ONLAJN provere znanja pogledajte OVDE
S obzirom na to da nam je stigao ubedljivo najveći broj radova na temu jeseni od učenika četvrtog razreda, trebalo nam je malo više vremena da proberemo one najbolje. Ono što želimo da napomenemo je da ovo nije bio konkurs za male pesnike, pa zato nećemo objavljivati pesmice koje su pristizale. To ćemo nekom drugom prilikom.
Evo najboljih radova četvrtaka:
Jesen je zakoračila u moje mesto
Nakon vrelog leta, šarenolika jesen žurno je zakoračila i u moj kraj. Priroda počinje da dobija drugačiji izgled. Sunce se stidljivo skriva iza srebrno-sivih oblaka i sve duže spava. Ponekad mi oblaci liče na srebrno-sive džakove koji će svakog časa prosuti kišne kapi po poljima obojenim jesenjim bojama. Bakarna, zlatna, narandžasta crvena i tek poneka sakrivena zelena boje polja po kojima stidljivo rominja prva jesenja kiša mešajući boje kao slikarka. Vetar svira svoju melodiju poput starog deke sa frulom dok ptice pevaju svoju poslednju pesmu kojom nas pozdravljaju. Tišinu jesenjeg jutra razbija zvuk traktora koji žurno prevozi drva koja će grejati domove. Jesen polako osvaja i moj kraj. Svuda širi mirise pečene paprike i pečene rakije dok seoske guske preleću mokru travu i radosno plešu svoj guščji ples po baricama.
Jesen u mom kraju podseća me na dvorce sa starih slika, a ja sa svojim drugarima oslikavam dvorac svojim bojama i svojim rečima.
Đorđe Petrović, 4. razred
OŠ „Milorad-Mića Marković”, Mala Ivanča, izdvojeno odeljenje Mali Požarevac
Učiteljica: Ljiljana Vićovac
Jesen
I ove godine zlatna jesen je stigla i u moju ulicu. Sa sobom je donela punu korpu ukusnih plodova i zlatnih boja.
Drveće je odmah presvukla u lepe zlatne haljine. Nebo je darovala malim kapljicama kiše koje padaju sa neba kao mali biseri. Suncu je zadala zadatak da još malo širi toplotu nad velikim poljima. Vetar blago duva i polako popunjava velike puteve suvim lišćem u ritmu koji mu je jesen zadala. Jesen lastama daruje kartu za jug. One užurbano pakuju šarene kofere i spremaju se za odlazak u toplije krajeve. Vredne bake vredno prave ukusnu zimnicu, a mame najslađi sok od jabuka. Deca veselo šljapkaju po baricama i cela ulica se šareni od njihovih kišobrana i zlatnih kabanica.
Volim jesen jer moju ulicu boji najlepšim bojama.
Ime učenika: Sara Živković, 4. razred
OŠ „Milorad-Mića Marković”, Mala Ivanča, izdvojeno odeljenje Mali Požarevac
Učiteljica: Ljiljana Vićovac
ONLAJN provere znanja pogledajte OVDE
Jesen nas je posetila
Ustala sam. Otvorila sam prozor kao i svakog jutra, ali…ovog puta ugledala sam neobičan prizor. Videla sam šarenu kočiju u kojoj je sedela neobična slikarka. Sa sobom je nosila kofer šarenih boja i punu korpu darova.
Iz dana u dan jesen presvlači drveće u zlatne haljine. Travu je prekrila velikim šarenim ćilimom. Sunce se još uvek bori da još malo širi svoje zrake. Vesela deca šetaju mokrim ulicama. U jednoj ruci nose šarene kišobrane, a u drugoj plodove kojima ih je jesen darovala.
Dok se slade sočnim plodovima razigrani vetar im mrsi kose i razbacuje suvo lišće po tek očišćenim dvorištima. Vredne mame ubiraju plodove za zimnicu. Svuda se oseća miris dima.
To bake peku sočnu, crvenu papriku. Tate i deke seku drva da nam utople sveže, kratke zimske dane. Uzrujane životinje šuškaju po poljima tražeći hranu kako bi prezimele zimu. Laste se pakuju za jug.
Volim jesen jer je bogata plodovima, sva istkana zlatnim bojama i bogata mirisima.
Tijana Grujić, 4. razred
OŠ „Milorad-Mića Marković”, Mala Ivanča, izdvojeno odeljenje Mali Požarevac
Učiteljica: Ljiljana Vićovac
Jesen je zakoračila u moje mesto
Biće još malo toplih sunčanih dana. Uskoro će se u moje mesto doseliti hladni oktobarski dani. Jesen se šunja svuda oko nas. Leto se polako seli, ostavljajući za sobom miris cveća i lagani povetarac.
Jesen je kao livada šarenog cveća. Ta lepa dama je donela nove boje prirodi. Grane su okićene raznobojnim lišćem. Carica jeseni šalje vetrić koji tera drveće da pleše. Dobra vila prirode boji listiće koji su još zeleni. Suva stabla drveća mirišu na svež vazduh i prirodu. Preostalo cveće na livadi pruža jake mirise da ulepša atmosferu. Ptice stanarice neumorno cvrkuću, a selice se spremaju za put. Lišće šušti pod nogama dečice koja trče kroz taj šareniš. Malo-pomalo neki kesten lupi o beton. Povetarac leti kroz krošnje drveća. Meka trava udiše svež vazduh dok se igra sa opalim lišćem. Veverice sigraju žmurke u krošnjama drveća, dok ježići spavaju ušuškani lišćem. Mravi mile po travi, a pčelice nam spremaju gusti med. U kaminu pucketa vatra, a miris dima mami nas u topao san.
