Знање ученика вредноваће се на другачији начин
Примењиваће се формативни модел, где се о коначном успеху закључује на основу свих активности
И ђаци и наставници озбиљно су схватили наставу на даљину, па осим часова на РТС, обрађују нове лекције, решавају задатке, пишу радове… Све активности наставници бележе за сваког ученика, а на основу тих активности ће на крају и да их оцене, јер се не зна да ли ће до краја школске године уопште бити враћања у клупе и класичног пропитивања и контролних задатака.
– И код учења на даљину може да се примени већина уобичајених начина за праћење напредовања ученика и за процену њиховог знања – објашњава за “Новости” Јасмина Ђелић из Министарства просвете. – Наставници могу ученицима да прослеђују тестове и контролне вежбе путем друштвених мрежа, електронском поштом или путем платформе, а урађене радове ђаци ће на исти начин враћати наставницима да их прегледају и евентуално оцене. Важно је да постоји што чвршћа комуникација наставника са ученицима јер то омогућава прикупљање података о савладавању градива. Ово називамо формативним праћењем и оцењивањем. Што је више таквих података, то ће наставници лакше моћи да дају сумативне, најчешће бројчане оцене.
Наша саговорница апелује на родитеље да омогуће својој деци да самостално раде тестове, задатке, вежбе, да би наставници могли да процене где је ученицима потребна додатна помоћ у учењу и да такву помоћ пруже.
– Од наставника се очекује да прати напредовање ученика и бележи податке. Тако је током уобичајене квалитетне наставе, а исто то треба да ради и сада, током учења на даљину – појашњава наша саговорница.
Формативно оцењивање у пракси би, како наводи Ђелићева, изгледало тако што, на пример, наставник српског језика тражи од ученика да писмено опише утисак о прочитаној лектири, да пронађе биографске податке о писцу, напише есеј на задату тему и да такав рад пошаље наставнику и добије оцену. Наставници друштвених предмета и даље могу осмишљавати квалитетна питања у вези са лекцијама и прослеђивати их на мејлове ученика са задатком да на њих одговоре. То је исто као када наставници у учионици постављају питања која подстичу на закључивање, анализу, сумирање… Када је реч о физици или хемији, наставник од деце може да тражи да ураде неки експеримент, они о томе могу да направе видео-запис или да писмено опишу поступак експеримента и пошаљу наставнику и за то буду оцењени.
Важна улога родитеља
Овде је врло важна улога родитеља – истиче Јасмина Ђелић. – Родитељи треба да учине све да њихова деца покажу онолико колико знају, јер ће наставник, уколико уочи да дете нешто не зна, захтевати да се то поправи, пружиће помоћ или ће му послати додатне задатке. Ово ће бити од изузетног значаја за наредни разред, јер деца која не савладају очекивано градиво имаће проблема у наредној школској години.
Извор: Новоати