Ја сам та мама која учи своје дете да треба да врати ако је неко први удари

август 05 21:05 2016

Коментар на текст на нашем сајту „За вршњачко насиље криви су родитељи – предатори”:

Слажем се са делом текста, родитељи јесу већином попустљиви и незаинтересовани, што је опет једна врста занемаривања детета. Због чега нико не реагује?

mama i cerkaСамо бих Вас подсетила и на то да деца проводе по осам и више сати у вртићима, док са родитељима проведу двоструко мање времена.

Навешћу само два, најсвежија, примера педагошког рада васпитачица (а могла бих их навести милион).

У групи коју похађа моје дете (5 год.), васпитачице дозвољавају прављење “кланова”. Моје дете не сме да се игра са том и том играчком, јер се са њом играју искључиво Пера, Мика, Жика.

Шта мислите која је вероватноћа да ће неко од те деце касније научити шта значи “НЕ”, шта значи другарство, шта значи тимски рад, да не може бити све како они желе јер нису центар света?

Прочитајте и Да ли је и ваше дете увек „у некој фази”?

Када ју је другар из групе шутнуо у стомак, није смела да каже васпитачици јер није лепо тужакати. Само бебе тужакају. И онда имамо дете које је извршило насиље и прошло без опомене, некажњено, какву то поруку шаље? Да ли је то нормално? У најранијем узрасту их уче да треба ћутати и трпети, јер забога беба си ако се жалиш.

И да, ја сам та мама која учи своје дете да треба да врати ако је неко први удари. Ако не сме да каже васпитачици, васпитачица не примећује сама, а ја нисам ту, ко ће да је заштити? Не мислим да је насиље решење, али није решење ни трпети и бити жртва.

Прочитајте и Зашто би свако дете требало да чита најмање 20 минута дневно

Уколико има деце која су отворено агресивна, где су психолози? Где је Центар за социјални рад? Коме ја као родитељ да се жалим на рад васпитачица и да ли мислите да има шансе да тиме нешто постигнем?

Мислим да целокупан систем не функционише. Неке васпитачице су незаинтересоване, већина родитеља такође, а унутрашњу контролу и надзор над вртићима тек не бих помињала.

Једино би тимским радом могли нештo постићи, али авај. Сви само кукају над својом судбином – мале плате, много деце у групама, родитељи пуно раде па деци дају таблет и шта год, само да би одморили мало. Муке. Најлакше је зажмурити и правити се да проблема нема. А можда се и тај проблем сам од себе реши.

  Categories:
напишите коментар

41 коментара

  1. август 05, 21:41 #1 Marina

    Isto to se desava u parkicima..Mame blenu u telefone a deca im biju drugu decu u parku..I ja sam pocela da ucim svoje dete da vrati..Drugacije ne moze..Necu da trpi moje dete..

    Одговорите на овај коментар
    • август 06, 13:52 Ivan

      A da li će manje da trpi ako vrati? Neće. Samo će osetiti trenutnu satisfakciju, a šta posle kada opet dobije na uzvraćanje? Ko će da odredi meru uzvraćanja i kada će se ono završiti?
      Uzvraćati je po meni glupo i nepromišljeno i ne vodi nikud.

      Одговорите на овај коментар
    • август 08, 10:02 Мадам Мим

      Чини ми се, барем из разговора са другим мамама, да је појава макар једног детета у групици које је агресивно према другој деци честа појава. Ја сам имала сличан случај. Наиме, моје детете је трпело агресију другог детета, које није било усмерено само према мом, већ и према другој деци. Мали је евидентно имао породичних проблема, млађег брата који је болестан, мајку која је негирала да је њено дете агресивно, јер је вероватно била усмерена на друго дете и тд. Е сад, не могу да кажем да су васпитачице биле незаинтересоване, трудиле су се, разговарале са мајком дечака, указивале на проблем, реаговале, али чини ми се да нису могле да нађу адекванто решење да заштите другу децу. Мада, да ли и могу ако се у кући такав проблем не препознаје. У принципу ствари нису баш једноставне. Тако да разумем поруку мајке која је писала овај текст да на неки начин учимо децу да толеришу насилнике, да се склањају, да се повуку, да га избегавају и да чекају да га та “фаза” прође, ако га прође.

