У Републичком геодетском заводу (РГЗ), чији је задатак да израђује и поставља табле, тврде да строго воде рачуна да натпис на табли одговара називу улице објављеном у „Службеном листу” Београда.
Зоолошки врт не налази се у близини Улице Тадеуша Кошћушког, како многи Београђани називају ову дорћолску „штрафту” од Узун Миркове до Цара Душана. Названа је по пољском и литванском националном хероју који се звао Тадеуш Кошћушко па би, како уосталом пише на свим уличним таблама, једино правилно било ословити је са Улица Тадеуша Кошћушка. Немали је број и оних житеља чији се језик често „саплиће” када изговарају име улице назване по енглеском писцу Џону Голсвордију, добитнику Нобелове награде за књижевност. Врачарска уличица још одавно се у народу одомаћила као Голсвортијева, па је и на мапи Београда уписана тако. Истоветну судбину дели и Љермонтовљева улица на Коњарнику, препознатљива по шалтерима МУП-а – „Морам у Љермонтову по возачку”.
У личним документима појединих грађана који живе у Улици браће Јерковић адреса пребивалишта није уписана по правописним правилима. Изгледа да се службеник који је уносио податке у компјутерски систем претходно није консултовао са стручњацима за српски језик.
У називима појединих улица у Београду, који су исписани на старим таблама, има оних који нису у правилном падежу, на неким таблама су скраћена имена или недостаје слово. Колико оваквих и сличних табли има у Београду није познато, али их је и у самом „кругу двојке” превише. На то опомиње редитељ Бошко Савковић, аутор серијала „Улицама лутам”, у којем је поменуто двадесетак погрешно написаних назива улица.
– Рецимо, у Улици Страхињића бана има табли на којима пише скраћен назив „Стах. Бана” или погрешно „Стахинића бана”, док у Улици Хусињских рудара стоји – Хусинских рудара. У Чарлија Чаплина име уметника написано је у погрешном падежу Чарли Чаплина, а и у Улици Виктора Игоа се поткрала грешка јер пише Виктора Ига – објашњава Бошко Савковић, подсећајући на још једну нелогичност.
– Енглеска добротворка Срба у 19. веку звала се Мис Ирби, али је на табли у улици названој по њој написано Мис Ирбијева, што је погрешно – додаје аутор серијала „Улицама лутам”.
У Републичком геодетском заводу (РГЗ), чији је задатак да израђује и поставља табле, тврде да строго воде рачуна да натпис на табли одговара називу улице објављеном у „Службеном листу” Београда.
– Називе улица и тргова одређује Скупштина града на предлог Комисије за споменике и називе улица и тргова у чијем саставу раде и језички стручњаци који контролишу предложене називе. По њиховом објављивању у „Службеном листу” РГЗ спроводи промену у бази регистра кућних бројева, евидентира потребан број нових табли и после уплате Градске управе израђује и поставља такве табле – истичу у кабинету директора РГЗ-а, подсећајући да су од 2003. када је донета и „Књига графичких стандарда” одговорни за означавање улица и тргова, па су погрешни натписи постављени вероватно раније када је то радила локална самоуправа.
– Неке престоничке табле старе су више десетина година па су и различитог изгледа, димензија и типа слова. Сем тога, на зградама се налазе и оне са називима улица које неовлашћено постављају сами станари или инвеститори објеката – назначавају у РГЗ-у.
Замена у „рукама” завода
Замену неодговарајућих табли, у сарадњи са Градском управом која финансира израду и поставку табли, Републички геодетски завод обавља по службеној дужности, али и по приговорима грађана који могу да се жале службама за катастар непокретности. Оне покривају територију на којој се спорна улица налази. Надлежни из завода могу да замене таблу са погрешним натписом и по приговорима надлежних градских секретаријата.
Беспрекорне врачарске табле
У називима и пропратним текстовима о улицама, исписаним на уникатним таблама, које већ извесно време красе двадесетак улица на Врачару, није се поткрала ниједна правописна грешка. Коректуру и лектуру, објашњава Срђан Чутурило, творац оригиналних табли, обавили су најбољи стручњаци катедри за српски и енглески језик и књижевност на Филолошком факултету.