Pogledajte kroz prozor! Udahnite miris jeseni i osetite ukus obilja zrelih plodova. Uživajte i veselite se uz poj ptica. Budite srećni uz ono što vam priroda pruža. Uskoro će na sve to pasti zavesa pozne jeseni….
Tijana Marković, četvrti razred
OŠ „Rajak Pavićević“ Bajina Bašta
Roditelj: Katarina Marković
Neizvesna borba jednog jesenjeg dana
Jutro je. Sedim kraj prozora i posmatram nebo. Sunčevi zraci se probijaju kroz oblake. Vode važnu bitku koja će presuditi kakav će biti današnji dan.
Zlatno lišće, gledajući borbu, navija sa grana visokog drveća, a osušeno nemo posmatra iz gomile na zemlji i razmišlja o ishodu.
Na samom vrhu brega, vinova loza priželjkuje kišu koja bi okupala njene slatke plodove, dok se, s druge strane, Sunce trudi da svojim toplim ogrtačem pokrije ceo grad. Razmišljam ko će, na kraju, pobediti.
Kad odjednom! Sivi oblak, ponosit i gord, poče da lije kišu. Nebom je zavladala grmljavina, a gradom snažan vetar koji je svojim fijukom oterao svu decu sa igrališta. Sunce se nije predavalo i odvažno je zauzelo svoj tron na nebu. Uspelo je da se izbori sa naletima vetra i kiše i vrati veseli dečji osmeh na tobogane i klackalice.
Sati su prolazili i došlo je vreme da umorno Sunce utone u san. Sivi oblak je opet pokušao kišom da obavije grad, ali je videvši Mesec sa vojskom zvezda kukavički pobegao u stranu, nad breg i vinograd. A tamo… Grožđa je bilo koliko i zvezda na nebu!
Mesec je zadovoljnim pogledom milovao Zemlju. Duboki, mirni snovi zavladaše gradom.
S prvom jutarnjom rosom, Mesec se iskrao i nesebično prepustio novi dan Suncu koje se vinulo visoko u nebo.
I dalje razmišljam. Zlatna jesen je stigla, a sa njom i sivi oblaci koji neće odustajati u svojoj nameri da zauzmu nebo. Kakve li tajne i borbe krije novi dan?
Milana Bekčić, 4. razred
OŠ „Vuk Karadžić“ Novi Sad
Učiteljica: Jelena Popović
Jesen u mom selu
Jesen je godišnje doba kada se kreće u školu i kada se ubiraju najlepši plodovi uzgajani tokom godine.
Jesen u mom selu sva je lepa i vesela. Čitav dan prolaze traktori, kombajni i vršilice i čuje se smeh i vesela pesma berača. Čardaci se pune kukuruzom, a silosi pšenicom i sojom. Ulice mirišu na jesenje plodove, kompote i kitnikeze, a bake i mame pune tegle sa zimnicom. Deca se slade kitnikezima i kompotima. Odžaci se dime i iz njih se oseti miris svežih kokica.
Dani su sve kraći. Često pada kiša i duva vetar koji nosi opalo lišće. Šareni tepih ubrzo će zameniti beli ogrtač koji će prekriti moj kraj. Uskoro će zima. Zlatne boje jeseni zameniće beli prekrivač, a dečji smeh i igru na ulici zameniće dugi dani provedeni u kući pokraj tople peći.
Volim početak jeseni kada se ubiraju plodovi, ali ne volim jesenje kiše jer padaju danima.
Nevena Stojšić , 4. razred
OŠ „Vuk Karadžić“ Novi Sad
Učiteljica: Jelena Popović
Jesen
U jesen lišće poprima sve boje jesenje palete i počinje da opada. Šareno lišće odnosi i sakuplja nestašni vetar. Do kraja jeseni poskida i najupornije lišće sa ogolelih grana. Sunce je umorno jer je celo leto žarko grejalo. Vreme se pogoršava, padavine su češće i obilnije. Mokrim ulicama često se slivaju potoci vode.
Pijace su pune mirisnih sočnih jabuka, slatkog grožđa i zrelih krušaka. To voće je mnogo slasno. Ljudi su užurbani pošto imaju puno posla. U toku jeseni pravi se zimnica, oru se njive i pripremaju za prolećnu setvu. Kada se oranje završi, svaka njiva kao da ima novu frizuru.
Ptice selice lete na jug, a stanarice traže utočište od hladnoće. Sve životinje koje spavaju zimski san, ujesen se dobro najedu. Ostale životinje sakupljaju hranu za zimu.
U retkim toplim jesenjim danima deca uživaju u igri sa suvim, opalim lišćem, skaču po njemu i razbacuju ga. Jesen označava i povratak u školske klupe, pa se svi raduju ponovnom okupljanju društva. Na putu do škole vetar veselim družinama skida šarene kape sa pocrvenelih lica. Ljudi šetaju i provode slobodno vreme napolju da bi iskoristili poslednje tople dane u godini, dok deca potajno navijaju da što pre padne prvi sneg.
Mnogo volim mirise i boje jeseni. Mislim da se nikada neću odlučiti koje godišnje doba najviše volim jer svako donosi svoju lepotu.