      Одговорите на овај коментар
  2. август 05, 21:59 #2 Nale

    Po meni je najveci problem nastao kada su psiholozi i pedagozi poceli previse da analiziraju i komentarisu,a ljudi bez dana rada sa decom na visokim polozajima poslusali iste te i poceli da daju deci previse prava,a obaveze iste te dece i njihovih roditelja su negde usput zaboravljene.. ima svakakvih i roditelja i vaspitaca,imam srecu pa moja deca imaju divne vaspitace,a mi roditelji iz grupe smo razliciti,od nezainteresovanih do jezivo bahatih.

    Одговорите на овај коментар
  3. август 05, 23:57 #3 Marina

    Šta ćete da uradite kada vrati a ovo drugo dete triputa jače pa ga isprebija? Onda ćete verovatno vi da isprebijate tog nasilnika jer ste jači. Onda se pojavi tata tog nasilnika koji je jači od vašeg tate pa ga isprebija. Onda dođe kum da pomogne pa isprebijaju tog tatu… onda kvart protiv kvarta… grad protiv grada…država protiv države…. dok ne dođu plavi šlemovi! Vaspitavanje i popravljanje dece je proces… zahteva angažovanje, vreme i strpljenje.
    Najlakše je reći vrati mu!

    Одговорите на овај коментар
    • август 06, 13:54 Razumena

      Da, ja sam rasla u priči “nasilje nije rešenje”. I tako, pošto nasilje nije bilo rešenje, trpela sam vršnjačko nasilje osam godina i niko se nije ozbiljno potrudio da me zaštiti. U srednju sam stigla istraumirana, sa histeričnim napadima smeha, trzanjem mišića, socijalnom fobijom, potrebom za ponavljanjem banalnih radnji jer me to smirivalo. Nisam se ni trudila da odradim bilo koji zadatak kako treba, da me slučajno ne prozovu da izlažem. Usred razgovora ili časa sam umela da se okrenem i odem jer nisam mogla da podnesem ljudsku blizinu. Samopovređivala sam se. Stekla jako pogrešna ubeđenja o sebi, drugima, životu, tipa: Ne valjam i svet je jako neprijateljsko mesto.
      Trebalo mi je 6 godina i fantastičan psiholog da o tome progovorim uopšte.
      Sve bi bilo drugačije da je neko radio i sa mnom i sa drugom decom. A ako to nije moguće, da me neko naučio kako da se branim.

      Одговорите на овај коментар
    • август 25, 22:27 Lola

      Ako detetu porodica posvećuje pažnju i ako mu se pokazuje ljubav od prvih dana života neće biti nasilno i agresivno. To ponašanje se uči i to najčešće po modelu. Ako je zanemareno, ako u kući niko na njega ne obraća pažnju i niko se ne obazire na njegove potrebe onda nije čudo što je agresivno. Želi da skrene pažnju na sebe i svoje potrebe. To se kasnije prenosi i na svoje vršnjake.Drugi , suprotan slučaj je kada porodica previše štiti svoje dete (prezaštićeno dete). Njemu je sve dozvoljeno, nema nikakvih ograničenja i iz čiste dosade , dete svojim agresivnim ponašanjem probija sve granice pristojnosti , da bi proverilo dokle može. Kad zabrana nema ono ide sve dalje. Dakle, agresivna deca su u suštini , nesrećna deca , zanemarena i vaspitno zapuštena. Stoga se treba njima baviti na jedan poseban način. Pokazati im razumevanje, pružiti ljubav, pažnju i sigurno će promeniti svoje ponašanje. Nisu deca kriva što su takva .Treba im pomoći. Ako se bude vraćalo istom merom , to već pogoršava situaciju i nastavlja se u nedogled. Problem se samo uvećava.

