Др Данијела Ристић Медић: Kајмак и сланиница су здравији од маргарина и уља

март 11 23:28 2017

Др Данијела Ристић Медић, виши научни сарадник Института за медицинска истраживања о масноћама у исхрани.


СЛАНИНА, свињска маст и месо, пуномасни сир, кајмак и путер проглашени су почетком осамдесетих година прошлог века за намирнице које би требало избегавати јер доприносе развоју кардиоваскуларних болести, због тога што утичу на пораст масноћа у крви. Тада је почела масовна потрошња рафинисаног уља, пре свих сунцокретовог, и маргарина. Нова сазнања, међутим показују да смо дуго били у заблуди. Наиме, новије студије доказале су да је штета од засићених, природних масноћа, односно од традиционалних производа, далеко мања него од индустријски рафинисаних уља, маргарина и бројних других намаза.

Доктор Данијела Ристић Медић, виши научни сарадник Центра изузетних вредности за истраживање исхране и метаболизма Института за медицинска истраживања, у интервју за “Новости” каже да природне масти које најчешће уносимо из намирница животињског порекла нису у потпуности одговорне за формирање наслага на зидовима крвних судова:

– Чињеница је да се прекомерним уносом засићених масти повећавају вредности укупног холестерола у крви, али и вредности доброг ХДЛ холестерола тако да нема израженијег ризика за појаву коронарне болести. Јер, да би се формирао плак на зидовима крвних судова није довољан само повишен холестерол, већ мора да постоји и запаљенски процес. Он настаје када у организам уносимо и превелике количине транс-масти које се налазе у уљу, маргарину, лиснатом тесту и кондиторским производима.

* Које врсте масноћа доминирају у исхрани становништва у Србији?

– Подаци показују да смо земља у којој је унос транс-масних киселина веома висок, јер наша уља могу да садрже и преко три грама транс-масноћа на сто милилитара. Висок проценат ових неповољних масноћа имају и маргарини, намази, поједини сухомеснати производи, слаткиши и наравно бројни пекарски специјалитети. Чак и поједини маргарини који се рекламирају да немају транс-масти садрже их, али у нештои мањем проценту, свега 0,2г на сто грама производа.

* Да ли превише користимо ове нездраве производе?

– Истраживања нашег Центра су показала да литар уља у четврочланој породици код нас траје свега пет до шест дана, што је прилично кратак период. Осим тога, испитивања показују да 90 одсто градског становништва Србије у исхрани користи првенствено нерафинисано сунцокретово уље, док свега 3,5 одсто користи свињску маст. Повољно је што се повећао проценат оних који користе и маслиново уље на око 30 одсто.

* Да ли је истина да је угледни дански професор Стен Стедлер први указао да смо ми једна од земаља чији производи садрже велике количине транс-масноћа?

– Јесте. Реч о о светски признатом научнику у области транс-масних киселина који је самоиницијативно обилазио земље нашег региона и куповао кондиторске производе, а затим их испитивао у лабораторијама у Копенхагену и Америци. Данска је једна од првих земаља која је увела законску регулативу да се количина транс-масти ограничи на два одсто од укупних масти, дакле 2г на 100г масти у производу, а не на 100г производа.

* Постоји ли слична иницијатива и у Србији?

– Институт за медицинска истраживања уз свесрдну помоћ професора Стедлера је пред Скупштину Србије изнео податке о заступљености лоших масноћа у исхрани међу нашим становништом и покренуо иницијативу да се уведе закон који би обавезао произвођаче да на паковању намирнице јасно означе колико се транс-масноћа налази у њој. Одјек те иницијативе је, засад, да су сами произођачи кондиторских производа почели да производе намирнице знатно бољег квалитета по питању транс-масноћа у односу на ранији перио

* Које количине транс-масноћа организам може да толерише?

– Транс-масноће у исхрани би дефинитивно требало избегавати, јер нису добре. Оне са собом носе ризик да се оболи од болести срца и крвних судова, а ако се дневно уноси 5г ових масноћа ризик да се оболи од неке кардиоваскуларне болести повећава се за 23 процента. Транс-масноће су у саставу производа наведене као хидрогенизована или делимично хидрогенизована биљна маст. Оне не би требало да чине више од један одсто од свих укупних масноћа које уносимо исхраном.

* Осим засићених, природних масноћа, које су још здраве масти?

– То су оне масноће за које кажемо есенцијалне, као што су омега 3 масне киселине. Називају се есенцијалним јер организам њих и омега 6 масне киселине не може да произведе сам, већ их обезбеђујемо искључиво исхраном. Омега 3 масноћама богате су рибе северних мора, ланено семе и уље, чиа семенке, орашасти плодови.

* Шта су омега 9 масне киселине?

– То су мононезасићене масноће које се најчешће налазе у авокаду, маслинкама или маслиновом уљу. Не сматрају се есенцијалним јер делимично се стварају у организму и основна су компонента медитеранског начина исхране.

* У чему је добробит ових есенцијалних масноћа и када је о исхрани рибом реч, да ли их има и у оној која је замрзнута?

– Добро избаланисиран однос омега 6 и омега 3 масних киселина омогућава превенцију хроничних запаљенских стања, шећерне болести, кардиоваскуларних и малигних обољења. Када је о садржају омега 3 масноћа у риби реч најбитнији податак је да ли је риба стигла из улова или је товљена, значи гајена. Јер, планктони којима се риба храни стварају ове добре масноће у њеном месу.

 

ИЗВОР: Novosti

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.