Модел из куће као узрок насиља

Док је пре две године смањивало, Министарство просвете би сада хтело да повећава број педагога и психолога по школама. Док то вагање траје, вршњачко насиље расте, а његове жртве доживљавају страшне тортуре, попут оне која се десила девојчици из Средње техничке школе у Аранђеловцу.

Да ли су психолози и педагози могли да предупреде или спрече овај догађај, не само у овој, већ и у другим школама у Србији? За министра просвете Младена Шарчевића врло могуће да јесу јер, како каже, не може да се штеди на психолошко-педагошким службама у школама.
– У школи у Аранђеловцу, у којој се догодио последњи случај вршњачког насиља, психолог је радио само 20 одсто радног времена, а претходни сазив Министарства просвете неоправдано је смањио број педагога и психолога у школама – рекао је он.
Тако је, практично, пребацио лопту у двориште бившег министра просвете Срђана Вербића, за чијег мандата је смањен број и ових стручних сарадника, али и свих осталих.
– Ако министар Шарчевић тако каже, онда мора да је тако – рекао је Вербић за “Блиц”.
Kако је објаснио, Министарство је за његовог мандата примењивало постојећи правилник који је постојао годинама уназад, и који прописује ког кадра и колико може да има у школама, а који се одређује према броју ђака, односно одељења.
– Број ђака и одељења се мења, па се мења и број наставног кадра, али и свих осталих. Било је ситуација где смо имали, рецимо, по шест библиотекара у једној школи – навео је он.
Да је тачно то што говори Вербић, потврђује и Наташа Стојановић, председница Педагошког друштва Србије, али и истиче да су “стручни сарадници по школама пре две године десетковани”.
– Тај правилник је такав да су, рецимо, у неким школама због броја одељења били принуђени да бирају да ли ће имати психолога или педагога. Или, ако су мање школе, практично је таква особа радила само 50 одсто радног времена, док је других 50 одсто допуњавала у другој школи. Зато је било ситуација да су у неким школама били само једни, а негде само други, иако њихов посао није исти – прича она.
Већи број стручних сарадника, како каже Стојановићева, ипак не може да реши проблем насиља у школама, али може да побољша ситуацију.
– У то мора да буде укључена цела школа. Због правилника су поједини стручни сарадници били принуђени да “трче од школе до школе”. Постоје ученици са озбиљним проблемима, па је неопходно да некада са њим радите сваког дана. У оваквим ситуацијама то није могуће – наводи она, додајући да је изјава министра Шарчевића за повећање психолога и педагога добар сигнал.
Модел из куће као узрок насиља
Kолико психолог и педагог уопште могу да спрече ескалацију насиља ако се узме у обзир да је, рецимо, један од дечака који је малтретирао школску другарицу у Аранђеловцу, заправо модел пренео из куће, где је отац малтретирао мајку.
Kако за “Блиц” каже председница Савеза учитеља Републике Србије Наташа Николић Гајић, сасвим је сигурно да је у школама потребан и већи број педагога и психолога, и свих оних који учествују у раду школа, јер свако има свој посао и део одговорности.
– Међутим, нисам сигурна да би се само већим бројем стручних сарадника насиље смањило. Мој лични став је да са децом треба радити много раније на успостављању васпитних норми јер када они у седам година дођу у школу, већ имају усвојене обрасце понашања, тако да ми кроз њихово школовање практично гасимо пожар – наводи она.
Поред стручних сарадника, каже она, учитељи и наставници су ти који се свакодневно, и много чешће, у ситуацији да ове проблеме решавају.
Ангажовање сарадника – тренутно решење
Поједине школе су тражиле и ангажовање стручних сарадника, што им је то одобравано, али да није трајно решење јер “сваке године зависите од тога да ли ће неко имати слуха или не”, истиче Стојановићева. О својим колегама каже да су драгоцени када је реч о превенцији насиља.
– У свакој школи постоје тимови за заштиту од насиља, и у сваком од њих је педагог или психолог. Осим са децом, они раде са својим колегама, како би са овим проблемима могли да се суоче на бољи начин и да би знали како да реагују. То, међутим, није једина област којом се баве – наводи она.
Међутим, право је питање да ли већи број педагога и психолога заиста може и да допринесе смањењу овог проблема? Илустрације ради, у исповести за “Блиц” мајка девојчице из једне основне школе у Београду говори да проблем који је њена ћерка имала са вршњачким шиканирањем и омаловажавањем у школи, није ни директора, али ни педагога ни психолога, превише занимало, иако су знали да постоји.
Лана Гедошевић
Извор: Блиц