      Одговорите на овај коментар
  4. август 06, 13:55 #4 Dragana

    Lepo je što ste se angažovali da napišete tekst o tome kako imate problem i kako ne znate da ga rešite pa primenjujete mere protiv kojih ste i sami. Možda da ste iskoristili to vreme i energiju da zajedno sa vaspitačima i drugim roditeljima razgovarate otvoreno o svemu ovome i nadjete rešenje. Jer koliko god ste vi zbunjeni i ne znate šta da uradite, tako isto i vaspitači mogu da načine grešku (ili ste vi iz konteksta izvukli pa izgleda kao greška) i to ne zbog nepoznavanja pedagogije nego što pokušavaju da naprave ravnotežu izmedju svih okolnosti, karaktera dece i roditeljskih očekivanja. I ovaj vaš tekst je agresivan, a mogli ste lepo zatražiti da se napravi radionica o nenasilnoj komunikaciji i na taj način biti korisni.

    Одговорите на овај коментар
    • август 24, 09:42 Mira

      Ja sam majka koja želi da joj deca odrastu u dobre, nenasilne ljude. Mislim da smo svi takvi. Idealno bi bilo kad bi mogli da organizujemo tu Vašu radionicu za nenasilnu komunikaciju, ali ja mislim da ti koje bi bili najbitniji da dođu aktivno učestvuju i posle ponesu neko znanje kući, jednostavno ili ne bi došli ili bi se isvadjali sa svima i otišli kući sa pogrešnom porukom. Ne bi razumeli.
      Vaspitačice moga sina rade svoj posao dobro, ja se kao majka trudim da i ja svoj deo posla obavim što bolje mogu, ali onaj mali terorista u vrtiću NE ZNA DRUGAČIJE DA REAGUJE nego da ujeda, bode olovkama i bije drugu decu. Kad razgovarate sa njihovim roditeljima sreća je da i vi ne dobijete batine, da prođete samo sa par sočnih psovki i uvreda na svoj račun. Mali teroristi su takvi zato što je to model ponašanja u kući. Mislite da bi ta vaša radionica prosvetlila duduke koji biju i vređaju svoju decu i prave od njih siledžije??? Sa njima mora dugo i mukotrpno da se radi, a za to naša država nema ni para ni vremena.
      Moj sin zna da ne sme nikoga da maltretira, ne sme da se otima, mora sve da deli, treba da prijavi problem, ako ga ima, jer samo tako može da ga reši, ali mora da se brani. Odbrana je odbrana, niko ne priča o osveti i nemojte to poistovećivati. Ja ovde vidim roditelje koji žele da nauče dete da se zaštiti od nasilnika, niko ne govori o osveti. Sa druge strane, Vi ih automatski kritikujete kao da su rekli detetu da se osveti. Nije to isto. On mora da se odbrani, a dalje rešava problem vaspitačica. Ako ga ona ne reši, ja ću sigurno. Vaspitačice moraju rešiti problem, psiholozi, pedagozi, socijalni radnici… nema šta, boriću se ja da sistem ne zataji. ALI on mora u prvom momentu kad poleti olovka u oko ili kocka u glavu, da se odbrani. Ne sme da se sveti.

      Одговорите на овај коментар
    • август 25, 21:48 Marijana

      Jedna radionica promeniće ovakav ambijent? Ne bi se reklo da su Vam pedagogija ni poznavanje ljudskih karaktera jača strana. Vaš komentar je agresivno omalovažavajući. Osim toga, očigledno je beskoristan.

      Одговорите на овај коментар
  5. август 06, 16:34 #5 Marija

    Ako dete provede 10 meseci u vrtiću (a neka deca nemaju cele godine dan izostanka) po 8 do 10 sati, kad se oduzme vreme za jelo i spavanje ispadne da nije bilo sa svojim vaspitačicama 4-5 sati dnevno. Bez obzira na to, najveći uticaj na vaspitanje, a naročito disciplinovanje deteta ima roditelj jer postoji jaka emotivna veza dete-roditelj.
    Drugo: pravila ponašanja koja su postavljena u predškolskim ustanovama služe samo da bi deca bila bezbedna, a ta pravila se kod kuće ne poštuju.
    Najlakše je za nepoželjno ponašanje deteta okriviti nekog drugog….

