ОНЛАЈН провере знања погледајте ОВДЕ
С обзиром на то да нам је стигао убедљиво највећи број радова на тему јесени од ученика четвртог разреда, требало нам је мало више времена да проберемо оне најбоље. Оно што желимо да напоменемо је да ово није био конкурс за мале песнике, па зато нећемо објављивати песмице које су пристизале. То ћемо неком другом приликом.
Ево најбољих радова четвртака:
Јесен је закорачила у моје место
Након врелог лета, шаренолика јесен журно је закорачила и у мој крај. Природа почиње да добија другачији изглед. Сунце се стидљиво скрива иза сребрно-сивих облака и све дуже спава. Понекад ми облаци личе на сребрно-сиве џакове који ће сваког часа просути кишне капи по пољима обојеним јесењим бојама. Бакарна, златна, наранџаста црвена и тек понека сакривена зелена боје поља по којима стидљиво ромиња прва јесења киша мешајући боје као сликарка. Ветар свира своју мелодију попут старог деке са фрулом док птице певају своју последњу песму којом нас поздрављају. Тишину јесењег јутра разбија звук трактора који журно превози дрва која ће грејати домове. Јесен полако осваја и мој крај. Свуда шири мирисе печене паприке и печене ракије док сеоске гуске прелећу мокру траву и радосно плешу свој гушчји плес по барицама.
Јесен у мом крају подсећа ме на дворце са старих слика, а ја са својим другарима осликавам дворац својим бојама и својим речима.
Ђорђе Петровић, 4. разред
ОШ „Милорад-Мића Марковић”, Мала Иванча, издвојено одељење Мали Пожаревац
Учитељица: Љиљана Вићовац
Јесен
И ове године златна јесен је стигла и у моју улицу. Са собом је донела пуну корпу укусних плодова и златних боја.
Дрвеће је одмах пресвукла у лепе златне хаљине. Небо је даровала малим капљицама кише које падају са неба као мали бисери. Сунцу је задала задатак да још мало шири топлоту над великим пољима. Ветар благо дува и полако попуњава велике путеве сувим лишћем у ритму који му је јесен задала. Јесен ластама дарује карту за југ. Оне ужурбано пакују шарене кофере и спремају се за одлазак у топлије крајеве. Вредне баке вредно праве укусну зимницу, а маме најслађи сок од јабука. Деца весело шљапкају по барицама и цела улица се шарени од њихових кишобрана и златних кабаница.
Волим јесен јер моју улицу боји најлепшим бојама.
Име ученика: Сара Живковић, 4. разред
ОШ „Милорад-Мића Марковић”, Мала Иванча, издвојено одељење Мали Пожаревац
Учитељица: Љиљана Вићовац
ОНЛАЈН провере знања погледајте ОВДЕ
Јесен нас је посетила
Устала сам. Отворила сам прозор као и сваког јутра, али…овог пута угледала сам необичан призор. Видела сам шарену кочију у којој је седела необична сликарка. Са собом је носила кофер шарених боја и пуну корпу дарова.
Из дана у дан јесен пресвлачи дрвеће у златне хаљине. Траву је прекрила великим шареним ћилимом. Сунце се још увек бори да још мало шири своје зраке. Весела деца шетају мокрим улицама. У једној руци носе шарене кишобране, а у другој плодове којима их је јесен даровала.
Док се сладе сочним плодовима разиграни ветар им мрси косе и разбацује суво лишће по тек очишћеним двориштима. Вредне маме убирају плодове за зимницу. Свуда се осећа мирис дима.
То баке пеку сочну, црвену паприку. Тате и деке секу дрва да нам утопле свеже, кратке зимске дане. Узрујане животиње шушкају по пољима тражећи храну како би презимеле зиму. Ласте се пакују за југ.
Волим јесен јер је богата плодовима, сва исткана златним бојама и богата мирисима.
Тијана Грујић, 4. разред
ОШ „Милорад-Мића Марковић”, Мала Иванча, издвојено одељење Мали Пожаревац
Учитељица: Љиљана Вићовац
Јесен је закорачила у моје место
Биће још мало топлих сунчаних дана. Ускоро ће се у моје место доселити хладни октобарски дани. Јесен се шуња свуда око нас. Лето се полако сели, остављајући за собом мирис цвећа и лагани поветарац.
Јесен је као ливада шареног цвећа. Та лепа дама је донела нове боје природи. Гране су окићене разнобојним лишћем. Царица јесени шаље ветрић који тера дрвеће да плеше. Добра вила природе боји листиће који су још зелени. Сува стабла дрвећа миришу на свеж ваздух и природу. Преостало цвеће на ливади пружа јаке мирисе да улепша атмосферу. Птице станарице неуморно цвркућу, а селице се спремају за пут. Лишће шушти под ногама дечице која трче кроз тај шарениш. Мало-помало неки кестен лупи о бетон. Поветарац лети кроз крошње дрвећа. Мека трава удише свеж ваздух док се игра са опалим лишћем. Веверице сиграју жмурке у крошњама дрвећа, док јежићи спавају ушушкани лишћем. Мрави миле по трави, а пчелице нам спремају густи мед. У камину пуцкета ватра, а мирис дима мами нас у топао сан.
