Зна се да уз помоћ дечијег цртежа можете много тога да сазнате о деци
Зна се да уз помоћ дечјег цртежа можете много тога да сазнате о деци. Цртежи су прозор у њихов унутрашњи свет. Они често користе цртање као методу истраживања, решавања проблема, давања визуелне форме идејама и запажањима. Да ли у кући имате малог Пикаса, сазнаћете до њихове 11 године.
Које су нормалне фазе у цртању, а када треба да се забринете?
Кроз оно што дете нацрта пратимо његов емоционални и социјални развој, колико је дете интелектуално сазрело, али и како се односи према околини, како доживљава блиске људе, његов став према свету и слично – каже Јелена Радосављев, психолог у Институту за ментално здравље у Београду.
Према њеним речима, већ око 15. месеца деца узимају оловку у руку и ти први цртежи јесу шкработине, али дете ужива у самој чињеници да може моторички да се изрази. На узрасту од 20 месеци почињу да се назиру неки облици и дете тада почиње да именује оно што је нацртало. Са две године деца цртају људску фигуру, тако да из главе иду и руке и ноге. Са три до четири године дете при цртању људске фигуре ноге знатно продужава и из њих се настављају руке.
Оно што ми у психологији највише анализирамо то су дечји цртежи породице и то је нешто што деца најчешће и цртају. Дете породицу црта тако што прво нацрта за њега најбитнију особу и та особа иде крајње лево, та фигура је обично највећа и најбитнија за дете. Уколико је дете са том особом блиско, оно ће себе нацртати поред те фигуре и онда ће редом цртати све остале чланове породице.
Понекад се родитељи уплаше када дете нацрта породицу, али изостави неког члана.
Како објашњава наша саговорница, дете је свесно кога има у породици, али понекад има отпор да нацрта неког, посебно ако су у питању млађа браћа или сестре, јер је помало љубоморно. Када изоставе оца, што је раде чешће него мајку, њихово најчешће објашњење је „тата је на послу“.
Како посматрати цртеж?
Деца не цртају оно што је реално, већ ствари онако како их доживљавају. Са шест или седам година они већ полазе у школу и тамо уче како треба цртати, а до тада они кроз цртеж репрезентују своју визију света.
Постоје два начина на који се цртеж посматра – како дете употребљава линије (да ли задебљава неке површине и да ли наглашава поједине делове) и како распоређује ствари у простору.
Ако дете црта више фигура, а некој посвети много више пажње и труда, то одаје утисак да му је тај предмет и веома битан.
Када дете много сенчи цртеж, то често указује на анксиозност, а уколико подебљава неке делове тела – рецимо, нацртало је целу људску фигуру, али је шаке затамнило или је подебљао линије шаке или их није ни нацртало, то указује да дете са том особом не може да оствари контакт.
Најбитније је да посматрамо начин на који дете црта и шта изоставља на цртежу. Уколико себе нацрта без очију или ушију, то указује да има потребу да се од неких ствари склони или жели да се заштити.
Понекад на цртежима недостају стопала, што говори о томе да дете има доживљај да нигде не припада.
Када се посматра дечји цртеж, увек мора да се узме у обзир неколико аспеката, пре свега шта је дете нацртало, околности у којима црта, у ком је узрасту, јер трогодишњак не црта исто као дете од осам година. Одрасли људи имају тенденцију да кроз боје изражавају осећања, док деца немају тај начин доживљавања боја, већ се везују за ону која је њима лепа.
Знакови упозорења!!!
Чудовиште с стотину очију, мало и прекривено сунце, врло танак и једва видљив потез оловком. Све су то различити елементи цртежа који могу указивати на благу тескобу.
Потез
Ако је прелаган, открива бојажљивост, хиперсензибилност, интровертно и често врло суздржано дијете. То може бити и знак потребе за више пажње, одобравања и похвала.
Ако на папиру има много прешкрабавања приказаних ликова и предмета, ваше се дете веројатно плаши да ће погрешити и да неће нацртати слику добро као остала деца: треба похвалити његову способност и вештину и отворено му показати љубав коју осјећате за њега. Кад је потез пренаглашен, до те мере да је диете оловком или фломастером готово пробушило папир, то би могао бити знак велике таштине. Ипак чешће открива доста агресивно и хировито дијете.
Боја
Црно је боја страха, али и бело. Ако се дете блокира пред чистим папиром или оставља пуно празног простора на свакој страници, можда се боји празнине или има потребу за јаснијим границама, потребу да му родитељу кажу докле смије ићи. Ако предност даје бојама као што су црна и жута, то може значити љубомору (односно страх да не изгуби нечију љубав). Боју треба гледати у вези с приказаним предметом: на примјер, црвена лица људских ликова могу бити одраз потиснуте агресивности и потребе детета да је избаци из себе.