    Одговорите на овај коментар
  6. август 06, 18:41 #6 Mima

    To sto deca provode vise vremena sa vaspitacima nego sa roditeljima ne opravdava roditelje da od vaspitaca ocekuju da rade njihov posao….. vaspitaci vaspitavaju i obrazuju nasu decu ali najveci deo posla treba da obavljaju roditelji bez obzira koliko su zaposleni. Najlakse je za sve okriviti prosvetne radnike i sa roditelja skinuti svu odgovornost. Na zalost zivimo u surovom vremenu gde su deca lake zrtve iz tih razloga treba uciti decu da se brane i cuvaju naravno koliko je u njihovoj mogucnosti. Vrati ako on /ona tebe dira…. opravdavam

    Одговорите на овај коментар
  7. август 06, 20:52 #7 Krem bananica

    Bilo kakvo rešenje koje uključuje nasilje nije rešenje. Toga svaka normalna osoba treba da bude svesna, naročito jedan roditelj koji svojim primerom utiče na formiranje ličnosti svog deteta. Ovakvim stvarima treba da se bave stručni saradnici vrtića – pedagozi i psiholozi, ukoliko već postoji problematično dete, odnosno dete koje ispoljava agresiju ili neki drugi vid neprilagodjenog ponašanja. Vaspitač može da deluje u takvoj situaciji ali nije njegovo da problem takve vrste rešava jer to realno i ne može, odnosno može tako što će primeniti određenu vaspitnu meru u datom trenutku, ali sve to neće dati rezultate ukoliko sa detetom ne radi stručni saradnik koji najbolje može pristupiti problemu i koji je uostalom za to i školovan. I naravno, za napredak nisu dovoljni samo zaposleni u vrtiću već i roditelji koji su u tome od presudnog značaja.
    I kao vaspitač mogu da kažem da se u vrtiću deca ne vaspitavaju da budu nasilna i da “vraćaju” ako ih neko udari, kao što se nasilno i agresivno ponašanje ne toleriše i ne podstiče od strane vaspitača. Prvo preispitajte svoje stavove i šta vi činite za svoje dete, najlakše je reći da su vam u životu uvek drugi krivi za sve.

    Одговорите на овај коментар
    • август 08, 09:48 Nina

      Kada je moje dete krenulo u vrtić učila sam ga da se lep ponaša, da se ne tuče, ako ima neki problem da kaže vaspitačici itd, ali kako je vreme prolazilo prvi mesec, drugi, treći kad kod bi došla po dete ono bi plakalo i žalilo se te udario me ovaj te udario onaj kada pitam vaspitačicu i pokažem modrice ona samo odmahne rukom i kaže “ah ma to su deca”. E onda sam okrenula priču svaki dan sam mu trubila i pričala da nesme nikog prvi da udari, ali ako ga neko udari da može slobodno da mu vrati. Zašto bih moje dete trpelo nasilje a niko olo njega neće da ga odbrani, u životu se mora boriti pa makar i na taj način.

      Одговорите на овај коментар
  8. август 23, 21:54 #8 Jelena

    JA SAM MAMA KOJA JE PISALA TEKST O RODITELJIMA PREDATORIMA….

    Zapravo to nije bio tekst osmisljen da se nalazi na portalima, verovatno bih ga malo pismenije napisala. To je bio FB post koji je u roku od 24h postao viralan sa preko 1500 lajkova i oko 300 sherova. Podelilo ga je i nekoliko portala …Ali ok, tema je ocigledno vazna , i u njoj su se pronasli mnogi….Sto se tice Vas, druga mamo, sto ucite dete da vrati kad ga neko prvi udari a ono ne moze da se zali vaspitacici jer je onda tuzibaba, moj komentar je sledeci: 1. Ucite vase dete sopstvenim vrednostima, ispravnostima, redu i pravilima. Jedno od pravila jeste da AKO je neko udari MORA da prijavi, bez obzira sto joj neko govori da je beba. Predpostavljam da taj sto joj govori ima pet godina kao i ona. Ako je taj neko ko joj kaze da je tuzibaba ili beba, vaspitacica, MENJAJTE VRTIC, ZALITE SE, GREBITE, TO JE VASE DETE!!!!!….Za igracke koje se daju Miki, Ziki, Peri a ne vasem detetu, nemam komentar. Pre svega ja sam majka koja je prvo verovala vaspitacici, pa tek onda svom detetu. Moje dete je od 2 godine u kolektivu. Do prosle godine nije znala da objektivno preprica dogadjaj Vaspitaci nam cuvaju decu pola dana, u njih moramo imati poverenja…Takodje, ne bih ulazila u price da li sistem ne funkcionise ili funkcionise, i moje i vase dete je u istom sistemu. Ali ono sto sigurno znam je da apsolutno SVE ide iz porodice i kucnog vaspitanja. I naravno, to nije lako sprovesti u delo, jer najzad sve zavisi od vas. Nema carobnog stapica u skoli. I naravno, to je najteze i za priznati. Sve u svemu, uciti dete da vrati istom merom kao jedinom mogucom opcijom je uciti dete da zapali cigaru kad oko njega svi puse ili da uzme drogu kad oko njega svi uzimaju. Uciti dete da vrati istom merom je uciti dete da bude budala jer je neko drugi budala. Uciti dete da vrati istom merom je ne pruziti detetu nijednu drugu opciju ni izbor. A sve to radi roditelj koji je ocajan, koji ne radi na sebi, koji nema podrsku, i koji najzad postaje predator. Draga gospodjo, danas su vam dostupni mnogi sajtovi, mnoge knjige, mnogi strucnjaci koji vam mogu pomoci u edukovanju pri roditeljstvu…..Kupimo ves masinu pa imamo upustvo za upotrebu, jedino roditeljstvo podrazumevamo….Mozda je sistem zatajio ALI NEMOJTE VI!