Погледајте кроз прозор! Удахните мирис јесени и осетите укус обиља зрелих плодова. Уживајте и веселите се уз пој птица. Будите срећни уз оно што вам природа пружа. Ускоро ће на све то пасти завеса позне јесени….
Тијана Марковић, четврти разред
ОШ „Рајак Павићевић“ Бајина Башта
Родитељ: Катарина Марковић
Неизвесна борба једног јесењег дана
Јутро је. Седим крај прозора и посматрам небо. Сунчеви зраци се пробијају кроз облаке. Воде важну битку која ће пресудити какав ће бити данашњи дан.
Златнo лишће, гледајући борбу, навија са грана високог дрвећа, а осушено немо посматра из гомиле на земљи и размишља о исходу.
На самом врху брега, винова лоза прижељкује кишу кoja би окупала њене слатке плодове, док се, с друге стране, Сунце труди да својим топлим огртачем покрије цео град. Размишљам ко ће, на крају, победити.
Кад одједном! Сиви облак, поносит и горд, поче да лије кишу. Небом је завладала грмљавина, а градом снажан ветар који је својим фијуком отерао сву децу са игралишта. Сунце се није предавало и одважно је заузело свој трон на небу. Успело је да се избори са налетима ветра и кише и врати весели дечји осмех на тобогане и клацкалице.
Сати су пролазили и дошло је време да уморно Сунце утоне у сан. Сиви облак је опет покушао кишом да обавије град, али је видевши Месец са војском звезда кукавички побегао у страну, над брег и виноград. А тамо… Грожђа је било колико и звезда на небу!
Месец је задовољним погледом миловао Земљу. Дубоки, мирни снови завладаше градом.
С првом јутарњом росом, Месец се искрао и несебично препустио нови дан Сунцу које се винуло високо у небо.
И даље размишљам. Златна јесен је стигла, а са њом и сиви облаци који неће одустајати у својој намери да заузму небо. Какве ли тајне и борбе крије нови дан?
Милана Бекчић, 4. разред
ОШ „Вук Караџић“ Нови Сад
Учитељица: Јелена Поповић
Jесен у мом селу
Jесен је годишње доба када се креће у школу и када се убирају најлепши плодови узгајани током године.
Jесен у мом селу сва је лепа и весела. Читав дан пролазе трактори, комбајни и вршилице и чује се смех и весела песма берача. Чардаци се пуне кукурузом, а силоси пшеницом и сојом. Улице миришу на јесење плодове, компоте и китникезе, а баке и маме пуне тегле са зимницом. Деца се сладе китникезима и компотима. Оџаци се диме и из њих се осети мирис свежих кокица.
Дани су све краћи. Често пада киша и дува ветар који носи опало лишће. Шарени тепих убрзо ће заменити бели огртач који ће прекрити мој крај. Ускоро ће зима. Златне боје јесени замениће бели прекривач, а дечји смех и игру на улици замениће дуги дани проведени у кући покрај топле пећи.
Волим почетак јесени када се убирају плодови, али не волим јесење кише јер падају данима.
Невена Стојшић , 4. разред
ОШ „Вук Караџић“ Нови Сад
Учитељица: Јелена Поповић
Јесен
У јесен лишће поприма све боје јесење палете и почиње да опада. Шарено лишће односи и сакупља несташни ветар. До краја јесени поскида и најупорније лишће са оголелих грана. Сунце је уморно јер је цело лето жарко грејало. Време се погоршава, падавине су чешће и обилније. Мокрим улицама често се сливају потоци воде.
Пијаце су пуне мирисних сочних јабука, слатког грожђа и зрелих крушака. То воће је много сласно. Људи су ужурбани пошто имају пуно посла. У току јесени прави се зимница, ору се њиве и припремају за пролећну сетву. Када се орање заврши, свака њива као да има нову фризуру.
Птице селице лете на југ, а станарице траже уточиште од хладноће. Све животиње које спавају зимски сан, ујесен се добро наједу. Остале животиње сакупљају храну за зиму.
У ретким топлим јесењим данима деца уживају у игри са сувим, опалим лишћем, скачу по њему и разбацују га. Јесен означава и повратак у школске клупе, па се сви радују поновном окупљању друштва. На путу до школе ветар веселим дружинама скида шарене капе са поцрвенелих лица. Људи шетају и проводе слободно време напољу да би искористили последње топле дане у години, док деца потајно навијају да што пре падне први снег.
Много волим мирисе и боје јесени. Мислим да се никада нећу одлучити које годишње доба највише волим јер свако доноси своју лепоту.
Никола Живковић, 4. разред
ОШ „Бранко Ћопић“, Београд
Родитељ: Бојана Живковић
Јесен
Свако годишње доба има своје чари, па тако и ова наша јесен која је дошетала у моје село.