Nikola Živković, 4. razred
OŠ „Branko Ćopić“, Beograd
Roditelj: Bojana Živković
Jesen
Svako godišnje doba ima svoje čari, pa tako i ova naša jesen koja je došetala u moje selo.
Volim ujutru, pre polaska u školu, da posmatram krošnje sa zlatnim haljinama. Te iste haljine će se za par dana pretvoriti u mekani tepih koji šuška pod našim nogama. Ova jesenja jutra su maglovita i hladna, a dani često okupani kišom. Volim da se utoplim, obujem gumene čizme i šljapkam po baricama. Zvuk veselih ptica zamenio je zvuk testere užurbanih ljudi koji spremaju ogrev. U kuhinji se priprema zimnica. Pomno pratim svaki mamin pokret, sve mi je to zanimljivo. Volim i da pomognem kada mi školske obaveze to dozvole.
Ne preostaje mi ništa drugo osim da uživam u jesenjoj rosi, zlatnim danima protkanim kišom, u mirisu dunja, šuštanju lišća… Naravno, kao i svako dete sa nestrpljenjem iščekujem da tepih od lišća zameni beli snežni prekrivač pun svojih čarolija.
Sanja Milovanović, 4. razred
OŠ „Radomir Lazić“ Azanja
Učiteljica: Vesna Đorđević
Jesen
Već duže vreme nestrpljivo čekam neverovatnu gošću. Napokon je stigla i donela mi na dar lepe, ukusne i šarene plodove. Moja dugo očekivana gošća je kraljica Jesen.
Kraljica Jesen je neobično lepa. Ima predivnu kosu od vlati trave prošarane zlatnim i zelenkastim bojama. Njena predivna haljina je, od lišća različitih oblika, bakarne i zlatne boje. U rukama drži zrelo grožđe i smeši mi se. Po njivama je donela zrelo žito, voće u voćnjacima i povrće u baštama koje strpljivo čeka spremanje zimnice. Na drveću sija predivno lišće koje izgleda kao da su deca po njemu prosula boje sa svojih paleta.
Ponekad donosi i hladno i kišovito vreme i oblake srebrne boje koju su pufnasti kao vata. Blagi vetar polako nosi šarene padobrance koji padaju sa grana. Zbog toga, moje drugarice ptice lastavice odlaze u toplije krajeve, dok drugarice ptice stanarice uživaju, kao i ja, u ukusnim i slasnim jesenjim plodovima.
Kraljica Jesen je meni jako draga zbog očarajućih boja kojih ima gde god da se okrenem. Draga mi je zbog jesenjih kiša jer volim da skačem po baricama. Volim je jer je prava dama, prava kraljica koja voli da daruje i čini me srećnim.
Teodora Jovanović, 4. razred
OŠ „3. oktobar“, Bor
Učiteljica: Jelena Božović
Jesen u mom kraju
Jesen je stigla u naš grad. Dovezle su je, kao pravu kraljicu, zlatne kočije. U svom prtljagu je ponela narandžastu, žutu i bakarnu boju. Slikarka jesen ih je iskoristila i svojim magičnim štapićem obojila prirodu.
Gradom se širi miris vlažnog lišća i pečenog kestenja. Zrelo kestenje napušta grane i ponekad lukavo padne na nečiju glavu. Čuje se tada dečiji smeh. Deca vole da se igraju u suvom lišću i da skupljaju kestenje, žirove i šišarke. Ponekad tišinu prekine cvrkut ptičice koja peva svoju poslednju ovogodišnju pesmu jer se sprema za put u tople krajeve. Sunčevi zraci me ponekad podsete na toplo leto koje je otišlo u dubok san. Blistave kapi biserne i srebrne kiše padaju, kao da žure da napune vodom sva udubljenja kako bi deca mogla da skaču po baricama. Gospodin Hrast ima lepo odelo od mirisnog braonkastog suvog lišća. Utakmicu igraju sunce i oblaci koji ljubomorno čuvaju svoju teritoriju i uporni su da pobede.
Mislim da je priroda najlepša u jesen jer volim iznenađenja koja nam priredi.
Sofija Karadžić, 4. razred
OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, Subotica
Učiteljica: Gordana Grgić
Stigla je jesen
Radosna kraljica jesen stigla je u pravom trenutku.
Čim je stigla počela je da slika. Zeleno u žuto, braon i narandžasto. Nakon toga igrala je, skakala i trčala sa lišćem, vetrom i oblacima koji zaklanjaju sunce. Kada bi završila sa igrom pomagala je medvedima, vevericama i ostalim životinjama u sakupljanju žireva i bobica za zimski san. Plakala je sa oblacima, za pticama i lišćem koje je vetar odneo daleko odavde. Osmehivala se pticama koje lete na jug i deci koja razigrano skaču po tepihu od raznobojnog lišća. Pomagala je ljudima sa sakupljanjem voća i povrća, koje je ulepšala svojom čarolijom. Ležala bi kasno uveče i razmišljala o tome kako će sutra imati dan pun igre i zabave. Ustajala je srećna, razigrana i radosna i kretala na posao. Jesen je svoj posao cenila i poštovala, smatrala ga je važnim i u potpunosti ozbiljnim. Najviše je volela da se igra sa svojim najboljim drugarima. Zato svoj posao nije smatrala obavezom već odličnom igrom i zabavom sa svojim najbojim prijateljima. Jesen je važan vladar jer nam donosi razne plodove voća i povrća.
Mudra kraljica jesen nosi svoju krunu odvažno i nesebično i ja joj se divim.
