За мене је породица центар наших живота. И када радим с људима којима је један од главних животних изазова смештен баш у оквир примарне породице, осећам се као да присуствујем некој универзумској неправди.
Породице би требало да буду крило у које можемо да се вратимо сваки пут кад то пожелимо. Истовремено би требало и да буду отворене као портали ка свим могућим путевима који нас призивају.
Ипак, постоје и токсичне породице где равнотежа не постоји и где владају закони џунгле.
А како можете препознати да ли је ваша породица токсична?
Ево неколико црвених лампица:
• После сусрета с њима осећате се лоше
• Желе да руководе вашим животом
• Говоре вам како да одлучујете
• Непрестано вас критикују
• Ругају вам се и подсмевају, називају то хумором, а вашу реакцију претераном
• Често се дешавају кризне ситуације у којима морате да мењате своје планове како бисте их спашавали.
Могуће је да читав породични систем буде токсичан, а такође је могуће да само један члан буде носилац те бодљикаве ленте – мајка или отац, најчешће.
Без обзира на све биологије света, имате права на свој мир и своје постојање.
Имате права да се заштитите. Да заштитите своје изборе, своје одлуке и своје грешке.
Побрините се за себе – будите своја породица, заведите правила која вам одговарају и браните своје границе као да је реч о животу и смрти.
Јер, искрена да будем, и јесте.
Токсичне породице су убице животне радости.
Аутор: Тамара Обреновић, психотерапеут у супервизији