– И ја пажљиво прегледам материјал пре пуштања у припрему за штампу, али и после ње. Тако сам у последњем тренутку наишао на грешку у тексту о Мутаповој улици, где је у делу текста на српском погрешно уписана година – истиче Чутурило.
Ко је мајор Драг
Шеталиште поред СРЦ „Милан Гале Мушкатировић” на табли је означено као Обала мајора Драг Гавриловића. Изгледа као да задатом величином слова није могло да буде исписано Драгутин, па је непримерено скраћено име официра српске војске, чији је говор браниоцима Београда 1915. године својеврстан споменик епопеје Првог светског рата.
У личним документима појединих грађана који живе у Улици браће Јерковић адреса пребивалишта није уписана по правописним правилима. Изгледа да се службеник који је уносио податке у компјутерски систем претходно није консултовао са стручњацима за српски језик.У називима појединих улица у Београду, који су исписани на старим таблама, има оних који нису у правилном падежу, на неким таблама су скраћена имена или недостаје слово. Колико оваквих и сличних табли има у Београду није познато, али их је и у самом „кругу двојке” превише. На то опомиње редитељ Бошко Савковић, аутор серијала „Улицама лутам”, у којем је поменуто двадесетак погрешно написаних назива улица.
– Рецимо, у Улици Страхињића бана има табли на којима пише скраћен назив „Стах. Бана” или погрешно „Стахинића бана”, док у Улици Хусињских рудара стоји – Хусинских рудара. У Чарлија Чаплина име уметника написано је у погрешном падежу Чарли Чаплина, а и у Улици Виктора Игоа се поткрала грешка јер пише Виктора Ига – објашњава Бошко Савковић, подсећајући на још једну нелогичност.
– Енглеска добротворка Срба у 19. веку звала се Мис Ирби, али је на табли у улици названој по њој написано Мис Ирбијева, што је погрешно – додаје аутор серијала „Улицама лутам”.
У Републичком геодетском заводу (РГЗ), чији је задатак да израђује и поставља табле, тврде да строго воде рачуна да натпис на табли одговара називу улице објављеном у „Службеном листу” Београда.
– Називе улица и тргова одређује Скупштина града на предлог Комисије за споменике и називе улица и тргова у чијем саставу раде и језички стручњаци који контролишу предложене називе. По њиховом објављивању у „Службеном листу” РГЗ спроводи промену у бази регистра кућних бројева, евидентира потребан број нових табли и после уплате Градске управе израђује и поставља такве табле – истичу у кабинету директора РГЗ-а, подсећајући да су од 2003. када је донета и „Књига графичких стандарда” одговорни за означавање улица и тргова, па су погрешни натписи постављени вероватно раније када је то радила локална самоуправа.
– Неке престоничке табле старе су више десетина година па су и различитог изгледа, димензија и типа слова. Сем тога, на зградама се налазе и оне са називима улица које неовлашћено постављају сами станари или инвеститори објеката – назначавају у РГЗ-у.
Замена у „рукама” завода
Замену неодговарајућих табли, у сарадњи са Градском управом која финансира израду и поставку табли, Републички геодетски завод обавља по службеној дужности, али и по приговорима грађана који могу да се жале службама за катастар непокретности. Оне покривају територију на којој се спорна улица налази. Надлежни из завода могу да замене таблу са погрешним натписом и по приговорима надлежних градских секретаријата.
Беспрекорне врачарске табле
У називима и пропратним текстовима о улицама, исписаним на уникатним таблама, које већ извесно време красе двадесетак улица на Врачару, није се поткрала ниједна правописна грешка. Коректуру и лектуру, објашњава Срђан Чутурило, творац оригиналних табли, обавили су најбољи стручњаци катедри за српски и енглески језик и књижевност на Филолошком факултету.
– И ја пажљиво прегледам материјал пре пуштања у припрему за штампу, али и после ње. Тако сам у последњем тренутку наишао на грешку у тексту о Мутаповој улици, где је у делу текста на српском погрешно уписана година – истиче Чутурило.
Ко је мајор Драг
Шеталиште поред СРЦ „Милан Гале Мушкатировић” на табли је означено као Обала мајора Драг Гавриловића. Изгледа као да задатом величином слова није могло да буде исписано Драгутин, па је непримерено скраћено име официра српске војске, чији је говор браниоцима Београда 1915. године својеврстан споменик епопеје Првог светског рата.