u predelu grudi, a kada se onesvestio – spuštaju na pod i pomažu da dođe sebi.
Novinari Sandžak televizije povodom ovog incidenta, uputili su dopis upravi škole „Desanka Maksimović“ u Novom Pazaru, a škola odgovara da su preduzete sve neophodne mere u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.
„3. decembra ove godine zasedao je Tim za zaštitu od nasilja koji je na osnovu razmatranja svih prikupljenih informacija preduzeo dalje mere i aktivnosti, kao i Tim za krizne događaje. Za sve učesnike rizične situacije su izrađeni planovi pojačanog vaspitnog rada s decom. O rizičnom ponašanju učenika obaveštene su sve nadležne institucije – Školska uprava, Centar za socijalni rad, Ministarstvo unutrašnjih poslova. Sazvani su vanredni roditeljski sastanci i sastanak Saveta roditelja. U narednom periodu intenziviraće se preventivne aktivnosti sa učenicima uz uključivanje roditelja i zaposlenih u prevenciji rizičnog ponašanja dece na internetu uz ukazivanje na posledice i značaj bezbedne upotrebe digitalne tehnologije. Ministarstvo prosvete ispratiće postupanje škole“, stoji u dopisu.
Psihološkinja Naida Karasalihović Bulić naglasila je da takav vid igre kod neke dece može izazvati traume, koje ih mogu pratiti tokom čitavog života.
„Može doći do akutne traume koja se pojavljuje tada, a manifestuje se kroz anksioznost, depresiju, strah, te poteškoće u učenju. Takođe, ono se može javiti i kasnije, nakon nekoliko godina, kada se setimo tog stresnog događaja, kada nam se desi neki okidač, gde krenemo to proživljavati iznova“, reči su psihološkinje.
Da je ovaj trend opasan po život ukazala je i dr Biljana Đerković.
„To dete koje guši drugo ne zna da li ono ima urođenu srčanu manu, da nema epilepsiju ili psihomotorni poremećaj. Kod takvog deteta to stanje smanjene količine kiseonika u organizmu mnogo brže nastupa. Možda oni u toj igri ne znaju koliko dugo drže to dete, jer nije isto prekinuti mu disanje minut ili pet.“, objasnila je dr Đerković.