    Одговорите на овај коментар
    • август 24, 11:56 Marija

      Ja svoje dete ucim da prijavi ako je neko dira, ako je udari, otima igracke. Ucili smo je da nikad prva ne udari jer to nije u redu a onda se desavalo da nju udare a ona trpi. Problem je nastao onoga trenutka kada sam shvatila da ja ne znam za mnoge situacije kada je nju neko dete udarilo jer je ona to krila, to niko nije znao. ĆUTANJE NIJE REŠENJE, TRPLJENJE NIJE REŠENJE. Sledega stvar koju sam shvatila je da je uvek nakon tih situacija izbijao incident iz kog je MOJE dete ozvlacilo deblji kraj, ispadalo krivo. Nije mi bilo jasno zasto se to desavalo jer znam da MOJE dete ne izaziva takve situacije. A onda mi se poverila… Tada sam se prisetila svih situacija i događaja i shvatila da sam pogrešila u savetovanju svog deteta. Naglašavam, pogresila sam u savetovanju, ne u vaspitanju.
      Onda sam promenila pristup, rekla joj da ako je neko dete dira to prijavi ne meni nego roditeljima tog deteta, jer ako kaze meni direktno ja ne mogu nista da ucinim a da ne ispadne da ja zelim da prevaspitam tuđe dete ili budem optužena da ga maltretiram. Ako kaže roditeljima tog deteta u trenutku dešavanja onda oni moraju da odreaguju.
      Objasnila sam joj da to nije tužakanje već način da prekine takvo ponaanje tog deteta.
      Ova taktika se pokazala kao vrlo uspešna, mojoj devojčici se vratilo samopouzdanje, roditelji te dece konačno postali svesni onoga što im deca rade.

      Одговорите на овај коментар
      • август 24, 14:09 Jelena

        Vi ste detetu pruzili drugu opciju, to je poenta. Niste je ucili da vrati istom merom, nego ste je naucili da prevazidje situaciju, vasim mudrim savetom……Ono sto je sustina, pre bilo cega je da deca steknu takav nivo poverenja u svog roditelja i da mu odmah sve kazu,Ja licno sam to uspela. I za to jeste potreban rad. Sa druge strane, tek kad mi kaze i kad se posavetujemo, onda zajedno dolazimo do resenja neke situacije. Mi nemamo problem s nasilnicima. Moje dete je u skoli jednom nasilnom decaku pred celom grupom reklo: Ti si nevaspitan i bezobrazan, ja necu da se druzim sa tobom i necu te pozvati na rodjendan, ti kvaris igru , otimas i udaras decu. To nije lepo……Postidela ga je pred svima. A stala je pred njega kao branitelj pravih vrednosti. To je bio moj veliki rad sa njom. …I to je poneta…Napraviti od deteta coveka koji ce znati da brani svoj integritet i vrednosti…U mojoj mapi sveta nasilnici, mafijafi, medikriteti, turbo folk, strarlete, huligani, i ostai nemaju nikakvu vrednost!!!! Tome ucim svoje dete.

