Родитељи осећају да су успели у животу онда када гледају успехе своје деце и радују им се. Ово је доказ да семе које су посадили у њиховим душама и умовима даје добар род. Нажалост, врло често из добре намере и жеље да стимулише и мотивише дете, родитељ заправо изазове сасвим супротан ефекат.
Водећи стручњак, психолог, аутор чак 25 бестселера и оснивач и председник организације која се бави препознавањем и усмеравањем будућих лидера, Тим Елморе, током свог истраживања, открио је неке уобичајене грешке које праве родитељи током васпитања и подизања своје деце. Ове грешке имају несагледиве поседице на развој деце, изградњу њиховог поверења у сопствене способности, ограничавање њихове шансе за успех у каријери и приватном животу.
Представљамо вам седам грешака које спречавају децу да успеју у животу.
Не дозвољавамо деци да преузму ризик
Живимо у модерном свету пуном опасности, а страх да ће изгубити своју децу, или да ће их неко повредити тера родитеље да их презаштићују. Европски психолози су открили да она деца која се не играју на улици, игралишту, по парковима, која нису падала, повређивала колена и добијала понеку чворугу, имају веће шансе да, у тинејџерском добу, пате од фобија. Сваки пут кад падну и мало одеру колено или длан, деца схватају да је то сасвим нормална ствар. Бол који пролази. Нешто што они могу да превазиђу. Тинејџерски љубавни јади једна су од најтежих емотивних ситуација у животу. Баш зато би сваки тинејџер требало да их проживи и кроз њих очврсне, тестира и подигне границе своје емотивне снаге и, коначно, постигне емотивну зрелост која ће му сутра омогућити нормалан брак. Сваки пут кад на себе преузмемо њихов ризик, преузимамо и одговорност за ниско самопоштовање које их чека у будућности.
Пребрзо прискачемо деци у помоћ
Данашња генерација младих није развила исте вештине као деца пре тридесетак година. Данас родитељи својој деци пребрзо прискачу у помоћ у свакој иоле тежој ситуацији, ускраћујући им тиме две важне ствари: потребу и снагу да се сами снађу и срећу коју свако од нас осети када превазиђе неки проблем самостално. Пре или касније, деца ће се увек неко бити ту да бије њихове битке и решава њихове проблеме: „Ако и направим неку грешку или не постигнем циљ, одрасли ће поправити ситуацију и претрпеће последице”. Иако несвесно, родитељи баш ову поруку шаљу својој деци свки пут када нешто ураде уместо њих, био то домаћи задатак, скупљање играчака или склањање тањира из којег је дете доручковало.
Награђујемо и одајемо признања олако
Генерацијом baby-boomerа, почела је да се шири и иницијатива за подизање самопоштовања код деце. Идеја је била одлична, али на погрешан начин реализована. Почетком осамдесетих тај покрет је стигао и у школе и од тада на западу свако дете на различитим такмичењима буде окићено неком медаљом, пехаром или захвалницом. Да се нико не би осећао инфериорно или лошије од другог. Код нас се ово огледа у броју вуковаца и одликаша који је далеко од реалног. Међутим, после неког времена, дете ће схватити да, заправо, то што је добио пехар или неку диплому и није нешто посебно јер такав исти има још 10 његових другара. На овај начин смо медвеђу услугу учинили и оном детету које је признање заиста заслужило, јер ће његов труд бити изједначен са трудом осталих који нису завредили исто признање, али и детету које ће погрешно веровати да је постигло сјајан резултат, иако би за такав требало још много рада и труда.
Награђујемо успехе своје деце материјаним стварима
Свако дете чека много проблема с којима ће се сусрести током живота, а препрека њивовом успешном превазилажењу је размаженост у детињству. Да бисте својој деци помогли, на њихове захтеве реците некад и „не“ или „не сада“ , како би научили да се боре да испуне своје жеље и потребе. У породицама са више деце, родитељи сматрају да није коректно једно дете наградити, а остале да изостави. С друге стране, наградити их све није реално. Због таквих ситуација, деца не добијају прилику да науче веома важну лекцију – да успех зависи од наших напора и дела. Размислите два пута пре него што наградите дете посетом тржном центру. На тај начин им шаљете само једну поруку – да су материјалне ствари једино за шта се вреди борити. А када је однос с децом заснован искључиво на материјалним подстицајима, они неће осетити никакву унутрашњу мотивацију, као ни безусловну љубав.
Не делимо с њима грешке из своје прошлости
Доћи ће дан када ће тинејџер желети да „пусти своја крила“ и да сам исправља своје грешке, а одрасли треба да му допусте да то учини. То не значи да им нећемо помагати са се оријентишу на нове ствари и догађаје. Делите с децом своје грешке које сте правили када сте били њихових година, али избегавајте прекомерна моралисања о пушењу, алкохолу и дроги. Свако претеривање носи ризик од контраефекта. Деца би требало да буду спремна да се суочавају с невољама живота и да буду у могућности да сносе последице одлука које доносе. Реците им шта сте осећали када сте били у сличним ситуацијама, шта вас је водило у вашим акцијама, какве сте лекције научили.
Мешамо интелигенцију и таленат са зрелошћу
Интелигенција се често користи као показатељ зрелости детета. Сходно томе, родитељи верују да је паметно дете спремно да се суочи са стварним светом. Није тако. На пример, неки професионални спортисти или звезде Холивуда, иако су веома талентовани, умешани су у јавне скандале. Не рачунајте да имате талентовано дете у свему. Не постоји формула на основу које ћете знати када је савршен тренутак да пружите детету више слободе у одређеној области. Уместо тога, постоји једно корисно правило: посматрајте вршњаке своје деце. Ако примећујете да су независнији од ваших малишана, вероватно би требало да свом детету пружите више слободе и подстакнете њихову самосталност.
Не поштујемо сопствена правила
Родитељи морају бити пример својој деци. Реченица: „То ти не смеш, али мама сме јер је велика“ изазива само револт. Такође, добро пазите своје понашање јер, деца вас не слушају шта причате, већ гледају шта радите. И анализирају. И, о не, опонашају! Ако сами не поштујете правила која успостављате, не очекујте то ни од деце.
И још нешто, покажите деци шта значи бити срећан и радост тражити у помагању људима око нас којима је помоћ потребна. Радите тако да би за вама остали само добра дела и добри људи, и ваша деца ће исто учинити.