Волим ујутру, пре поласка у школу, да посматрам крошње са златним хаљинама. Те исте хаљине ће се за пар дана претворити у мекани тепих који шушка под нашим ногама. Ова јесења јутра су магловита и хладна, а дани често окупани кишом. Волим да се утоплим, обујем гумене чизме и шљапкам по барицама. Звук веселих птица заменио је звук тестере ужурбаних људи који спремају огрев. У кухињи се припрема зимница. Помно пратим сваки мамин покрет, све ми је то занимљиво. Волим и да помогнем када ми школске обавезе то дозволе.
Не преостаје ми ништа друго осим да уживам у јесењој роси, златним данима протканим кишом, у мирису дуња, шуштању лишћа… Наравно, као и свако дете са нестрпљењем ишчекујем да тепих од лишћа замени бели снежни прекривач пун својих чаролија.
Сања Миловановић, 4. разред
ОШ „Радомир Лазић“ Азања
Учитељица: Весна Ђорђевић
Јесен
Већ дуже време нестрпљиво чекам невероватну гошћу. Напокон је стигла и донела ми на дар лепе, укусне и шарене плодове. Моја дуго очекивана гошћа је краљица Јесен.
Краљица Јесен је необично лепа. Има предивну косу од влати траве прошаране златним и зеленкастим бојама. Њена предивна хаљина је, од лишћа различитих облика, бакарне и златне боје. У рукама држи зрело грожђе и смеши ми се. По њивама је донела зрело жито, воће у воћњацима и поврће у баштама које стрпљиво чека спремање зимнице. На дрвећу сија предивно лишће које изгледа као да су деца по њему просула боје са својих палета.
Понекад доноси и хладно и кишовито време и облаке сребрне боје коју су пуфнасти као вата. Благи ветар полако носи шарене падобранце који падају са грана. Због тога, моје другарице птице ластавице одлазе у топлије крајеве, док другарице птице станарице уживају, као и ја, у укусним и сласним јесењим плодовима.
Краљица Јесен је мени јако драга због очарајућих боја којих има где год да се окренем. Драга ми је због јесењих киша јер волим да скачем по барицама. Волим је јер је права дама, права краљица која воли да дарује и чини ме срећним.
Теодора Јовановић, 4. разред
ОШ „3. октобар“, Бор
Учитељица: Јелена Божовић
Јесен у мом крају
Јесен је стигла у наш град. Довезле су је, као праву краљицу, златне кочије. У свом пртљагу је понела наранџасту, жуту и бакарну боју. Сликарка јесен их је искористила и својим магичним штапићем обојила природу.
Градом се шири мирис влажног лишћа и печеног кестења. Зрело кестење напушта гране и понекад лукаво падне на нечију главу. Чује се тада дечији смех. Деца воле да се играју у сувом лишћу и да скупљају кестење, жирове и шишарке. Понекад тишину прекине цвркут птичице која пева своју последњу овогодишњу песму јер се спрема за пут у топле крајеве. Сунчеви зраци ме понекад подсете на топло лето које је отишло у дубок сан. Блиставе капи бисерне и сребрне кише падају, као да журе да напуне водом сва удубљења како би деца могла да скачу по барицама. Господин Храст има лепо одело од мирисног браонкастог сувог лишћа. Утакмицу играју сунце и облаци који љубоморно чувају своју територију и упорни су да победе.
Мислим да је природа најлепша у јесен јер волим изненађења која нам приреди.
Софија Караџић, 4. разред
ОШ „Јован Јовановић Змај“, Суботица
Учитељица: Гордана Гргић
Стигла је јесен
Радосна краљица јесен стигла је у правом тренутку.
Чим је стигла почела је да слика. Зелено у жуто, браон и наранџасто. Након тога играла је, скакала и трчала са лишћем, ветром и облацима који заклањају сунце. Када би завршила са игром помагала је медведима, веверицама и осталим животињама у сакупљању жирева и бобица за зимски сан. Плакала је са облацима, за птицама и лишћем које је ветар однео далеко одавде. Осмехивала се птицама које лете на југ и деци која разиграно скачу по тепиху од разнобојног лишћа. Помагала је људима са сакупљањем воћа и поврћа, које је улепшала својом чаролијом. Лежала би касно увече и размишљала о томе како ће сутра имати дан пун игре и забаве. Устајала је срећна, разиграна и радосна и кретала на посао. Јесен је свој посао ценила и поштовала, сматрала га је важним и у потпуности озбиљним. Највише је волела да се игра са својим најбољим другарима. Зато свој посао није сматрала обавезом већ одличном игром и забавом са својим најбојим пријатељима. Јесен је важан владар јер нам доноси разне плодове воћа и поврћа.
Мудра краљица јесен носи своју круну одважно и несебично и ја јој се дивим.
