Родитељ мора да искључи мобилни телефон, телевизор, таблет, рачунар…

новембар 19 20:12 2017

Због утицаја телевизије српски малишани говоре овим НЕПОСТОЈЕЋИМ ЈЕЗИKОМ


Деца узраста до четири године у свом говору све чешће мешају српски и енглески, а главни кривац за то, сматрају стручњаци, јесте прекомерно гледање цртаних филмова на страном језику.

Родитељи који раде по цео дан све мање времена проводе са својом децом, те “у помоћ” прискачу таблети, мобилни телефони, телевизори… Мноштво ТВ канала, време проведено испред екрана које у већини случајева није дозирано, а садржаји који деца гледају најчешће су – на енглеском језику.

– Деца много гледају стране канале. Нису стигли да створе базу матерњег језика, нису направили базу речи на српском, а већ су почели да усвајају стране речи. То је болест модерног доба – објашњава за “Блиц” логопед др Наташа Д. Чабаркапа.

Иако научници саветују да деца млађа од две године не би требало да гледају телевизију, у пракси је ипак другачије.

– Неки родитељи то негирају, говорећи да су им деца научила пуно песмица на енглеском. Они се не слажу са тиме да ТВ успорава развој говора детета мислећи да, ако дете прати шта ради главни јунак цртаћа, да ће то детету помоћи да схвати пуно ствари које у животу нема прилике да разуме – прича Тања Луковац, дефектолог-логопед.

Резултат гледања програма на страном језику су деца која су, сасвим неприметно, осмислила свој српско-енглески језик. Ако бисмо таквој деци задали да, на пример, броје до десет, они би у том низу половину бројева рекли на српском, а остатак на енглеском, са немогућношћу да препознају да у нечему греше. Родитељи тада објашњавају да је ТВ укључен током целог дана, као и да телевизор користе у сврхе да “лакше нахране дете”.

– Ако се подсетимо норми говорно-језичког развоја за узраст од три године и видимо да би дете требало да има фонд од око 1.000 до 1.500 речи, развијену реченицу, потпуно разумљиву, као и више од две трећине изговорених гласова, схватимо да је то већ значајно кашњење. Тада је потребно укључити дете у логопедски третман за стимулацију говора – истиче логопед Тања Луковац.

Проблем настаје и јер већина родитеља не може да зна у раном периоду развоја свог детета, у првој години, па чак већина родитеља и у другој години живота детета, да ли то кашњење постоји и у ком степену је заступљено, тако да му свакако наносе већу штету него корист вишечасовним излагањем страном језику.

Др Чабаркапа објашњава да нека деца, иако немају развијену вербалну комуникацију, ипак разумеју речи попут “дођи, ево ти, ајде…”. С друге стране, постоје деца која немају чак ни тај “пасивни говор” и то је, према речима овог логопеда, велики проблем.

– Последња фаза где родитељ треба да се забрине јесте 18. месец. Ако се до тада не појави ниједна реч, ако фазе гукања и брбљања касне, детету је потребан логопедски третман – каже др Чабаркапа.

Искључити све уређаје

Kада, нажалост, до проблема ипак дође и ваше дете проприча “српско-енглески” језик, поред обавезне посете логопеду, постоје неке ствари којих се морате придржавати.

– Родитељ мора да искључи мобилни телефон, телевизор, таблет, рачунар… Такво дете мора искључиво слушати српски језик. Наравно, време је овде главни фактор јер, што касније дође на третман, све је тежа могућност усвајања нових речи – прича логопед Чабаркапа.

Андриана Јанковић

Извор: Блиц

  Categories:
напишите коментар

3 коментара

  1. новембар 22, 10:06 #1 Silvija

    Slažem se sa gospodjom Čabarkapa da roditelji treba da isključe elektronske uredjaje i da ih ne daju deci; medjutim, nikako ne mogu da se složim sa konstatacijom da u najmladjem uzrastu dete treba da sluša samo sprski jezik. Najpre, milioni ljudi u svetu odrastaju učeći dva (pa čak i više) jezika u isto vreme. U našoj zemlji bilingvalnost se uglavnom svodi na mešovite sredine (na primer u Vojvodini), ali broj dece koja odrastaju slušajući dva jezika se čak i kod nas meri desetinama hiljada.
    Odrasla sam kao dvojezično dete. I moja deca su dvojezična, i učila su dva nesrodna jezika istovremeno. Tačno je da deca u jednom periodu pričaju mešavinom oba jezika, ali je takodje tačno da vremenom (i to vrlo brzo) sve dodje na svoje mesto.
    Sa druge strane, štetnost izloženosti ekranima za decu najmladjeg uzrasta je dobro dokumentovana i u zemljama sa engleskog govornog područja, gde izloženost drugom jeziku ne postoji.Mislim da bi problemi na koje stučnjaci upozoravaju postojali i kada bi sve aplikacije koje naša deca koriste bile na srpskom jeziku.
    Zaključak: problem je u uredjajima, a ne u jeziku na kome su aplikacije.

    Одговорите на овај коментар
  2. новембар 23, 11:14 #2 Милена

    Најпре морам написати да сам баш разочарана што сте поделили овај текст који је пун научно неутемењених ставова и лажи. Научно је доказано да већ бебе разликују језике, као и да је најбоље време за са вишејезичност рано детињство.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.