Једна од дефиниција родитељства јесте омогућавање деци корена и крила.
Корен је метафора за осећање упоришта, места где се дете увек враћа јер се осећа добродошло управо такво какво је, док су крила симбол родитељске неминовности да своје дете пусте да у спољашњем свету (ван породичног окружења) слободно и самостално истражује, доноси сопствене одлуке, побеђује и губи… односно: лети.
Међутим, ваше дете не може имати своје упориште и корен у свом дому ако није сигурно у вашу љубав.
Како?
Размислите за тренутак, на основу чега би ваше дете могло знати да га ви волите? Да ли сте му то рекли или показали на довољно директан, отворен, недвосмислен начин? Наиме, када похвалите дететов цртеж или кажете: “Ти си добар мамин дечак”, или “Тако сам поносна на тебе што си …” охрабрили сте га позитивном, подржавајућом поруком и изразили своје задовољство неким његовим понашањем. Ипак, на овај начин му нисте рекли да га волите.
Потребно је да ваше показивање љубави буде директно, отворено, јасно. Радије реците: “Ја тебе страшно много волим” или “волим те највише на свету” или смислите ваша лична, породична поређења: “Волим те највише и још 1000 пута толико, или до Месеца и назад, или…Тек тада, на овај начин, говорите нешто што детету не оставља сумњу или запитаност шта сте мислили када сте то изговорили. Невербално показивање љубави подразумева загрљаје, пољупце, “гурање” док читате приче или се играте, тражење прилике да будете више заједно…
Учење
Са друге стране, показивање љубави је нешто што многи родитељи тек треба да науче. Чест је случај да су и они сами одрастали без овог облика родитељске подршке. “Тешки” на показивању сопствених емоција су посебно тате, јер су у свом детињству били жртве чувених предрасуда да “дечаци никад не плачу”, да су сузе само за слабиће… Односно, они су се навикли да своје емоције крију и потискују. Зато је важно да већ са првим данима живота вашег детета почнете да вежбате показивање и отворено исказивање љубави коју осећате. Биће вам потребно време да ову вештину савладате, јер можда имате вишедеценијско искуство у потискивању чак и позитивних личних осећања.
Предрасуде
Не шкртарите у говорењу или показивању најлепших могућих осећања. Не можете претерати. Став да се претераном љубављу деца могу размазити јесте предрасуда коју треба да заборавите што је пре могуће. Показивати детету да је вољено није исто што и размазити га. Подразумева се да су размажена деца такође, вољена деца, али она нису таква постала јер су била сигурна у љубав својих мама и тата, већ као резултат одређеног родитељског става који је непримерен тренутном дечјем узрасту. Уместо да сагледају своје дете у његовој тренутној развојној фази задржавају понашање као да је оно млађе него што јесте. Немају границе дозвољеног и недозвољеног понашања, ауторитет им је веома слаб, а својој деци допуштају готово све, без јасног увида шта њихово дете у том узрасту треба да зна.
Укратко, љубави не може бити превише, сувише, не може бити претерана. Напротив, најзначајњије што му можете пружити јесте уверење да га волите највише на свету. Само тада оно ће моћи да расте сигурно у себе и своју породицу. Осећање безрезервне родитељске љубави чини децу самопоузданом. Захваљујући томе, лакше склапају познанства и пријатељства, оптимистичнија су, слободнија, отворенија, радозналија. Не боје се изазова јер знају да имају “где да се врате”, уколико погреше.
Коначно, ово осећање корена неопходно је за успешан лет, када дође време да осим корена свом детету дозволите и крила.
Децу волимо највише на свету!
Иако се вама подразумева да своју децу волите највише на свету, сасвим је могуће да њима то није ни очигледно ни сасвим јасно. Она претпостављају, слуте, надају се да је то тако, али њихово поимање света и вредности које тек треба да усвоје су другачији него код вас, као одрасле особе. Упијајући искуства свог окружења њихов свет пун боја, слика и асоцијација се постепено гради, али је неопходно да имају јасну потврду за оно што мисле или претпостављају.
Љубав и интелигенција.
Осим тога, данас знамо да отворено показивање љубави утиче не само на дечје самопоуздање и на позитиван развој породичних вредности, већ и на степен њихове интелигенције. Наиме, у породицама са више деце, често су најуспешнија и имају већи коефицијент интелигенције управо, прворођена деца. То, међутим, не значи да родитељи највише воле своје првенце. Напротив, они свако своје дете воле подједнако али се то различито показује, манифестује. Односно, после прворођених, као да родитељска пажња, очекивања и амбиције опадну.
Извор: Мојпедијатар