Страхиња Протић, 4. разред
ОШ „Милан Ракић” Мионица
Родитељ: Ана Ђорђевић Протић
Јесен у мом селу
После врелог и сунчаног лета, сасвим тихо стигла је јесен и украсила моје село. У сваком делу природе примећују се јесење боје и мириси. Седим и посматрам како се све око мене полако мења и ствара необичне пејзаже.
Сунчано небо је постало сиво и тмурно, а лишће је попримало златно жуте нијансе. Јутра су постала хладна и магловита, често и кишовита. Ветар се игра лишћем које нежно пада на тло. Не чује се цвркут птица јер су одлетеле у топлије крајеве. Мирисног цвећа више нема, али и зимске руже густе, жбунасте, различитих боја дају чар већ увелој трави.
Све мање се са својим другарима играм на улици.
Са последњим данима лета почела је и школа, а са њом и нове школске обавезе. Недостају ми игре, улице пуне деце и често погледам слике са летовања.
Сви у селу су у журби. Маме и баке спремају зимницу, а деда сече дрва и каже да ће зима бити хладна и дуга. То каже сваке године. Волим да му седу косу чистим од пиљевине, јер сам тада ближа њему. Помилује ме храпавим, али нежним рукама.
Краљица зиме се полако буди. Када она дође однеће све ове шарене боје, обојиће све у бело. Доћи ће јесен и следеће године, а ја ћу бити мало старија. Можда буде још лепша.
Јована Кривокућа, 4.разред
ОШ „Нестор Жучни” Лалић
Учитељица: Далиборка Марковић
Јесен
Октобар је прошао, а на наша врата покуцао је новембар. Донео је тмурне и хладне дане.
Лишће је опало са грана и направило тепих пун црвене, жуте, наранџасте и браон боје. Дрвеће је променило своје зелене и жуте хаљине. Иглице четинара су и даље зелене и постојане. Тмурни облаци заливају кров моје куће. Сваки дан је све хладније и хладније. Ветар се игра са опалим лишћем. Улице су пусте и мокре. Тек понеки пролазник узнемири сеоску тишину. Свуда се осећа мирис џемова, сокова, ајвара и осталих ђаконија. Сви припремају дрва за огрев. Оџаци се пуше. Мушкарци ору, а жене завршавају зимнице. Све мора на време да се уради. Зима ће бити дуга и хладна. Природа се сасвим променила. Јесен је замахнула својим чаробним штапићем и учинила све пуно мириса и боја.
Волим јесен јер се тада сви послови заврше до мрака. А после можемо заједно да проводимо сате док на прозор добује киша.
Паулина Пауновић, 4. разред
ОШ „Слободан Пенезић Крцун“, Јунковац
Учитељица: Милена Симић
Један јесењи дан
Јутро је. Устала сам и погледала кроз прозор. Видела сам како пада киша и чула како ветар свира своју песму. Знала сам шта то значи стигла је јесен.
Опадало је лишће разних боја: црвено као укусне јагоде, наранџасто као мирисне поморанџе, жуто као кисели лимун, браон као тужне дечије очи, које гледају како пада киша и не могу да иду напоље. Отишла сам у кухињу. Тамо су мама и бака правиле укусну зимницу: паприку, карфиол, купус, зелени парадајз… Док су оне то радиле, у башти су дека и тата секли дрва за зиму. Касније смо дека и ја брали: румене јабуке, златне крушке, мирисне дуње и сочно грожђе. Када смо то завршили, бака и ја смо отишле у њен ружичњак и брале руже: црвене као ватра што нас греје, жуте као сунце што нас је напустило, беле као снег што нам ускоро стиже, розе као мекани плиш. Док сам била напољу нешто је недостајало. Схватила сам да је то цвркут птица, играње ласта и скакутање врабаца. Врапци су сада шћућурени један уз другог и личе на мекане чупаве лоптице. Није се више чуо смех деце, није више било топлог сунца што нас је грејало и миловало по лицу, само се чуо ветар и његова песма.Осетила сам прелепе мирисе колача и пита од бундеве, печено кестење и свеже искоканих кокица.
Волим јесен јер има прекрасне боје и опојне мирисе. Иако нам је одузела лепо време и игру у природи и даље је волим због њених дивних и богатих плодова.
Нађа Париповић, 4. разред
ОШ „Др Јован Цвијић”, Зрењанин
Учитељица: Александра Радановић
Јесењи дан
Хладна, суморна јутра, мирис дуња и сувог лишћа, говоре ми да је стигла јесен.
Једно јесење јутро је тмурно, облачно, кишовито, ветровито. Ветар дува и разноси златно лишће. Мали врапци, уместо да певају лепе јутарње песме, они се скривају од хладноће испод стрехе. Дрвеће је окупано златном, црвеном, наранџастом и браон бојом. То изгледа као да се сликарка оклизнула и да јој је испала палета са прелепим бојама. Суво лишће мирише предивно. Јежићи у парку се сакривају у лишће, спремају се да спавају све до пролећа. Веверице траже кестење, орахе и сакривају се у своја скровишта.