Предмети
Неки елементи могу бити повезани с дечијим страховима: чудовишта, али и мишеви, пауци, змије, инсекти. Често цртање крви, лекараили болнице може указивати на тескобу. Сунце у дечијој подсвести представља оца. Ако је замрачено или превише удаљено од остатка цртежа, може означавати потребу за већом комуникацијом с оцем.
Кућа је симбол мајке. Кров пламено црвене боје може се повезати с агресивношћу усмереном према лику мајке, док улазна врата затворена катанцем или великим кључем могу бити знак страха од „напада“ других људи или знак дететове жеље (коју родитељи потискују) да врата његовог дома буду отворена његовим пријатељима.
Прозори такође играју врло важну улогу у дечијој симбологији: прозорске клупице пуне цвећа одражавају радост, а затворени прозори или прозори с решеткама одраз су страха од отварања према другима. Листови који падају с дрвећа представљају страх од самоће и жељу детета да поновно буде посве мало, заштићено и увијек у близини родитеља.
Посебну пажњу треба обратити на ципеле, стопала и ноге: ако дете црта родитеље босе, без стопала или ногу, то може значити да нема довољно поверења у њих и да му је потребно више сигурности.
Начином цртања дете открива темперамент
Срамежљиво дете вући ће танке линије, док ће енергично дете јако стискати оловком по папиру. Маштовити воле да цртају кругове, благе облике (округли дим из димњака). Супротно њима, живахно дете више воли углове, равне црте (шиљато дрвеће).
Распоред цртежа на папиру
Показује нам како се дете уклапа у своју околину. Лево значи прошлост и приврженост мајци, десно будућност и оца. Црте усмерене нагоре представљају дететове снове, а окренуте надоле његов свакидашњи живот. Дете сигурно у само себе сместиће цртеж у средини папира.
Избор боја
Отворено и живо дете користиће топле и живе боје (жуту, наранџасту, црвену). Нежно и мирно бираће хладне боје. Цртање плавом бојом са шест година поручује да не жели да остане беба.
Симболи
Вода, кућа, сунце, животиње – најчешћи су мотиви и дечијих цртежа. Приликом цртања мачке или пса дете нам открива много тога о себи. Маца која се мази цртеж је детета које воли да буде и само мажено. Кућа представља топлину дома и отварање према свету. Отворени прозори показују дететову уравнотеженост.
Породица
Цртање сваког члана породице засебно показује његово место у дететовој глави. Али, ако некога и не нацрта то не значи недостатак љубави према тој особи. Тако се може десити да дете себе нацрта уз родитеље, а брата или сестру на слици на зиду.
Шта треба знати
Родитељи никако не би требало да анализирају сваки цртеж јер ће оно изгубити поверење у себе и вољу за цртањем ако осети да га надгледају. Останите уз њега и пустите га да самостално црта. Јер, цртеж је поклон детета, па зато треба похвалити и онај цртеж који вам се чини лошим. Чувајте дететове цртеже. Они ће вам откривати његове мале тајне све до 12. године. После тога дететово стваралаштво више није спонтано.
Не постоји чудесни рецепт за разумевање и тумачење дечијих цртежа. За анализу се мора узети више цртежа из једног раздобља и с различитим темама. У њима ћете пронаћи исте знакове осећајности, јер дете се изражава својим делом, без обзира на садржај цртежа.
ЛИНИЈЕ И ФИГУРЕ: говоре о степену самоконтроле и рационалности
Танке и испрекидане линије – крутост личности, несигурност
Обле линије – скромност
Издужене линије – агресивност
Цик-цак линије – непоузданост, несталност карактера
Праве линије – самоувереност, агресивност
Фигуре без детаља – Личности склоне сањарењу, речити, али нереални
Ситне и детаљне фигуре – Реалистичност
Линије променљивог интензитета – Ниска истрајност
БОЈЕ: Описују емоционални живот детета
Црвена – агресивност,
Плава – смиреност, уравнотеженост,
Жута – инфантилност;
Црна – интелигенција, рационалност, контрола;
Зелена – склоност потискивању емоција;
Смеђа – важност хигијене за особу која црта
Још једна занимљивост … Са годинама се смањује количина жуте и плаве, а повећава употреба црвене и зелене боје.
УПОТРЕБА ПРОСТОРА НА ПАПИРУ: Говоре о одликама личности
Врх папира – висок ниво аспирације
Цртеж прелази ивице папира – нетолерантност, саможивост, вршњаци их често избегавају
Цела површина папира испуњена – деца која имају јаку самоконтролу, често веома зависна од одраслих и са потребом да се докажу
Папир искоришћен сразмерно величини – уравнотеженост
Фигура додирује дно папира – реалистичност, особе које су „на земљи“
Стално поправљање цртежа – самокритичност, скромност
Да се не забринете …
Свако тумачење, понављамо још једном, зависи од целокупне личности детета и може бити уско везано за тренутна осећања и опажања малог уметника.