Strahinja Protić, 4. razred
OŠ „Milan Rakić” Mionica
Roditelj: Ana Đorđević Protić
Jesen u mom selu
Posle vrelog i sunčanog leta, sasvim tiho stigla je jesen i ukrasila moje selo. U svakom delu prirode primećuju se jesenje boje i mirisi. Sedim i posmatram kako se sve oko mene polako menja i stvara neobične pejzaže.
Sunčano nebo je postalo sivo i tmurno, a lišće je poprimalo zlatno žute nijanse. Jutra su postala hladna i maglovita, često i kišovita. Vetar se igra lišćem koje nežno pada na tlo. Ne čuje se cvrkut ptica jer su odletele u toplije krajeve. Mirisnog cveća više nema, ali i zimske ruže guste, žbunaste, različitih boja daju čar već uveloj travi.
Sve manje se sa svojim drugarima igram na ulici.
Sa poslednjim danima leta počela je i škola, a sa njom i nove školske obaveze. Nedostaju mi igre, ulice pune dece i često pogledam slike sa letovanja.
Svi u selu su u žurbi. Mame i bake spremaju zimnicu, a deda seče drva i kaže da će zima biti hladna i duga. To kaže svake godine. Volim da mu sedu kosu čistim od piljevine, jer sam tada bliža njemu. Pomiluje me hrapavim, ali nežnim rukama.
Kraljica zime se polako budi. Kada ona dođe odneće sve ove šarene boje, obojiće sve u belo. Doći će jesen i sledeće godine, a ja ću biti malo starija. Možda bude još lepša.
Jovana Krivokuća, 4.razred
OŠ „Nestor Žučni” Lalić
Učiteljica: Daliborka Marković
Jesen
Oktobar je prošao, a na naša vrata pokucao je novembar. Doneo je tmurne i hladne dane.
Lišće je opalo sa grana i napravilo tepih pun crvene, žute, narandžaste i braon boje. Drveće je promenilo svoje zelene i žute haljine. Iglice četinara su i dalje zelene i postojane. Tmurni oblaci zalivaju krov moje kuće. Svaki dan je sve hladnije i hladnije. Vetar se igra sa opalim lišćem. Ulice su puste i mokre. Tek poneki prolaznik uznemiri seosku tišinu. Svuda se oseća miris džemova, sokova, ajvara i ostalih đakonija. Svi pripremaju drva za ogrev. Odžaci se puše. Muškarci oru, a žene završavaju zimnice. Sve mora na vreme da se uradi. Zima će biti duga i hladna. Priroda se sasvim promenila. Jesen je zamahnula svojim čarobnim štapićem i učinila sve puno mirisa i boja.
Volim jesen jer se tada svi poslovi završe do mraka. A posle možemo zajedno da provodimo sate dok na prozor dobuje kiša.
Paulina Paunović, 4. razred
OŠ „Slobodan Penezić Krcun“, Junkovac
Učiteljica: Milena Simić
Jedan jesenji dan
Jutro je. Ustala sam i pogledala kroz prozor. Videla sam kako pada kiša i čula kako vetar svira svoju pesmu. Znala sam šta to znači stigla je jesen.
Opadalo je lišće raznih boja: crveno kao ukusne jagode, narandžasto kao mirisne pomorandže, žuto kao kiseli limun, braon kao tužne dečije oči, koje gledaju kako pada kiša i ne mogu da idu napolje. Otišla sam u kuhinju. Tamo su mama i baka pravile ukusnu zimnicu: papriku, karfiol, kupus, zeleni paradajz… Dok su one to radile, u bašti su deka i tata sekli drva za zimu. Kasnije smo deka i ja brali: rumene jabuke, zlatne kruške, mirisne dunje i sočno grožđe. Kada smo to završili, baka i ja smo otišle u njen ružičnjak i brale ruže: crvene kao vatra što nas greje, žute kao sunce što nas je napustilo, bele kao sneg što nam uskoro stiže, roze kao mekani pliš. Dok sam bila napolju nešto je nedostajalo. Shvatila sam da je to cvrkut ptica, igranje lasta i skakutanje vrabaca. Vrapci su sada šćućureni jedan uz drugog i liče na mekane čupave loptice. Nije se više čuo smeh dece, nije više bilo toplog sunca što nas je grejalo i milovalo po licu, samo se čuo vetar i njegova pesma.Osetila sam prelepe mirise kolača i pita od bundeve, pečeno kestenje i sveže iskokanih kokica.
Volim jesen jer ima prekrasne boje i opojne mirise. Iako nam je oduzela lepo vreme i igru u prirodi i dalje je volim zbog njenih divnih i bogatih plodova.
Nađa Paripović, 4. razred
OŠ „Dr Jovan Cvijić”, Zrenjanin
Učiteljica: Aleksandra Radanović
Jesenji dan
Hladna, sumorna jutra, miris dunja i suvog lišća, govore mi da je stigla jesen.
Jedno jesenje jutro je tmurno, oblačno, kišovito, vetrovito. Vetar duva i raznosi zlatno lišće. Mali vrapci, umesto da pevaju lepe jutarnje pesme, oni se skrivaju od hladnoće ispod strehe. Drveće je okupano zlatnom, crvenom, narandžastom i braon bojom. To izgleda kao da se slikarka okliznula i da joj je ispala paleta sa prelepim bojama. Suvo lišće miriše predivno. Ježići u parku se sakrivaju u lišće, spremaju se da spavaju sve do proleća. Veverice traže kestenje, orahe i sakrivaju se u svoja skrovišta.