Поподне једног јесењег дана буде сунчано, лепо, весело. Сунце сија радосно на веселој ливади. Пијаце су пуне шареног воћа. Када изађем напоље мирис сувог лишћа даје још већу идилу шаренилу природе. Ливаде се шарене попут неке слике. Предвече је хладно али лепо за шетњу. Тада се шаренило природе не види.
Волим јесен јер је шарена и ниједне наредне године не направи исту слику.
Ивана Павловић. 4. разред
ОШ „Петар Петровић Његош“, Зрењанин
Учитељица: Весна Шкара
Јесен је закорачила у мој град
Јутро је било сиво и тмурно. Киша се сливала низ прозор у мојој соби.
Устала сам из кревета и погледала кроз прозор. Оголеле гране дрвета њихале су се на ветру. Људи су ужурбано пролазили носећи кишобране у рукама. То је био још један знак да је у мој град закорачила јесен. Киша је све више и више падала, а вода се невероватном брзином сливала низ олуке. Цео град био је окупан барицама. Испод оближњег дрвета било је веома много браонкастих лоптица са нешто светлијим капицама на врху. Стари храст, који се лепо види са мог прозора, као да је обукао златно – сјајну хаљину. Изнад нашег града надвили су се сиви и тмурни облаци, отеравши сунце које нас је до пре пар дана грејало. Ветар као да се играо са облацима и оголелим гранама упорно их савијајући. Из димњака на кућама излазио је тежак и сив дим који се савршено уклапао са суморним јесењим бојама. Мирис влаге и осушеног лишћа мешао се са мирисима зимнице, коју су станари моје зграде увелико припремали. На тренутак ми одвуче пажњу врапчић који се сакрио испод мокрог крова, дрхтећи на свежем јутарњем ваздуху.
И њему и мени било је јасно да је у наше крајеве стигла јесења краљица, која као да је једним потезом четкице променила боје нашег града.
Дуња Дроца, 4. разред
ОШ „Др Јован Цвијић“, Зрењанин
Учитељица: Александра Радановић
Животна прича малог листића
Зовем се Теодора, налазим се високо, високо, у крошњи једног дрвета. Животарим и гледам свет око себе.
Нешто почиње да се дешава. Ветааааар. Где се ја то налазим?
Данима су ме газили, шутирали и чупали моје уредно исплетене плетенице. Када су одлучили да почисте улицу, нашла сам се у одвратној канти за ђубре.
Журка је могла да почне. Гурали су ме, гњавили и много гласно нешто шушкали. Било је мрачно и врло чудно. Одједном се разданило и почели су да нас пребацују у неки џак. Сва срећа па је један неспретни смећар Мића све нас заједно испустио и ми смо се разлетели, куд који.
Лутала сам данима, ишла ка океанима, стигла до Ајфелове куле и онда пала у неко буре.
Зовем се Теодора, лежим на дну бурета и моје плетенице су нестале.
Теодора Смиљанић, 4. разред
ОШ „Браћа Груловић“, Бешка
Учитељица: Весна Дубравац
Јесен
Нијансе црвене, жуте, зелене И браон боје се стапају на опалим листовима у парку. Као балерине лепршају у ваздуху док не дотакну ваздушасти тепих својих претходница. У ваздуху се осећа неки чаробни мирис топле чоколаде, шећерне вуне, сеоских весеља, влажних улица, кише у најави И предстојећих празника.
Сребрно небо најављује олују. Ноћ се сваким даном брже и брже појављује, скраћујући нам играње и спред зграде после школе. Крећу вечерња дружења уз топле напитке и домаће колаче.
Хладна јутра нас маме да останемо у кревету. Киша на прозорима нас обесхрабрује. Али све мења смисао када се после таквог јутра појави сунце И огреје нас док ватрене боје поново добијају своју нијансу магије.
Почињемо се облачити слојевито. Деца румених образа и шарених чизмица, веселих гласића се играју испред зграде док их родитељи не позову на вечеру или писање домаћих задатака. Ближи се зима, празници… Чини се увек да јесен траје најкраће баш због тога, али заправо чари јесени не може заменити ниједно годишње доба.
Јесен се тихо и нечујно ушушкала у наше домове И са собом донела хладне дане али и чаробну топлину, уз толико контраста које само она зна да створи.
Елена Јанковић, 4. разред
ОШ „Петар Кочић”, Инђија
Учитељица: Данијела Георгијевић
Јесење јутро
Једна реч ветра увукла је моје снове у јутро. Ветар је непрестано давао лишћу бесплатну вожњу.
