Mališani shvataju da ne smeju da smrde, niti da budu nasrtljivi, poput junaka Pepea le Tvora, što znači da dobro razlikuju imaginarni od stvarnog sveta, pa sadržaji koji odraslima izgledaju neprihvatljivi zapravo nemaju uticaj na njihovu psihu
Svedoci smo da brojne velike filmske kompanije, poput „Vornera brosa” i „Diznija”, pokazuju sklonost da „ponište” brojne crtane filmove čiji su junaci obeležili odrastanje brojnih generacija. Prvi cenzurisani crtani lik koji najavljuje trend je Pepe le Tvor. Mnogima se ovakvi potezi čine potpuno nerazumnim i neprihvatljivim.
Za razumevanje ovakvih poteza potrebno je razumeti društveni kontekst koji poslednjih godina postoji u američkom društvu. Najkraće rečeno, kompanije poništavaju ove crtaće iz straha da bi i same mogle da budu poništene.
„Poništavanje” na vreme
Društvene mreže su omogućile novi tip komunikacije u kojoj neko pojedinačno mišljenje da je neka pojava diskriminatorska ubrzo dobija, poput grudve koja se pretvori u lavinu, ogromnu podršku „ratnika za socijalnu pravdu” koji masovno optužuju i sramote navodno diskriminišuću osobu ili kompaniju. Hajke s društvenih mreža ubrzo se pretvaraju u hajke u glavnim medijima koje stvaraju ogromni pritisak na optužene javne ličnosti ili kompanije. Optuženima ostaje da se izvine, što može, ali ne mora biti prihvaćeno, ili da budu bojkotovani, što se u novogovoru inspirisanom kompjuterskom komandom zove „poništavanje” (eng. Cancel, otkazati, poništiti). Ovaj mentalitet „poništavanja” postao je značajni društveni činilac o kome vode računa sve korporativne službe za odnose s javnošću.
U takvom društvenom kontekstu filmske kompanije su prateći zakone tržišta shvatile da je mnogo bolje da postanu „budne” i da same, proaktivno, „ponište” one svoje produkte koji bi nekome mogli zasmetati nego da dođu u poziciju da se brane od optužbi za diskriminaciju. Tako je nastala situacija da ne samo da je potrebno stvarati nove produkte koji će biti očišćeni od bilo kakve mogućnosti da nekoga uvrede po rasnoj, polnoj, nacionalnoj, verskoj osnovi ili seksualnoj orijentaciji nego da se i prošli produkti „očiste” od takve mogućnosti.
Tako je nastala ideja da crtaći „Tom i Džeri” sadrže previše nasilnih scena i da zato negativno utiču na dečji razvoj stvarajući sklonost ka nasilju. „Brzi Gonzales” optužen je da promoviše negativne stereotipove o Meksikancima. Različite kritike upućene su i drugim popularnim crtaćima koji su obeležili naša detinjstva: „Dušku Dugoušku”, „Petru Panu”, „Petlu Sofroniju”, „Patku Dači” i drugima.
Posebno je zanimljivo „poništavanje” crtaća o „Pepeu le Tvoru” zbog optužbe da promoviše „kulturu silovanja”. Ponavljajuća tema u ovom crtaću je da se Pepe, koji govori francuskim naglaskom, udvara mački Penelopi za koju pogrešno misli da je pripadnik njegove vrste i kojoj, bez njenog pristanka, uporno obećava da će je naučiti šta je prava ljubav. Odrasli um u ovakvom ponašanju može da prepozna seksualnog predatora koji proganja svoju žrtvu. A šta je s dečjim umom u čije ime se poništavaju politički nekorektni crtaći?
Pepe le Tvor nije heroj, on je antiheroj. Drugim rečima on ne služi da bi se deca s njim poistovetila, već upravo suprotno. Njegov lik ih uči šta ne treba da rade ako ne žele da ispadnu smešni. Kao što ne smeju da smrde, tako ne smeju ni da budu nasrtljivi. U tom smislu ovaj crtać je veoma edukativan.
Odavno postoji polemika u stručnoj javnosti da li nasilje koje deca gledaju u crtanim filmovima i kompjuterskim igricama zaista čini da oni postanu nasilnici. Jedna nedavna australijska studija pokazala je da je odgovor jasno ne. Deca dobro razlikuju imaginarni svet od stvarnog sveta. Samim tim ni različiti sadržaji koji iz ugla odrasle osobe izgledaju neprihvatljivi zapravo nemaju takav direktni uticaj na detetovu psihu i dečji razvoj.
Borba za mlade mozgove
Iako su je u prvom planu zabrinutost za pravilan dečji razvoj, zapravo iza svih ovih tendencija stoji ideologija i promocija „novih vrednosti”. Deca ne preuzimaju negativna ponašanja, ali mogu da preuzmu vrednosti koje im se predstavljaju kao poželjne. Tako, dok se s jedne strane cenzuriše „seksualni predator” Pepe le Tvor, kompanija „Dizni” počela je da u dečjim crtaćima promoviše istopolnu orijentaciju.
U pitanju je zapravo borba za dečje umove i izgrađivanje njihovih stavova. Odrasla ili mlada osoba s izgrađenim stavovima retko će ih promeniti. Ali onaj ko prvi priđe deci i nametne im svoje vrednosti i stavove, taj će kontrolisati kako će svet izgledati za dvadeset godina kada ti mladi odrastu. I zato, roditelji budite oprezni.
Izvor: Politika