Popodne jednog jesenjeg dana bude sunčano, lepo, veselo. Sunce sija radosno na veseloj livadi. Pijace su pune šarenog voća. Kada izađem napolje miris suvog lišća daje još veću idilu šarenilu prirode. Livade se šarene poput neke slike. Predveče je hladno ali lepo za šetnju. Tada se šarenilo prirode ne vidi.
Volim jesen jer je šarena i nijedne naredne godine ne napravi istu sliku.
Ivana Pavlović. 4. razred
OŠ „Petar Petrović Njegoš“, Zrenjanin
Učiteljica: Vesna Škara
Jesen je zakoračila u moj grad
Jutro je bilo sivo i tmurno. Kiša se slivala niz prozor u mojoj sobi.
Ustala sam iz kreveta i pogledala kroz prozor. Ogolele grane drveta njihale su se na vetru. Ljudi su užurbano prolazili noseći kišobrane u rukama. To je bio još jedan znak da je u moj grad zakoračila jesen. Kiša je sve više i više padala, a voda se neverovatnom brzinom slivala niz oluke. Ceo grad bio je okupan baricama. Ispod obližnjeg drveta bilo je veoma mnogo braonkastih loptica sa nešto svetlijim kapicama na vrhu. Stari hrast, koji se lepo vidi sa mog prozora, kao da je obukao zlatno – sjajnu haljinu. Iznad našeg grada nadvili su se sivi i tmurni oblaci, oteravši sunce koje nas je do pre par dana grejalo. Vetar kao da se igrao sa oblacima i ogolelim granama uporno ih savijajući. Iz dimnjaka na kućama izlazio je težak i siv dim koji se savršeno uklapao sa sumornim jesenjim bojama. Miris vlage i osušenog lišća mešao se sa mirisima zimnice, koju su stanari moje zgrade uveliko pripremali. Na trenutak mi odvuče pažnju vrapčić koji se sakrio ispod mokrog krova, drhteći na svežem jutarnjem vazduhu.
I njemu i meni bilo je jasno da je u naše krajeve stigla jesenja kraljica, koja kao da je jednim potezom četkice promenila boje našeg grada.
Dunja Droca, 4. razred
OŠ „Dr Jovan Cvijić“, Zrenjanin
Učiteljica: Aleksandra Radanović
Životna priča malog listića
Zovem se Teodora, nalazim se visoko, visoko, u krošnji jednog drveta. Životarim i gledam svet oko sebe.
Nešto počinje da se dešava. Vetaaaaar. Gde se ja to nalazim?
Danima su me gazili, šutirali i čupali moje uredno ispletene pletenice. Kada su odlučili da počiste ulicu, našla sam se u odvratnoj kanti za đubre.
Žurka je mogla da počne. Gurali su me, gnjavili i mnogo glasno nešto šuškali. Bilo je mračno i vrlo čudno. Odjednom se razdanilo i počeli su da nas prebacuju u neki džak. Sva sreća pa je jedan nespretni smećar Mića sve nas zajedno ispustio i mi smo se razleteli, kud koji.
Lutala sam danima, išla ka okeanima, stigla do Ajfelove kule i onda pala u neko bure.
Zovem se Teodora, ležim na dnu bureta i moje pletenice su nestale.
Teodora Smiljanić, 4. razred
OŠ „Braća Grulović“, Beška
Učiteljica: Vesna Dubravac
Jesen
Nijanse crvene, žute, zelene I braon boje se stapaju na opalim listovima u parku. Kao balerine lepršaju u vazduhu dok ne dotaknu vazdušasti tepih svojih prethodnica. U vazduhu se oseća neki čarobni miris tople čokolade, šećerne vune, seoskih veselja, vlažnih ulica, kiše u najavi I predstojećih praznika.
Srebrno nebo najavljuje oluju. Noć se svakim danom brže i brže pojavljuje, skraćujući nam igranje i spred zgrade posle škole. Kreću večernja druženja uz tople napitke i domaće kolače.
Hladna jutra nas mame da ostanemo u krevetu. Kiša na prozorima nas obeshrabruje. Ali sve menja smisao kada se posle takvog jutra pojavi sunce I ogreje nas dok vatrene boje ponovo dobijaju svoju nijansu magije.
Počinjemo se oblačiti slojevito. Deca rumenih obraza i šarenih čizmica, veselih glasića se igraju ispred zgrade dok ih roditelji ne pozovu na večeru ili pisanje domaćih zadataka. Bliži se zima, praznici… Čini se uvek da jesen traje najkraće baš zbog toga, ali zapravo čari jeseni ne može zameniti nijedno godišnje doba.
Jesen se tiho i nečujno ušuškala u naše domove I sa sobom donela hladne dane ali i čarobnu toplinu, uz toliko kontrasta koje samo ona zna da stvori.
Elena Janković, 4. razred
OŠ „Petar Kočić”, Inđija
Učiteljica: Danijela Georgijević
Jesenje jutro
Jedna reč vetra uvukla je moje snove u jutro. Vetar je neprestano davao lišću besplatnu vožnju.