Хладније јутро ни зимске чизме нису виделе. Киша се играла са травом, ветар са лишћем, а хладноћа са људима. Зимска јакна је причала са вешалицом све време. Ватра је лупкала о пећ. Ништа нисам чула сем ватре која је с времена на време почела да ми досађује. А онда сам коначно могла да напустим кућу са дозволом. Јутро је некако било подељено на део хладноће и део лепоте. Покушала сам да занемарим огроман рингишпил ветра и лишћа. Али било је немогуће. Сваки пут је лист направио писту у мојој коси. Била сам срећна јер сам напустила ону ужасну вожњу, али и помало тужна, јер сам напустила тако лепо јутро. Прозор ми је рекао да могу да гледам кроз њега. Послушала сам прозор и гледала и гледала. Све се чинило јако лепо. Све је било разиграно и весело. Јутро је било чаробно. Лишће ме је дозивало у помоћ од силних вожњи. Трава је говорила: „ Ја не могу да побегнем од те силне кише, па се не жалим“. А лишће је добацивало: „Па ето сад се жалиш“. Трава није одустајала: „ Не ја се уопште не жалим, као да уопште имам избора“. Лишће се љутило: „Па ако ти немаш избора, ми имамо“. Камењу је досадило да их слуша: „Престаните да се свађате, барем када је јутро“.
Хладније јутро нисам видела, али ни лепше. Мислим да је ово јутро било посебно лепо и чаробно. Сигурна сам да ће проста, досадна јутра бити љубоморна, на ово чаробно, лепо, разиграно јесење јутро.
Лана Вученовић, 4. разред
ОШ „Ј. Ј. Змај” Ђурђево
Учитељица: Јелена Кухар
Причао ми је ветар
Док сам седела и учила, благо је дувао ветар, шушкало је лишће. Отишла сам да се играм напољу. Неко ми је шапутао: „Немој да се бојиш, ја сам јесен.” Уплашила сам се и помислила да духови не постоје, а можда је ово јесењи дух? Ма не, не постоји тако нешто.
Ветар је јаче дувао, а лишће је играло у мом дворишту. Призивао ме је неко, али никог није било иза мене. Питала сам га : „Шта желиш од мене?” Он је рекао: „Ја сам јесен и хоћу да се играм са тобом.” Тада сам се већ смирила и заиграла са њом „Шуге” и „Жмурке”. И гађали смо се лишћем. Нисам и даље знала ко је и шта је он.
Многи су се пролазници зачудили томе што се ја понашам као да је ту неко, а у ствари, неко јесте ту. Одједном сам га видела испред мене. Рекао ми је: „Проглашавам те краљицом јесени!” Била сам пресрећна! Имала сам шарену хаљину до пода прекривену лишћем и грожђем. И шешир ми је био златан.
Сутрадан сам имала писмени задатак из српског. Писала сам о мом невидљивом пријатељу. Замислите добила сам петицу. Сада сам задовољна мојом оценом и мојим задатком.
Дамњановић Дуња, 4. разред
ОШ „Краљ Петар I”, Београд
Учитељица: Светлана Цвејић
Јесен
Тужан сам јер је стигла јесен. Знам да се завршило лето. Завршило се најбезбрижније и највеселије годишње доба.
Више нећу моћи играти фудбал и кликере са другарима, јер сам свестан да крећу обавезе.
„Алекса, устани, време је за школу“…
„Алекса, како је било у школи?“…
„Алекса, уради домаћи задатак!“
Волим мирис јесени. Дека сече дрва за зиму која пристиже. Мама и бака вредно спремају зимницу, док се чује шум опалог лишћа. Тужна трава, прекривена лишћем, не може да дише. Врапци су уплашени, дрхте и скривају се испод мокрих кровова. Веселу мелодију птица мењају страшни звуци грмљавине и крупне кишне капи. Моја улица није лепа јер је мокра, блатњава и пуна барица.
Јесен је најшареније годишње доба, али чекам да Зимске краљице обуку беле бунде и да ме посматрају док се раздрагано грудвам и санкам са друговима.
Алекса Јанковић, 4. разред
ОШ „Милутин и Драгиња Тодоровић“, Илићево, Крагујевац
Учитељица: Ивана Милошевић
Јесен
Јесен је полако дошетала у наше место. Са собом је донела кишу, ветар, сиве облаке, магловита јутра.
Ујутру ме више не буди сунце већ тмурни, оловни и тешки облаци. Споро корачају небом. Капи кише ми куцају по прозору. Изненадиле су и врапце који беже под стреху. Сви смо раширили кишобране. А Сунце? Сакрило се иза облака и дрема. Уморило се!
Трава је препуна росе. Прекрило ју је лишће шарених боја. Дрвеће које је оста- ло без својих прелепих крошњи самује. Само још понеки листић љуља се на гранама. И он ће ускоро да полети. Када га сунце мало просуши шушкаће под ногама ретких пролазника. Деца му се највише радују. Праве велике гомиле и скачу по њима. Разбацују лишће весело свуда и скачу по њему. Свуда се чује весели смех!
Када се уморе од игре утрче у куће које миришу на дуње и јабуке. Убрзо се сладе врућим чајем и палачинкама са џемовима од слатких плодова које нам је јесен дала.
