Kако ускладити рад и родитељство, радну смену родитеља и смену у школи?

новембар 25 14:47 2017

 

Вест о мајци која је у аутомобилу оставила шестомесечну бебу, протеклих дана изазвала је опречне реакције – од осуде до оправдања. Директорка Прихватилишта за ургентно збрињавање злостављане деце Ивана Милосављевић каже за РТС да закон налаже да деца предшколског узраста морају бити под сталним надзором одрасле особе, али да родитељи сами процењују да ли могу да оставе дете на пет минута. Истакла је да је неопходно ускладити основношколски узраст деце са радним временом родитеља, како би се избегле ситуације да деца остају сама.

Милосављевићева је, гостујући у Дневнику РТС-а, истакла да постоје критеријуми када је у питању занемаривање деце.

– Занемаривање подразумева пропуст родитеља да обезбеде развој деце у сегментима као што су здравље, образовање, васпитање, емоционални развој деце, подразумева пропуст родитеља да обезбеде безбедност и сигурност детета, као и добре услове живота – објаснила је Милосављевићева.

Указала јер да је центар за социјални рад надлежна институција која процењује да ли родитељи занемарују дете и уколико родитељи у дужем временском периоду занемарују једну или више потреба деце онда се може говорити о занемаривању.

Истакла је да закон каже да деца предшколског узраста морају бити под сталним надзором одрасле особе.

– Наравно, то под сталним надзором људи различито тумаче, да ли је то 24 сата или можемо пет минута да одемо негде. Родитељи тада сами процењују да ли су њихова деца безбедна и да ли је тих пет минута у реду – каже Милосављевићева.

– Овде имамо случај да је беба спавала у колима. Наравно, сигурно је мајка процењивала да ли да пробуди дете, да ли да га не пробуди, ако је пет минута и напољу киша и ветар шта је безбедније и боље за дете у том тренутку – наводи Милосављевићева.

На питање како помоћи породици да усклади рад и родитељство, будући да немају сви родитељи баке и деке, не могу сви да плате дадиљу, а у вртићима нема довољно места, Милосављевићева наглашава да је то велики проблем.

– То јесте велики проблем, ако вама закон каже да деца предшколског узраста не могу бити сама, већ морају бити стално под надзором одрасле особе, а деца до десете године не би требала да дуго времена да буду сама у кући онда долазимо до једне апсурдне ситуације да родитељи морају да раде и да привређују, а да немају помоћ и подршку других – објаснила је Милосављевићева.

Напоменула је да је проблем што основне школе већином раде у две смене, док се у већини земаља Западне Европе настава одвија само преподне и деца су покривена школским обавезама док су родитељи на послу.

– Ми имамо да нам деца основношколског узарста долазе из школе у пола осам увече, враћају се некада сама, родитељи се на разне начине сналазе, често зову децу и проверавају – додала је Милосављевићева.

Говорећи о томе шта би држава требало да уради и којим сервисима подршке би могла да помогне родитељима, Милосављевићева каже да је првенствено неопходно ускладити основношколски узраст деце са радним временом родитеља.

– То је оно време када би и деца и родитељи били код куће заједно, да деца могу да иду преподне у школу, да су покривена сталним надзором одрасле особе. Барем деца прва четири разреда основне школе, то је дете до девете, десете године – објашњава Милосављевићева.

Kао проблем је навела и дневне боравке у школама, који су у већини школа само до другог разреда основне школе.

Указала је да је у Америци донет правилник где су се родитељи бунили да деца испод 12 година не могу да буду сама у кући, до 16 година не могу ноћу остати сама, а мале бебе треба да су под сталним надзором.

– Онда се поставило питање да ли родитељи могу да процењују да ли су њихова деца способна и колико су спремна да сама буду у породици неко време. То значи да ли дете зна да се понаша у ризичним ситуацијама, ургентним ситуацијама, коме отвара врата када позвони, како се понаша када је само у кући – наводи Милосављевићева.

Протокол о заштити деце улице

Kада је реч о деци која живе на улици, Милосављевића каже да је донет протокол о заштити деце улице.

– Центри за социјални рад процењују да ли децу треба одузети родитељима или не треба одузети. Дате су јасне препоруке и центрима за социјални рад и полицији како да се понашају у тим ситуацијама када се наиђе на децу која просе на улици и која живе и раде на улици. Наравно да то није безбедно окружење за децу”, додала је Милосављевићева.

– Донете су све стратегије, што је одлично, имамо протоколе на свим нивоима и то је одлично. Сада некако треба све то имплементирати у пракси, треба повезати оно што нам се дешава свакодневно са свим документима које имамо – објсанила је Милосављевићева.

На питање да ли је баш свака породица најбоље место за одрастање детета, Милосављевићева одговара да није уколико су живот, здравље и безбедност детета угрожени.

– То је посао центара за социјални рад који процењује разне аспекте породичног функционисања – колико је безбедно за дете да буде у породици, колико је развој детета угрожен и колико родитељи могу да одговоре потребама детета. То подразумева да иако је дете у некој институцији и на хранитељству или смештено негде не значи да породица не може да добије подршку и помоћ и у једном тренутку и да се врати – закључила је Милосављевићева.

Извор: www.rts.rs

  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.