Hladnije jutro ni zimske čizme nisu videle. Kiša se igrala sa travom, vetar sa lišćem, a hladnoća sa ljudima. Zimska jakna je pričala sa vešalicom sve vreme. Vatra je lupkala o peć. Ništa nisam čula sem vatre koja je s vremena na vreme počela da mi dosađuje. A onda sam konačno mogla da napustim kuću sa dozvolom. Jutro je nekako bilo podeljeno na deo hladnoće i deo lepote. Pokušala sam da zanemarim ogroman ringišpil vetra i lišća. Ali bilo je nemoguće. Svaki put je list napravio pistu u mojoj kosi. Bila sam srećna jer sam napustila onu užasnu vožnju, ali i pomalo tužna, jer sam napustila tako lepo jutro. Prozor mi je rekao da mogu da gledam kroz njega. Poslušala sam prozor i gledala i gledala. Sve se činilo jako lepo. Sve je bilo razigrano i veselo. Jutro je bilo čarobno. Lišće me je dozivalo u pomoć od silnih vožnji. Trava je govorila: „ Ja ne mogu da pobegnem od te silne kiše, pa se ne žalim“. A lišće je dobacivalo: „Pa eto sad se žališ“. Trava nije odustajala: „ Ne ja se uopšte ne žalim, kao da uopšte imam izbora“. Lišće se ljutilo: „Pa ako ti nemaš izbora, mi imamo“. Kamenju je dosadilo da ih sluša: „Prestanite da se svađate, barem kada je jutro“.
Hladnije jutro nisam videla, ali ni lepše. Mislim da je ovo jutro bilo posebno lepo i čarobno. Sigurna sam da će prosta, dosadna jutra biti ljubomorna, na ovo čarobno, lepo, razigrano jesenje jutro.
Lana Vučenović, 4. razred
OŠ „J. J. Zmaj” Đurđevo
Učiteljica: Jelena Kuhar
Pričao mi je vetar
Dok sam sedela i učila, blago je duvao vetar, šuškalo je lišće. Otišla sam da se igram napolju. Neko mi je šaputao: „Nemoj da se bojiš, ja sam jesen.” Uplašila sam se i pomislila da duhovi ne postoje, a možda je ovo jesenji duh? Ma ne, ne postoji tako nešto.
Vetar je jače duvao, a lišće je igralo u mom dvorištu. Prizivao me je neko, ali nikog nije bilo iza mene. Pitala sam ga : „Šta želiš od mene?” On je rekao: „Ja sam jesen i hoću da se igram sa tobom.” Tada sam se već smirila i zaigrala sa njom „Šuge” i „Žmurke”. I gađali smo se lišćem. Nisam i dalje znala ko je i šta je on.
Mnogi su se prolaznici začudili tome što se ja ponašam kao da je tu neko, a u stvari, neko jeste tu. Odjednom sam ga videla ispred mene. Rekao mi je: „Proglašavam te kraljicom jeseni!” Bila sam presrećna! Imala sam šarenu haljinu do poda prekrivenu lišćem i grožđem. I šešir mi je bio zlatan.
Sutradan sam imala pismeni zadatak iz srpskog. Pisala sam o mom nevidljivom prijatelju. Zamislite dobila sam peticu. Sada sam zadovoljna mojom ocenom i mojim zadatkom.
Damnjanović Dunja, 4. razred
OŠ „Kralj Petar I”, Beograd
Učiteljica: Svetlana Cvejić
Jesen
Tužan sam jer je stigla jesen. Znam da se završilo leto. Završilo se najbezbrižnije i najveselije godišnje doba.
Više neću moći igrati fudbal i klikere sa drugarima, jer sam svestan da kreću obaveze.
„Aleksa, ustani, vreme je za školu“…
„Aleksa, kako je bilo u školi?“…
„Aleksa, uradi domaći zadatak!“
Volim miris jeseni. Deka seče drva za zimu koja pristiže. Mama i baka vredno spremaju zimnicu, dok se čuje šum opalog lišća. Tužna trava, prekrivena lišćem, ne može da diše. Vrapci su uplašeni, drhte i skrivaju se ispod mokrih krovova. Veselu melodiju ptica menjaju strašni zvuci grmljavine i krupne kišne kapi. Moja ulica nije lepa jer je mokra, blatnjava i puna barica.
Jesen je najšarenije godišnje doba, ali čekam da Zimske kraljice obuku bele bunde i da me posmatraju dok se razdragano grudvam i sankam sa drugovima.
Aleksa Janković, 4. razred
OŠ „Milutin i Draginja Todorović“, Ilićevo, Kragujevac
Učiteljica: Ivana Milošević
Jesen
Jesen je polako došetala u naše mesto. Sa sobom je donela kišu, vetar, sive oblake, maglovita jutra.
Ujutru me više ne budi sunce već tmurni, olovni i teški oblaci. Sporo koračaju nebom. Kapi kiše mi kucaju po prozoru. Iznenadile su i vrapce koji beže pod strehu. Svi smo raširili kišobrane. A Sunce? Sakrilo se iza oblaka i drema. Umorilo se!
Trava je prepuna rose. Prekrilo ju je lišće šarenih boja. Drveće koje je osta- lo bez svojih prelepih krošnji samuje. Samo još poneki listić ljulja se na granama. I on će uskoro da poleti. Kada ga sunce malo prosuši šuškaće pod nogama retkih prolaznika. Deca mu se najviše raduju. Prave velike gomile i skaču po njima. Razbacuju lišće veselo svuda i skaču po njemu. Svuda se čuje veseli smeh!
Kada se umore od igre utrče u kuće koje mirišu na dunje i jabuke. Ubrzo se slade vrućim čajem i palačinkama sa džemovima od slatkih plodova koje nam je jesen dala.
