За вређање наставника директор установе може одредити ђаку да помаже домару, чисти снег и лишће…

септембар 14 00:14 2018

Посебан правилник од 15. септембра налаже да ученици који у школу донесу алкохол, дрогу, или туку другаре, уништавају школску имовину, допишу оцену у дневник, уз васпитну меру имају и додатне обавезе

Правилник треба да усмери проблематичне на понашање које је позитивно, попут играња кошарке са другарима

 

Закон о основама система образовања и васпитања пре отприлике годину дана прописао је да се основци који злостављају своје вршњаке могу и без сагласности родитеља преместити у другу школу, о чему је „Политика” прва пролетос известила јавност. Тада је најављено да ће ученици који у школу донесу алкохол, дрогу, туку другаре из клупе, уништавају школску имовину, допишу оцену у дневник, упоредо са изрицањем васпитне мере имати и друштвено користан рад.О каквим је тачно активностима реч прецизирано је у Правилнику о обављању друштвено корисног, односно хуманитарног рада који је претходних дана објављен у „Службеном гласнику”. Биљана Лајовић, психолог и специјални саветник министра просвете, истиче да правилник ступа на снагу 15. септембра и има циљ да код ученика развије свест о последицама сопственог понашања, усмери га на оно које је пожељно и позитивно, а не да га кажњава.Правилник прописује обавезне активности за ђаке, водећи рачуна о психофизичкој и здравственој способности, узрасту и достојанству ученика. Примењују се у три случаја – код лакших и тежих повреда школских обавеза, али и код повреда законом прописаних забрана.

За лакшу повреду обавеза, као што су непримерено одевање, прљање учионице, уништавање школског прибора других ђака, разредни старешина, уз консултације са родитељем, може одредити да тај ђак чисти учионицу, библиотеку, продужени боравак, трпезарију, свечану салу, или обавља административне послове. Те повреде прописује школа, док су наредне две прецизиране законом.

За теже преступе, као што су вређање наставника, уништавање или крађа имовине, пушење и коришћење дроге и алкохола у школи, дописивање оцена у дневник, директор установе може одредити ђаку да помаже домару, чисти снег и лишће, фарба ограду у школском дворишту, помаже у организовању одређених трибина…

Кршење законом прописаних забрана обухвата насиље над школским друговима, или њихово злостављање, занемаривање и дискриминацију. Уз консултације са родитељем, директор у овим случајевима преступнику може наложити да, на пример, организује предавање за родитеље, или школске другаре о грађанским и дечјим правима, или да учествује у хуманитарним акцијама за помоћ угроженима.

Тако ће ученик који удари школског друга морати да помогне повређеном другу, уколико му он дозволи, или ће му носити торбу и заједно са њим радити домаће задатке. Лајовићева истиче да је препоручено трајање друштвено корисног рада од 15 до 45 минута дневно и да у њега морају бити укључени и родитељи ученика.

– То значи да родитељ мора да подржава ове мере, да долази у школу и разговара са наставницима о томе како оне утичу на ђака и да им каже да ли се и код куће нешто мења код детета. Уколико ученик одбије да учествује у друштвено корисном раду родитељ сноси одговорност у складу са Законом о основама система образовања и васпитања. Овај акт прописује новчане казне за родитеље у распону од 5.000 до 100.000 динара. Ако родитељ одбије да се укључи у цео поступак, сматрамо да он занемарује своје обавезе. У том случају школа је дужна да потражи подршку центра за социјални рад јер је дете занемарено – истиче Лајовићева.

Законом је предвиђено да школа поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, односно кривичну пријаву ради утврђивања одговорности родитеља. У ситуацији када се мера изриче ученику који наставу похађа по индивидуалном образовном плану узима се у обзир и мишљење представника тима за инклузивно образовање. Ученицима који прихвате ова правила, према процени директора и његових сарадника, може следовати и поправљање оцене из владања.

Заједничко решавање проблема

Поставља се питање зашто би ђак кога је школски друг ударио, на пример, желео са њим да ради домаће задатке и да ли је та мера у пракси остварива. Биљана Лајовић каже да у таквим ситуацијама најважнију улогу имају наставници, психолози, педагози и да је суштина да они посредују, помогну им и покажу како да превазиђу сукоб, конструктивно га реше и поправе своје односе.

Бранка Тишма, психолог у београдској ОШ „Лазар Саватић”, истиче да ако се нови правилник буде само административно примењивао у школама, неће имати никаквог успеха, без истинског грађења односа и толеранције свих учесника у раду школе, од родитеља, до директора.

– Ако се буде добро радило онда заједничко решавање домаћег задатка неће бити први корак, већ сам крај целог процеса. Чини ми се да је циљ правилника баш бављење децом, укључивање родитеља у њихове школске односе и онда је овај акт одлично помоћно средство у борби против насиља. Надам се да ће се добро показати у пракси, да ће се инсистирати на развијању односа, разговорима и договору. Када деца ураде нешто лоше и онда се на добар начин разговара са њима, она увиде увиде у чему су погрешила. А оштећени ђак онда види разлоге за оно што се догодило и то води ка заједничком решењу проблема – објашњава Тишма.

Извор: Политика

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.