Теодора Јањић, 4. разред
ОШ ,,Јован Јовановић Змај“, Змајево
Јесен
Јесен је стигла! Окитила нас је шареним јесењим бојама. Зашуштало је лишће, замирисало је печено кестење.
Дрвеће је пресвукло своју зелену гардеробу. Обукло је жуте, браон и наранџасте хаљине. Полако му опада лишће. Стаза га је препуна. Када се враћамо из школе весело газимо по њему. Оно шушти и увесељава нас. Ако падне киша, зашарене се кишобрани, а ми весело скакућемо по барицама. Покупимо и понеки орах и весело га грицкамо.
Домаћице вредно праве зимницу. И она је шарена! Има ту краставаца, паприке и шаргарепе. Миришу дуње на орману.
И птице нас поздрављају. Селе се у топлије крајеве. Весело нам машу крилима и поздрављају нас: ,,Видећемо се опет на пролеће!“
А ми? Полако се припремамо за дугачку зиму…
Марија Фелдежди, 4. разред
ОШ ,,Јован Јовановић Змај“, Змајево
Учитељица: Слађана Толанов
Јесен
Пробудио сам се и осетио како Сунце тужно излази, а ветар га не охрабрује већ све јаче дува. Схватио сам да нам је стигла Јесен!
Тек тада приметих дрвеће које је пресвукло летње одело. Сада зелени храст сјаји од златних дугмића, стари Руј је ставио црвену кравату. Топола се облачи у жуту хаљину која полако постаје бронзана. Кестен има бакарни сако, а Јаблан наранџасту кошуљу са браон
тачкама. Врапци ужурбано цвркућу јер им ветар полако квари гнезда. Организују се вредно и ојачавају склоништа знајући да их чека хлдна зима. Пауза за ручак је богата јер су њиве пуне укусног класја, а у воћњацима има много слатког воћа. Облак је наишао изненада. Направио је барице које тихо чуче на улицама. На њих слећу жедне птице. Оне сложно поделе воду и настављају да раде. Замишљао сам шта раде животиње у шуми ван града. Медведи утопљавају јазбине лишћем и једу срећни јесење плодове. Веверице се раздрагано пењу по дрвећу и са њихових кошуља скидају браон дугмад – крцкаве лешнике. Јежевима је бар лако. Они су добили мирисне плодове. Већина њих воли црвене јабуке. Понеки зелене јабуке, а неки их уопште не једу већ се сладе крушкама. Зечевима се јесен баш и не свиђа јер зелени ћилим укусне траве постаје жут и сув.
Вече полако пада, пролетео ми је ко ветром одуван цео дан у размишљању о јесени.
Није ми жао јер је јесен за мене најлепше годишње доба.
Павле Игњатов, 4. разред
ОШ „Михајло Пупин“ Ветерник
Учитељица: Биљана Шкорић
Јесен
Јесен је стигла. Донела нам је хладније дане, али то не спречава децу да се играју и забављају.
Небо је збуњено због наглих промена времена. Сунце се једева пробија кроз зид тмурних, кишовитих и сивих облака.
Природа је заменила стару, зелену одећу, новом, златном. Листови су се највише променили. Више нису само жути, већ су и наранџасти, црвени, златни и бакарни.
Људи се полако спремају за зиму. Секу дрва, спремају зимницу, купују делове топлије одеће.
Деца се радују дружењу са породицом и другарима. Користе се последњи сунчани дани за шетњу, игру, радост и весеље.
Волим јесен, јер је пуна шаренила. Једино ми се не допада што су дани све краћи, а ноћи дуже. Волела бих да је обрнуто. Ипак, сви ћемо уживати у разнобојној, богатој јесени.
Ана Милановић, 4. разред
ОШ „Мома Станојловић“, Крагујевац
Учитељица: Зорица Поповић
Јесен је закорачила у моје место
Стигла је јесен. Сунчане дане заменила су хладна и свежа јутра са честом кишом.
Све је другачије, природа је добила нове боје, наранџасте, жуте и браон нијансе. Све је тмурно и сиво.
У шуми се чују звуци звуци тестера, вредних људи који припремају дрва за предстојећу зиму. Веверице спремају жиреве и друге орашасте плодове, птице се полако селе на југ и сви се припремају за дугу и хладну зиму чаробни мириси раширили су се по мом дворишту и улепшавају мој крај. Смех и игра деце се полако утишавају. Полако се припремају за јесење игре, носе гумене чизме и весело скакућу по барицама. Уживају у свакој капљици која им падне на лице, јер деца искрено уживају у свему.
Домаћице су увелико припремају зимницу, ту су разни џемови, сокови, салате, ајвари и остале ђаконије, док домаћини пеку ракију, беру кукуруз, грожђе, ору земљу и сеју пшеницу.
Иако је хладно, јесен је пуна својих чари ту је уживање у природи за свачије очи. Волим да гледам како јесен стиже, зато што волим њене чаролике.
