Смиривање хистеричног детета за неколико секунди – тактика „фаст-фуд”

јул 18 21:45 2017

Доктор Харви Карп је професор педијатрије на UCLA School of Medicine и нуди једноставан савет како да у року од неколико секунди зауставите хистерични испад код свог детета.

Прва ствар која може помоћи је да своје дете посматрате као, па рецимо, пећинског човека. Уз све то гребање, вриштање, неповезан говор, мала деца делују баш као примитивни људи. Да бисте с њима комуницирали у таквим ситуацијама морате се управо спустити на тај ниво. Значи, будите гласни, гестикулирајте, говорите енергично (не мисли се да будете бесни и љути на дете). Користите:

  • кратке фразе
  • понављања (по сто пута)
  • енергичан тон
  • претеране фацијалне експресије и гестикулацију (широк осмех, показивање прстом, махање…)

Испратите фаст-фуд правило. Једноставно је – Кад је ваше дете узнемирено, понашајте се као уштогљени продавац у Меку – увек поновите „поруџбину”, односно, у овом случају оно што мислите да дете жели да добије, пре него што му кажете своју „цену”. Дете које је усред хистерије није способно да чује оно што од њега тражите (упозорења, претње, казне, објашњења, ништа до њих то не допире) док не примети да сте ви схватили и уважавате оно што они том хистеријом желе да кажу. Дакле, кад је ваш малишан узнемирен, пре него што кренете да набрајате зашто мора да се смири и шта ће се све десити ако се не смири, покушајте искрено да опишете оно што мислите да он жели и осећа.

Када говорите тим дечјим, енергичним језиком и користите фаст-фуд правило, себи ћете можда изгледати као да сте потпуно изгубили разум, али ће деца много боље реаговати јер сте им показали да их чујете и да су вам њихова осећања важна.

Ево примера. Ваше дете од годину и по се досађује и гребе на врата да изађе напоље. Баца се, плаче, хистерише. Било да сте планирали да га изведете или не, прва ствар коју треба да урадите је да рефлектујете његову поруку тако што ћете енергично, али весело рећи: „Напоље! Напоље! Ти кажеш идемо мама напоље!!!” Кад схвати да га разумете и смири се, можете изаћи напоље без хистерије или већ понудити неку другу опцију.

Ако ваше дете вришти зато што сте му узели кармин који је користио уместо бојице, будите његов ехо и подједнако страствено изговорите његова осећања. „Желиш!!! Желиш!!! ЖЕЛИШ!!! Жееелиииишшш! Желиш мамин кармииин!” Обратите пажњу на понављање, кратке фразе и то како изговарате реченице. Не треба то да буде љутито, само енергично.

И немојте се изненадити ако вам буде потребно пет или шест понављања пре него што задобијете дететову пажњу. Знаћете да сте напредовали кад подигне поглед изненађено, као да пита: „Молим? Нешто си рекла?” Али тад – не престајте! Кад је дете стварно узнемирено, можда ћете морати да поновите ту фразу којом исказујете његова осећања још неколико пута да би он схватио да сте га заиста разумели и да сте на његовој страни.

Деца нису у стању да сама искажу своја осећања и мисле да их не разумемо. То је најчешћи разлог њихове хистерије – верују да су несхваћени и онда тако комуницирају. Зато је задатак родитеља са буду глас детета и оно што дете не може – изговоре уместо њега. Кад виде да су њихова осећања важна, биће много спремнији за сарадњу.

А. Ц.

  Article "tagged" as:
  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.