Једна мала Елена јуче је, након дана и дана нестрпљења, коначно дочекала дан када је, мислила је, постаје ђак првак. Велика девојчица, објашњавала је свима. Одабрала је нову хаљину и с нестрпљењем чекала да је прозову.
Мала Елена са братом
Писмо Ане Вујновић из Загреба обилази друштвене мреже. Њена ћерка Елена јуче је с узбуђењем чекала први дан првог разреда основне школе у Загребу. Коначно га је дочекала, али у учионицу није ушла. Остала је сама, у холу. Ниједан разред није био њен јер, како су у школи објаснили мајци, „нико није ни знао да Елена долази“.
А статус потресене мајке преносимо вам у целости.
…Елена је данас остала сама.
У дворани „њезине“ основне школе. У новој одјећи, с новом торбом. У невјерици, паници и сузама.
Због вас.
Цијело јутро, а и протеклих неколико тједана, Елена ишчекује први дан школе. Првашица је. Нервозна је, у ишчекивању, али стрпљива. Каже, обући ће хаљину. Каже, упознат ће учитељицу. У њезиној посебној главици, вјеројатно у лику принцезе или добре виле. Каже, добит ће књиге и распоред. Каже, ја сам велика цура. И ићи ћу у школу. Понос, срећа, ишчекивање..
….Елена је данас остала сама.
У великој дворани након приредбе добродошлице („дјечица пјевају мени, мама??“) и прозивања првашица од својих учитељица чекала је стрпљиво да се прозову сва дјеца, чекала је своје име, чекала је да се и она устане и отрчи својој учитељици. Али није дочекала.
Елена је данас остала сама.
Са својим посебним потребама и са својим тешкоћама из скупине 7 (3,4,6), подскупина 3.1.1., 3.1.2., 3.1.4., 4.2,6.6,6.7…..
И с одлуком Градског уреда за образовање којом су одлучили да ће похађати ту школу гдје сада стоји сама, у великој дворани, с новом розом торбом на лептириће и паником у малом срцу и главици.
Нисмо дочекали да ју испратимо у разред с поносом и сузама среће у очима као остали родитељи. Мама, тата, велики брацо, бака и деда. Дочекали смо упитни поглед руководства школе које појма није имало тко смо, одакле смо и што радимо овдје. Прегледавши моје папире које никада нису добили од Градског уреда, закључили су да осим што немају мјеста, немају нити програм који је примјерен за Елену. А Градски је одлучио да ће ићи у баш ту школу. Не у ону у коју иде брацо, такођер дијете с посебним потребама, него баш ту. Јер, објаснили су, то је у бољем интересу дјетета. Школа која НЕМА програм за њезин тип тешкоћа.
Елена је данас остала сама.
Потпуно и апсолутно, напуштена и заборављена од људи и система, дијете с посебним потребама за које нитко овдје није чуо, за које нема мјеста на први дан школе, за које нема програма у главном граду Лијепе наше.
Равнатељ је беспомоћан. Није он крив.. Та тек је данас, од мене, сазнао за то Рјешење.
Нема новаца, кажу. Нема људи.. Нема простора.. Одлука Града је да у посебном одјељењу неке школе за дјецу с посебним потребама може бити максимално 5 ученика. А онда ти исти људи упишу 8 ученика. Али новца за преградити и направити још један мали разред-нема.
Нема финанција? Ја бих рекла НЕМА ФИНАНЦИЈСКОГ ИНТЕРЕСА.. Јер, колико новаца је потребно да би се један разред у који стане 25 дјеце преградио у два за по 5 ученика? Не треба бити математичар, зимус смо преграђивали собе са 7 м кнауфа. 3.500 кн. ТРИ И ПОЛ ТИСУЋЕ КУНА!! Колико кошта нова фонтана у граду? Колико премјештање кипова? Колико све небулозе и апсурди у градској расподјели НАШИХ новаца?? ТРИ И ПОЛ ТИСУЋЕ КУНА?? Наравно да треба још и запослити и људе, опремити разред, велики је то трошак кад се све зброји.. Чак пола новог аута из апсурдног возног парка наших политичара.. Ако и толико..
Елена је данас остала сама.
Због вас. Због апсурда нашег Града, наше Државе.