Урош Марковић, 4. разред
ОШ „Боривоје Ж. Милојевић“, Крупањ
Учитељица: Весна Лазаревић
Јесен је закорачила у моје место
Јесен је неприметно ушетала у моје место.
Облаци нису више разиграни, сад су тужни и тмурни. Сунце се скрива иза њих. Хладна киша веома често пада, јак ветар је заменио топли поветарац. Он разноси златно лишће на све стране. Дрвеће је добило нове хаљине, а оголеле гране се нагињу једна ка другој, као да шапућу тајне. На гранама је остало мало лишћа које трепери као златни дукат.
Гране су пуне зрелих и сочних јабука и мирисних жутих дуња. Људи у винограду беру слатко и сочно грожђе. У бштама цветају руже које украшавају тужну јесен. Деца весело скакућу по парку и скупљају зрело кестење. Домаћице спремају зимницу, а тегле заузимају места на полицама. Птице пакују кофере и одлазе на југ. Животиње проналазе скровишта и храну за зиму. Веверица нестрпљиво скакуће по дрвећу и скупља лешнике.
Моје место је најлепше у јесен зато што је све чаробно и шарено.
Дијана Марковић, 4. разред
ОШ „Боривоје Ж. Милојевић“, Крупањ
Учитељица: Весна Лазаревић
Јесен
Неко ће рећи да су јесењи дани радосни.
Па добро, у мени јесен буди нека тужна осјећања. Нестало је сунце које нас је гријало, дошли су тешки, тмурни дани и облаци.
Вирим иза завјесе на прозору.
Опало лишће носи вјетар и испред очију ми пролазе неке топле боје. Жута, црвена, зелена, али у мене се увлачи ипак нека туга. Школско звоно означило је почетак нове школске године.
Туга за безбрижним љетом, које је пролетјело јако брзо.
Другари ме спремно чекају за нове школске пустоловине. Добро, али не волим јесен, јер опет сам сам на прозору и само је посматрам. Лијепа је, али нема никога да се игра осим вјетра и шареног лишћа.
Нека их, нека се играју, можда ћу им се и ја једнога дана прикључити. Можда, ако заволим јесен.
Сергеј Атић, 4. разред
ОШ ”Бранко Ћопић”, Прњавор БиХ/РС
Учитељица: Гордана Пашалић
Прича јесењег листа
Био једном један мали лист који је висио на дебелој грани његове велике маме јабуке.
Једног дана он је почео да се суши и да жути. Питао је своју маму шта му се дешава, а она је рекла да је почео да стари. Сваком листу се то деси када је јесен. Јесењи жути лист се уплашио шта ће бити са њим када отпадне.
Дрхтао је од хладне кошаве и када је мало јаче дунула, мали лист је пао на земљу. Остао је миран јер је знао да ће помоћи земљи да буде плоднија и да ће то користити његовој мами, великој јабуци. Храбри лист је мирно лежао са својом браћом и сестрама, уживао је у топлом јесењем сунцу.
Малени лист размишљао је како је његов живот био користан, како је његова мама дисала преко њега. Овај мали лист је много користио својој мами и нама.
Не треба да чупамо лишће да би стабла могла да дишу!
Ема Васић, 4. разред
ОШ „Илија Гарашанин” Гроцка, Београд
Учитељица: Љиљана Станишић
Прича јесењег листа
Увек сам се питао шта мисли и осећа јесењи лист док га ветар врти по парку. Одакле је долетео и шта је видео?
Једног дана, док сам газио по увелом лишћу, угледао сам потпуно необичан лист. Видео сам одмах да је дошао из далека, јер таквих листова у мом парку није било. Узео сам га и ставио на ухо. Лист је тихо зашуштао и јасно сам га чуо. Био сам у праву! Тај лист је ветар донео из другог места. Дуго је растао на дрвету једног кестена. Видео је разне ствари и упознао разне људе. Тачно изнад клупе, у парку, још од раног пролећа слушао је приче једног заљубљеног пара.Уживао је док је слушао песме писане само за „њу“ и туговао када „он“ не дође на време. Тако је једног јесењег дана осетио да ће брзо пасти са гране. Баш се трудио да још једном сретне свој заљубљени пар и чује стихове нове песме. Таман је уживао док је момак тихо певушио, а онда осетио да се више не држи на грани. Изгубио је ослонац. Осетио је да је потпуно лаган. Завртело му се у глави док је падао а онда је осетио нешто мекано. Завршио је на коси девојке коју је тако дуго гледао са гране.
Био је задовољан. Целог дана возио се са њом, јер га она није приметила. У мом парку завршио је када јој је спао са косе док је излазила из аутобуса.
Када ми је испричао тако лепу причу морао сам га сачувати. Ставио сам га у најдебљу књигу, а онда залепио у хербаријум. Поред латинског назива и податка да је из породице букви, додао сам и да је „песник из другог града“.
Вук Митровић, 4. разред
ОШ „Илија Гарашанин” Гроцка, Београд
Учитељица: Љиљана Станишић