Будућим првацима остало је још неколико дана до уписа у основне школе. Већина њих је обавила тестирање код психолога, чиме су званично постали ђаци.
Иако тестирање још увек траје, заједничко мишљење многих школских психолога јесте да будући прваци имају проблем са пажњом.
Психолошкиња Бранкица Станојевић која има више од тридесет година искуства у раду са децом и родитељима, каже за Нова.рс да је у последњем периоду посебно изражен пораст проблема недостатка пажње код деце, који са собом повлачи и други проблеме.
То се и видело на тестирању за школу.
„Код деце постоји пораст проблема са пажњом, са контролом уопште, једноставном регулацијом, са проблематиком поштовања правила, са одлагањем тренутних потреба односно имају проблем одлагања задовољења тренутних потреба, тако да су то неке карактеристике за које заиста може да се каже да су у порасту, а негде су резултат начина на који деца живе и искуства са којима се срећу, односно обрасца васпитања у који су укључени“, сматра психолошкиња.
Додаје да у родитељству преовлађује пермисивни васпитни стил, због чега родитељи имају проблем да контролишу своју децу.
„Пермисивни стил се карактерише не постављањем никаквих посебних захтева или ограничења деци. Овакви родитељи, који иначе могу бити веома топли и брижни родитељи, не супротстављају се својој деци, имају проблема да их контролишу. Тај неки културолошки одраз је одлучујући о томе како родитељи доживљају родитељство, шта сматрају да је њихова улога у том процесу васпитања деце и то се заиста јако мења из дана у дан и рефлектује се на то како нам се деца понашају и шта они сами очекују од одраслих“.
„То је због тога што је њихов ниво искуства и садржај са којим се они срећу, далеко другачији него онај који је на располагању деци из претходних генерација. Деца данас имају одређена знања, али су она доста модификована различитим новим технологијама и томе чему су заправо изложени. Деца мало бораве у природи, мало имају неку спонтану активност у неком природном окружењу, углавном су у играоницама и парковима надгледани од стране одраслих и све то, наравно, мења њихово искуство и информације које они имају, тако да их ми излажемо једном принципу садржаја, а очекујемо да знају нешто друго са чим заправо нису имали никакав контакт“, објашњава наша саговорница.
Шта се очекује од детета пред полазак у школу?
А шта се то очекује од предшколца? Шта је то што би он, у том добу, требало да зна?
„Очекује се да дете које треба да крене у први разред располаже одговарајућим речником, да може добро да разуме вербалне поруке које му се упућују и да уме да их изложи односно да одговори на њих. Ми имамо проблем с тим да су деца доста упућена на слику, дакле на визуелно ‘захваљујући’ екранима, а не знају да се изразе“, каже она.
Предшколци су показали и да нису потпуно самостални, а све због тога што им родитлеји чине „медвеђу услугу“.
„Многи родитељи журе ујутру на посао, па пожурују дете када се спрема за вртић, закопчају му јакну, па обују патике, спакују шта треба у ранчић, можда му и дају доручак… То је потпуно погрешно јер тиме родитељи спречавају децу да се развијају, да стичу вештине, да сами науче и схвате да то и то треба они да раде, а не маме и тате“.
Родитељи ће најбоље помоћи свом детету да се прилагоди школском животу ако развију самосталност детета у што већој мери, наглашава она.
„Што се дете мање ослања на друге у задовољавању својих потреба, то се осећа сигурније и лакше се сналази у новој средини, дакле да уме да закопча рајсфершлус или веже пертле, да самостално користи тоалет, да зна да затражи помоћ“.
Прошлогодишњи резултати
Према резултатима од прошле године, та генерација предшколаца имала је проблем са артикулацијом гласова, због чега је свако друго дете ишло код логопеда.
„То је најчешће последица прекомерног праћења цртаних филмова. Са њима ни родитељи, ни васпитачи не раде на правилном изговору речи, а да би то извели сами, потребно је да слушају саговорника и да му одговарају, да су у интеракцији једни са другима, а не са екранима. Не уче рецитације или их пребрзо заборављају. Не знају да рецитују, а то је веома важно за развој меморије и критичког мишљења. Када кажемо детету да нешто изрецитује, оно почне да пева неку популарну песму са телевизије. Такође, мали је број деце којима се читају бајке, јер оне више ‘нису у моди’. Сада се екранизовано успављују уз цртане филмове или аудио приче, а уз бајке дете развија вербалну способност, машту, анализу“, истицали су психолози.
Како изгледа тестирање предшколаца
Школски психолог Бранка Тишма истиче да циљ психолошког тестирања будућег првака није процена да ли је дете паметно или „глупо“. Важна је процена зрелости младих испитаника и предвиђање њиховог (не)успеха у даљем школовању.
„Школски психолог, између осталог, треба да процени да ли је дете у стању да седи у клупи 45 минута или ће му евентуално пасти на памет да оде кући после другог часа, јер се није наспавало или му је предавање учитеља досадно. Наиме, циљ тестирања није само процена интелектуалне, већ и социјалне и емоционалне зрелости детета – ако оно није достигло одговарајући ниво социјалне зрелости и није у стању да се психолошки ‘одвоји’ од родитеља, неће бити у стању да се уклопи у групу вршњака, односно у школски колектив. Важније је да дете зна основне социјално-хигијенске навике, него сва слова азбуке или абецеде, односно да самостално једе, користи тоалет, пере руке и брине о својим личним стварима“, наглашава она.
Извор: Нова С