Teodora Janjić, 4. razred
OŠ ,,Jovan Jovanović Zmaj“, Zmajevo
Jesen
Jesen je stigla! Okitila nas je šarenim jesenjim bojama. Zašuštalo je lišće, zamirisalo je pečeno kestenje.
Drveće je presvuklo svoju zelenu garderobu. Obuklo je žute, braon i narandžaste haljine. Polako mu opada lišće. Staza ga je prepuna. Kada se vraćamo iz škole veselo gazimo po njemu. Ono šušti i uveseljava nas. Ako padne kiša, zašarene se kišobrani, a mi veselo skakućemo po baricama. Pokupimo i poneki orah i veselo ga grickamo.
Domaćice vredno prave zimnicu. I ona je šarena! Ima tu krastavaca, paprike i šargarepe. Mirišu dunje na ormanu.
I ptice nas pozdravljaju. Sele se u toplije krajeve. Veselo nam mašu krilima i pozdravljaju nas: ,,Videćemo se opet na proleće!“
A mi? Polako se pripremamo za dugačku zimu…
Marija Feldeždi, 4. razred
OŠ ,,Jovan Jovanović Zmaj“, Zmajevo
Učiteljica: Slađana Tolanov
Jesen
Probudio sam se i osetio kako Sunce tužno izlazi, a vetar ga ne ohrabruje već sve jače duva. Shvatio sam da nam je stigla Jesen!
Tek tada primetih drveće koje je presvuklo letnje odelo. Sada zeleni hrast sjaji od zlatnih dugmića, stari Ruj je stavio crvenu kravatu. Topola se oblači u žutu haljinu koja polako postaje bronzana. Kesten ima bakarni sako, a Jablan narandžastu košulju sa braon
tačkama. Vrapci užurbano cvrkuću jer im vetar polako kvari gnezda. Organizuju se vredno i ojačavaju skloništa znajući da ih čeka hldna zima. Pauza za ručak je bogata jer su njive pune ukusnog klasja, a u voćnjacima ima mnogo slatkog voća. Oblak je naišao iznenada. Napravio je barice koje tiho čuče na ulicama. Na njih sleću žedne ptice. One složno podele vodu i nastavljaju da rade. Zamišljao sam šta rade životinje u šumi van grada. Medvedi utopljavaju jazbine lišćem i jedu srećni jesenje plodove. Veverice se razdragano penju po drveću i sa njihovih košulja skidaju braon dugmad – krckave lešnike. Ježevima je bar lako. Oni su dobili mirisne plodove. Većina njih voli crvene jabuke. Poneki zelene jabuke, a neki ih uopšte ne jedu već se slade kruškama. Zečevima se jesen baš i ne sviđa jer zeleni ćilim ukusne trave postaje žut i suv.
Veče polako pada, proleteo mi je ko vetrom oduvan ceo dan u razmišljanju o jeseni.
Nije mi žao jer je jesen za mene najlepše godišnje doba.
Pavle Ignjatov, 4. razred
OŠ „Mihajlo Pupin“ Veternik
Učiteljica: Biljana Škorić
Jesen
Jesen je stigla. Donela nam je hladnije dane, ali to ne sprečava decu da se igraju i zabavljaju.
Nebo je zbunjeno zbog naglih promena vremena. Sunce se jedeva probija kroz zid tmurnih, kišovitih i sivih oblaka.
Priroda je zamenila staru, zelenu odeću, novom, zlatnom. Listovi su se najviše promenili. Više nisu samo žuti, već su i narandžasti, crveni, zlatni i bakarni.
Ljudi se polako spremaju za zimu. Seku drva, spremaju zimnicu, kupuju delove toplije odeće.
Deca se raduju druženju sa porodicom i drugarima. Koriste se poslednji sunčani dani za šetnju, igru, radost i veselje.
Volim jesen, jer je puna šarenila. Jedino mi se ne dopada što su dani sve kraći, a noći duže. Volela bih da je obrnuto. Ipak, svi ćemo uživati u raznobojnoj, bogatoj jeseni.
Ana Milanović, 4. razred
OŠ „Moma Stanojlović“, Kragujevac
Učiteljica: Zorica Popović
Jesen je zakoračila u moje mesto
Stigla je jesen. Sunčane dane zamenila su hladna i sveža jutra sa čestom kišom.
Sve je drugačije, priroda je dobila nove boje, narandžaste, žute i braon nijanse. Sve je tmurno i sivo.
U šumi se čuju zvuci zvuci testera, vrednih ljudi koji pripremaju drva za predstojeću zimu. Veverice spremaju žireve i druge orašaste plodove, ptice se polako sele na jug i svi se pripremaju za dugu i hladnu zimu čarobni mirisi raširili su se po mom dvorištu i ulepšavaju moj kraj. Smeh i igra dece se polako utišavaju. Polako se pripremaju za jesenje igre, nose gumene čizme i veselo skakuću po baricama. Uživaju u svakoj kapljici koja im padne na lice, jer deca iskreno uživaju u svemu.
Domaćice su uveliko pripremaju zimnicu, tu su razni džemovi, sokovi, salate, ajvari i ostale đakonije, dok domaćini peku rakiju, beru kukuruz, grožđe, oru zemlju i seju pšenicu.
Iako je hladno, jesen je puna svojih čari tu je uživanje u prirodi za svačije oči. Volim da gledam kako jesen stiže, zato što volim njene čarolike.