        Одговорите на овај коментар
    • фебруар 20, 00:42 Maslacak

      A sta ako je taj vrtic jedini u tom naseljenom mestu? Ne zive svi u Beogradu pa da imaju opciju da menjaju vrtic i grebu kako kazete za svoje dete. Licno mislim da je ova druga mama u pravu, a obrazlozicu i zasto. Sa 6 godina sam krenula u predskolsko. Mama mi je stalno govorila kako ne smem da se tucem. Svakodnevno sam dobijala batine od brace blizanaca u grupici u kojoj smo bili. Vaspitacica nikada nije reagovala. Ja sam svakodnevno plakala. Mrzela sam jutro i vrtic i citavim putem do vrtica plakala moleci se u sebi da me mama vrati kuci. No to se nije desilo. A onda je posle nekog vremena i njoj dozlogrdilo pa mi je rekla da imam i ja ruke i da vratim ako me diraju. Tog dana sam oba blizanca nalupala i osecala se prvi put dobro u vrticu. Sledeceg jutra su blizanci isli do vrtica i plakali svojoj majci. Ja sam isla iza njih. Rekla im je “e hvala bogu da je i ona digla ruku. Vise mi je zao bilo da svako jutro place”. Od tad me vise nikad nisu takli

      Одговорите на овај коментар
  9. август 24, 09:59 #9 Mira

    ODBRANA ILI OSVETA???

    Nemojte to brkati. Ja učim svoje dete da mora da se odbrani. Ne sme nikoga da dira, ne sme nikoga da maltretira, ne sme da se otima, mora sve da deli i svaki problem mora da prijavi vaspitačica. To je put rešavanja problema. Ali kad ga siledžija napadne, kad poleti kocka prema njegovoj glavi, kad krene olovka u ruku, grudi, ne daj Bože oko… on mora da se odbrani. Ne sme da stoji kao budala, a mali terorista da ga bije. Mora da se brani, ako neko reši da ga maltretira. Brani, ne da se sveti. To je velika razlika.
    Druga tema je što je ono dete nasilnik. To je sigurno model ponašanja u njegovoj porodici. To dete kući sigurno tuku i vređaju i verovatno jadničak i ne zna drugačije da se ponaša. Mora se raditi sa roditeljima.
    Posao vaspitačice, psihologa, pedagiga, socijalnog radnika… je jasan. Sistem mora da reaguje.
    Ali u prvom momentu, u momentu nasilja, dete mora da se brani, nema mu druge.

    Одговорите на овај коментар
  10. август 25, 08:21 #10 BizNet

    Tableti i mobilni telefoni u ranom uzrastu dece koliko mogu biti dobra edukativna stvar i zanimacija, toliko mogu biti i pogubni. Deca ih uglavnom drže u neprirodnom položaju tela prilikom korišćenja. Treba deci davati nove tehnologije, ali treba to i ograničiti u okvire normalnog korišćenja.

    Одговорите на овај коментар
  11. август 26, 11:04 #11 SamoMama

    Da, slazem se da treba nasilnim ponašnjem deteta da se bave pedagozi i psiholozi. U praksi, često ta deca dolaze iz porodice koja nije spremna za saradnju, nefunkcionalne, nepotpune porodice. A tu se problem ne može reštiti bez savetodavnog rada sa porpodicom. Dete koje ispoljava agresiju nije srećno dete. Ako bi moje dete, svakodnevno trpelo nasilje, ako ono ne bi prestajalo ni kada bi prijavila to dete vaspitacici, ako roditelji ne bi pokusali da nesto promene i ako bi se nastavilo nasilje nad mojim detetom, da, savetovala bih dete da vrati! Ma koliko to zvucalo nepedagoski, ne vidim drugo rešenje jer nasilnici napadaju slabe, nikad nece udariti nekog jačeg, većeg od sebe. Jednostavno ne bih dopustila da svakodnevno trpi nasilje da epilog ne bude kao priča iz NIša.

