Za mene je porodica centar naših života. I kada radim s ljudima kojima je jedan od glavnih životnih izazova smešten baš u okvir primarne porodice, osećam se kao da prisustvujem nekoj univerzumskoj nepravdi.
Porodice bi trebalo da budu krilo u koje možemo da se vratimo svaki put kad to poželimo. Istovremeno bi trebalo i da budu otvorene kao portali ka svim mogućim putevima koji nas prizivaju.
Ipak, postoje i toksične porodice gde ravnoteža ne postoji i gde vladaju zakoni džungle.
A kako možete prepoznati da li je vaša porodica toksična?
Evo nekoliko crvenih lampica:
• Posle susreta s njima osećate se loše
• Žele da rukovode vašim životom
• Govore vam kako da odlučujete
• Neprestano vas kritikuju
• Rugaju vam se i podsmevaju, nazivaju to humorom, a vašu reakciju preteranom
• Često se dešavaju krizne situacije u kojima morate da menjate svoje planove kako biste ih spašavali.
Moguće je da čitav porodični sistem bude toksičan, a takođe je moguće da samo jedan član bude nosilac te bodljikave lente – majka ili otac, najčešće.
Bez obzira na sve biologije sveta, imate prava na svoj mir i svoje postojanje.
Imate prava da se zaštitite. Da zaštitite svoje izbore, svoje odluke i svoje greške.
Pobrinite se za sebe – budite svoja porodica, zavedite pravila koja vam odgovaraju i branite svoje granice kao da je reč o životu i smrti.
Jer, iskrena da budem, i jeste.
Toksične porodice su ubice životne radosti.
Autor: Tamara Obrenović, psihoterapeut u superviziji