За децу која крећу у први разред основне школе, тај први дан је један од најважнијих у животу. Осим првих већих обавеза, новог окружења и другара сачекаће их и учитељ/ица – најзначајнија фигура у њиховом одрастању после родитеља. Све оно што су мама и тата код куће, учитељ/ица ће бити у школи.
Она везује ђацима пертле док још не науче сами, позајми паре за ужину кад мама заборави да направи сендвич, утеши дете кад плаче јер је пало и повредило колено…
И зато је она важна. И зато свако памти своју учитељицу и полазак у први разред.
Психотерапеут Зоран Миливојевић објашњава да је учитељ једна од главних фигура, такозваних значајних других, који се појављују у животу детета.
„Први ауторитети су у кругу породице, дакле првенствено родитељи, а затим, као први ауторитет који долази изван породичног круга је учитељ или учитељица. Због тога је учитељ изузетно важан у формирању дечје личности, а не само стицању основних знања“, каже Миливојевић.
Он прича и како памти своју учитељицу.
„На мене је значајно утицала моја учитељица, Надежда Петровић из Основне школе „Светозар Марковић“ у Београду. Томе је допринело и то што је мој отац делегирао свој ауторитет на учитељицу речима: ‘Ово ти је учитељица коју мораш да слушаш, а ако је не будеш слушао, имаћеш посла са мном’. Дакле, учитељица је веома важна јер многа деца на основу односа са њом изграђују слику о себи, a и на основу начина на који решава проблеме и ситуације у разреду, она помаже детету да изгради представу о групним односима и да у складу са тим изгради своје социјалне вештине“, каже Миливојевић.
Он додаје и да се деца боље поистовећују са учитељем истог пола, a штета је што нема довољно учитеља јер би то значајно повећало њихов позитиван утицај на ученике мушког рода.
„На основу односа са учитељицом, многи се касније опредељују за учитељски позив јер такво поистовећење оставља дубоког трага у њима“, прича Зоран Миливојевић.
Извор: Недељник