    Одговорите на овај коментар
  12. фебруар 19, 22:51 #12 Jadranka

    I ja sam ta mama koja je svoje dete ucila i naucila iz prve- nikog ne diraj prva ali ako te neko prvi udari, gurne, ujede-odmah vrati isto tako.I nikad nismo imali problema ni sa vaspitacima ni sa roditeljima.To su sve deciji nestasluci i tako smo i gledali na to.Ona je sad vec porasla i zna uvek za sebe da se izbori,na nomalan i kulturan nacin.A u nasoj kuci se uvek o svemu prica – od malih nogu i to postaje i ostaje navika.Tako se i pomogne detetu .Moramo da smo tu za njih u svakom trenutku, pa cak i kad nam porastu i odrastu.Sve se svugde nosi iz kuce! Tako je oduvek bilo i bice!

    Одговорите на овај коментар
  13. фебруар 19, 23:47 #13 Nena

    Dete treba naučiti da se brani jer mali nasilnici postaju stariji pa i odrasli nasilnici i onda imate slučaj Alekse i pitanja ko je zakazao

    Одговорите на овај коментар
    • мај 29, 21:33 Milica

      Upravo tako. Ova mama koja poredi roditelje koji uce decu da se brane i vrate sa predatorima, ocajnicima, da cuti i pokrije se usima. Ja ovako kazem mom detetu, nikad prvi ne diraj, ne gurkaj, ne otimaj, ne rugaj se, ne ismevaj, ne ponizavaj, pomozi ako mozes. Ali ako teneko prvi dira, odbrani se i uzvrati. Ja mogu sebe da edukujem do mile volje ali ne mogu tudje dete.Decu treba uciti da se brane i tacka. Prosle godine mog sina u parku udari neki klinac iz cista mira, i ranije ga je gurkao, cackao…I moje dete njemu tada uzvrati i kaze nikada vise da to nisi uradio. Nikad ga vise to dete pipnulo nije, cak je i fin prema njemu. Deca maltretiraju onog ko im dozvoli. Ne zanima me da se bavim psihologijom i analizom porodice iz koje potice to dete. Da je nesrecni Aleksa uzvratio, mozda se ne bi desilo to sto se desilo, a znamo da je i on problem prijavio i roditeljima i nastavnicima. Sama sam kao dete cesto bila meta napada dece, pre svega jer sam izbeglo lice, jer nisam imala puno odece itd, cesto su me ponizavali, moji roditelji nisu kao ni uciteljica mogli da dopru do njihovih roditelja a i to bi se ponavljalo non stop, u skoli, van nje, na nekom rodjendanu. Dok sama nisam uzvratila. Dete treba znati da se brani, kakva je to glupost da ce izrasti u nasilnika? Samo ti mali nasilnici posle mogu da postanu veliki nasilnici i posle nesto gore.A te vase radionice i kojesta zabijte sebi u…

      Одговорите на овај коментар
  14. фебруар 20, 11:45 #14 Mari

    Mi sa tim nemamo problem, zato sto imamo vaspitacicu koja je toj deci autoritet! Svi je slusaju i grupa savrseno funkcionise! Pritom je veoma nezna sa njim i vole je. Nove vaspitace zakon oblikuje i oni su tu kao klovnovi sistema! Mogli bi da poprave – ali ne smeju!

    Одговорите на овај коментар
  15. фебруар 20, 15:19 #15 mamaSamPaSta

    Mi smo imali situaciju da nam sina u vrticu udari drugi decak a on trpi da ne bi tuzakao. Kada sam mu rekla da i on njemu vrati, poslusao je i vratio mu. Sada je mama tog drugog decaka digla buku kako je moj sin siledzija…. pa sad ko je tu lud a ko pametan….