Колико вриједи сломљено седмогодишње срце? Колико кошта свака огромна суза која се скотрљала низ најдраже образе? Колико процјењујете родитељску немоћ и беспомоћност док морају кћери погледати у очи и лагати, лагати најбоље што знају зашто нема ни разреда, ни учитељице, ни књига ни распореда за њу?? Колико кошта??? Реците, јебем вам град и државу, реците па да продам бубрег да платим, само да јој не морам погледати у очи у овом трену!!
Након што су јој уништили здравље и направили је оваквом без икакве исприке и преузимања одговорности, након свих погрешних дијагноза и двије сепсе с килу и осамсто у родилишту с два тједна због нечијих прљавих руку, након животињске борбе ових седам година уз помоћ дивних појединаца у Центру и у вртићу, који су, захваљујући вама срамотно плаћени за дословно спашавање живота цијелим обитељима, реците, која је цијена ових њезиних суза очаја??
Елена је данас остала сама.
Напуштена и заборављена јер је дијете с посебним потребама.
Срам вас било, тко год да је одговоран за то. Срам вас било због 3.500 кн, због фонтана, због ухљеба, због апсолутне апатије и гледања само своје гузице, због разбацивања нашег и светком и петком крваво зарађеног новца на све осим на оно што је битно.
Срам вас било због раздвајања и растурања обитељи јер људи одлазе одавде због ваших закона..
Елена је данас остала сама.
Вољела бих да барем на тренутак ви и ваши најмилији осјетите ову немоћ, тугу, разочарање и панику коју смо наша принцеза и ми осјетили данас у 14 х у једној загребачкој школи. Само на тренутак да вам се ломи срце у милион оштрих комадића док гледате те миле очи које траже рјешење и утјеху. Само на трен да и ви останете сами. Од срца вам то желим. Не зато јер сам злочеста и желим освету него зато да вас нешто у животу шутне ногом у гузицу и пробуди емпатију и одговорност према друштву и грађанима јер то је ваш је.ени посао.
За то сте плаћени неуспоредиво више од ових дивних душа које за срамоту од плаће и на рубу егзистенције живе с том дјецом не само у вртићу и школи – живе с њима 24 је.ена сата дневно.. И држе нама родитељима главу изнад свих ваших ср.ња, да се не утопимо до краја. Да не одустанемо од борбе са чудовиштима у фотељама и њиховом политиком и системом. У Лијепој нашој…
Елена је данас остала сама.
Али само на тренутак. Онај тренутак када је мајка готово пала на кољена скоро поражена ужасом у принцезиним оцима. Али нећете. И овај пут, не знам који по реду, сакупит ћу сву своју снагу коју имам, а имам ју захваљујући дванаестогодишњој борби с вашим системом, и окренут ћу небо и земљу да заштитим своје дијете од ваше неправде и апсурда. Поновно. Јер врло сличну драму пролазили смо и са сином прије коју годину. Он је сада пети разред а ви сте му одлучили након четири године укинути асистента. И то бас на оваквом прелазу из разреда с учитељицом у разред гдје има 11 професора. Са свим својим потврђеним дијагнозама и потешкоћама које су према вама, очито, нестале преко љета. Е па нису. Али то по вама вјеројатно није толика драма када сте му сестру оставили и без школе и без разреда и без учитељице. Па шта је онда драма остати без асистента..?
Елена неће остати сама.
Кунем вам се, докле год има снаге у мени, неће остати сама.
А вама, који сте одговорни за ову трауму, желим да вам се врати све што сте заслужили и приуштили нама. Свим родитељима дјеце с посебним потребама“, написала је мајка.
Како Ана Вујновић каже на самом крају статуса, предали су папире за Елену и пре времена.
– Чекали су одлуку Градског уреда за образовање у коју ће је школу ставити и по ком програму. Прва комисија 13.7. није ништа одлучила јер матична школа није предала исправне папире. Друга комисија 23.8. доноси решење и на мој позив кажу да су обавестили и школу. Наводно грешком приправнице ипак нису. Ја сам решење добила у петак 31. 8. поподне – каже Еленина мајка.
ФОТО: Ана Вујановић/ Фејсбук
Т.Г.
Извор: Блиц