Uroš Marković, 4. razred
OŠ „Borivoje Ž. Milojević“, Krupanj
Učiteljica: Vesna Lazarević
Jesen je zakoračila u moje mesto
Jesen je neprimetno ušetala u moje mesto.
Oblaci nisu više razigrani, sad su tužni i tmurni. Sunce se skriva iza njih. Hladna kiša veoma često pada, jak vetar je zamenio topli povetarac. On raznosi zlatno lišće na sve strane. Drveće je dobilo nove haljine, a ogolele grane se naginju jedna ka drugoj, kao da šapuću tajne. Na granama je ostalo malo lišća koje treperi kao zlatni dukat.
Grane su pune zrelih i sočnih jabuka i mirisnih žutih dunja. Ljudi u vinogradu beru slatko i sočno grožđe. U bštama cvetaju ruže koje ukrašavaju tužnu jesen. Deca veselo skakuću po parku i skupljaju zrelo kestenje. Domaćice spremaju zimnicu, a tegle zauzimaju mesta na policama. Ptice pakuju kofere i odlaze na jug. Životinje pronalaze skrovišta i hranu za zimu. Veverica nestrpljivo skakuće po drveću i skuplja lešnike.
Moje mesto je najlepše u jesen zato što je sve čarobno i šareno.
Dijana Marković, 4. razred
OŠ „Borivoje Ž. Milojević“, Krupanj
Učiteljica: Vesna Lazarević
Jesen
Neko će reći da su jesenji dani radosni.
Pa dobro, u meni jesen budi neka tužna osjećanja. Nestalo je sunce koje nas je grijalo, došli su teški, tmurni dani i oblaci.
Virim iza zavjese na prozoru.
Opalo lišće nosi vjetar i ispred očiju mi prolaze neke tople boje. Žuta, crvena, zelena, ali u mene se uvlači ipak neka tuga. Školsko zvono označilo je početak nove školske godine.
Tuga za bezbrižnim ljetom, koje je proletjelo jako brzo.
Drugari me spremno čekaju za nove školske pustolovine. Dobro, ali ne volim jesen, jer opet sam sam na prozoru i samo je posmatram. Lijepa je, ali nema nikoga da se igra osim vjetra i šarenog lišća.
Neka ih, neka se igraju, možda ću im se i ja jednoga dana priključiti. Možda, ako zavolim jesen.
Sergej Atić, 4. razred
OŠ ”Branko Ćopić”, Prnjavor BiH/RS
Učiteljica: Gordana Pašalić
Priča jesenjeg lista
Bio jednom jedan mali list koji je visio na debeloj grani njegove velike mame jabuke.
Jednog dana on je počeo da se suši i da žuti. Pitao je svoju mamu šta mu se dešava, a ona je rekla da je počeo da stari. Svakom listu se to desi kada je jesen. Jesenji žuti list se uplašio šta će biti sa njim kada otpadne.
Drhtao je od hladne košave i kada je malo jače dunula, mali list je pao na zemlju. Ostao je miran jer je znao da će pomoći zemlji da bude plodnija i da će to koristiti njegovoj mami, velikoj jabuci. Hrabri list je mirno ležao sa svojom braćom i sestrama, uživao je u toplom jesenjem suncu.
Maleni list razmišljao je kako je njegov život bio koristan, kako je njegova mama disala preko njega. Ovaj mali list je mnogo koristio svojoj mami i nama.
Ne treba da čupamo lišće da bi stabla mogla da dišu!
Ema Vasić, 4. razred
OŠ „Ilija Garašanin” Grocka, Beograd
Učiteljica: Ljiljana Stanišić
Priča jesenjeg lista
Uvek sam se pitao šta misli i oseća jesenji list dok ga vetar vrti po parku. Odakle je doleteo i šta je video?
Jednog dana, dok sam gazio po uvelom lišću, ugledao sam potpuno neobičan list. Video sam odmah da je došao iz daleka, jer takvih listova u mom parku nije bilo. Uzeo sam ga i stavio na uho. List je tiho zašuštao i jasno sam ga čuo. Bio sam u pravu! Taj list je vetar doneo iz drugog mesta. Dugo je rastao na drvetu jednog kestena. Video je razne stvari i upoznao razne ljude. Tačno iznad klupe, u parku, još od ranog proleća slušao je priče jednog zaljubljenog para.Uživao je dok je slušao pesme pisane samo za „nju“ i tugovao kada „on“ ne dođe na vreme. Tako je jednog jesenjeg dana osetio da će brzo pasti sa grane. Baš se trudio da još jednom sretne svoj zaljubljeni par i čuje stihove nove pesme. Taman je uživao dok je momak tiho pevušio, a onda osetio da se više ne drži na grani. Izgubio je oslonac. Osetio je da je potpuno lagan. Zavrtelo mu se u glavi dok je padao a onda je osetio nešto mekano. Završio je na kosi devojke koju je tako dugo gledao sa grane.
Bio je zadovoljan. Celog dana vozio se sa njom, jer ga ona nije primetila. U mom parku završio je kada joj je spao sa kose dok je izlazila iz autobusa.
Kada mi je ispričao tako lepu priču morao sam ga sačuvati. Stavio sam ga u najdeblju knjigu, a onda zalepio u herbarijum. Pored latinskog naziva i podatka da je iz porodice bukvi, dodao sam i da je „pesnik iz drugog grada“.
Vuk Mitrović, 4. razred
OŠ „Ilija Garašanin” Grocka, Beograd
Učiteljica: Ljiljana Stanišić