    Одговорите на овај коментар
  16. фебруар 21, 09:22 #16 Zabrinuta mama

    ja cu navesti par primera
    1. dovodim sina u vrtic i ispracam ga do ucionice i jedan decak sedi sam i place i ja pitam vaspitacicu zasto place ona meni kaze ma pusti ga on to tako stalno mora da mu nedostaje mama(koja ga je dovela u vrtic) oslovi ga po imenu i kaze prekini(to su deca od 6god)
    2.deca tacnije dva decaka maltretiraju druga iz razreda koji je miran ne dira se kao devojcica je i maltretiranje je konstantno od skole do kuce, roditelji su culi za to i ajde deca prestace.Medjutim desava se to da ga oni zatvaraju u ucionicu i prete da ce da ga izbodu sestarom gde on bezi kroz prozor skole u prodavnicu preko puta i odatle ga prodavac ispraca ka kuci i kada je mislio da je na sigurnom pusta ga da ide sam,ali deca su to videla i kada je prodavac otisao nastavila da jure. Decak se sakrio u neke palete dok ova dvojica nisu otisla. Ispricao je kuci sta se desilo i posle je njegov tata otisao da razgovara sa uciteljicom koja je rekla sredicemo, na sta je on odgovorio nista ne sredjujemo imate vremena do petka da sazovete vandredni roditeljski. Uciteljica je sazvala roditeljski ali je rekla da dodje mama(deca su cetvrti razred. Mislim da dete nije reklo to kuci i da se o tome cutalo ko zna sta bi bilo ili da je neka mama otisla umesto tate.

    Одговорите на овај коментар
  17. фебруар 21, 09:37 #17 Zabrinuta mama

    3. moj primer dete je poslo sa 15m u vrtic par dana prilagodjavanja i kasnije super vaspitacicu medicinsku sestru obozavao menjale su se ali su uvek ostavljali onu kod koje su poceli posto rade dve. Stizemo i do pet godinica gde se menjaju vaspitacice i gde na neki nacin pocinju problemi uciteljica me pocupala jer nisam hteo da spavam i jos drugi niz slicnih ja kad odem kazem ma ne nije bilo tako. onda jednog dana dolazim po njega vrata od ucionice otvorena i on se vidi ispod oka mrlja neka u tom trenutku mislim za uzinu cokolada umazan. Al ne ispod oka rez i pitam vaspitacicu koja je tu kaze ne znam ja sam dezurna. Ujutru kad sam ga dovela bila je njegova vaspitacica i ja pitam ona pocinje da prica sam pogurali se i udario ga je ….. mi smo odmah zvali medicinskog brata on je to sredio . Ja kazem da mi je rekao da ga je udario stolicom ona skupljali smo kocke bila sam okrenuta ledjima i nisam videla jer su bili ispod stola. Druga vaspitacica je bila na pauzi. Dolazim da ga uzmem i vaspitacica sa pauze kaze sama nisam je nista pitala joj pa to juce ne znam sa im bi pogurali se i on se udario, ja joj kazem da mi je rekao da ga je udario stolicom ma ne kakvi ni slucajno. Posto rodjaka radi u vrticu saznaje se istina u tom trenutku nijedna nije bila u ucionici jedna je bila na pus pauzi a druga u kupatilu na telefonu. Sve je ostalo na tome.Kasnije je opet bilo sitnih problema kada smo hteli da tuzimo rekla je jedna vaspitacica(koju znamo odlicno i to kako je zavrsila tu gde jeste) ne bi bilo pametno imate dug u vrticu. Sada idemo samo na 4h ide samo koliko je potrebno za predskolsko bez rucka. Inace imalo je problema i sa drugom decom jedna devojcica im je polomila ruku jel su se u skolskom dvoristu pogurale……. I kada se desi da vaspitacicu boli glava ona vice na njih da mora da cute. Kaze mama usla je danas i rekla cutite boli me glava da vam glas nisam cula ona stalno nama to kaze

    Одговорите на овај коментар
  18. фебруар 21, 23:56 #18 jole

    Nije u pitanju osveta nego PREVENCIJA. Ako dete dozvoli agresivnom detetu da ga udara bez ikakvog odgovora, to dete će prirodno nastaviti da se iskaljuje jer nema reperkusija. Jedini način da se to predupredi je da agresivno dete vidi da udarci neće biti jeftini. Svako ko je imao posla sa agresivnom decom zna da se stvari nikada ne završavaju sa jednim udarcem – ako se jednom dozvoli, udarci postaju sve češći i vrlo brzo se pretvore u iživljavanje. I sâm sam bio žrtva malog agresivca u prvih par razreda osnovne škole i klinac je prestao da me maltretira tek kada je moju odbranu stao drugar koji ga je pretukao na odmoru pred svima.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.