1. Не очекуј да твоје дете буде као ти, или онакво какво би ти желео да буде. Помози му, да постане самосвојан човек, а не твоја копија.
2. Не тражи од детета да ти плати за све што си за њега учинио. Дао си му живот; како ти се може захвалити? Он ће дати живот другоме, други трећем… то је закон неповратне захвалности.
3. Не свети се детету за увреде које су те снашле, да у старости не би јео горак хлеб. Јер што си посејао то ће и нићи.
4. Не потцењуј његове проблеме. Свакоме је дат живот у складу са снагом коју има, и буди сигуран да њему није лакше него теби, а може бити да му је и теже, јер нема искуства.
6. Не заборави да су најважнији човекови сусрети у животу – сусрети са децом. Обраћај више пажње на њих – ми никада не можемо знати кога срећемо у свом детету.
7. Не мучи себе ако не можеш нешто да учиниш за своје дете. Сети се, детету је увек недовољно ако није учињено све.
8. Дете није тиранин који влада читавим твојим животом, и није само плод од крви и меса. Оно је та драгоцена чаша коју ти је Живот дао, да је чуваш и развијаш у њој стваралачки пламен. У тој ослобођеној, распламсалој љубави мајке и оца, расте, не „наше“, не „моје“ дете, већ душа која нам је поверена на чување.
9. Научи да волиш туђе дете. Никада не чини туђем детету оно што не желиш да чине твом.
10. Воли своје дете увек – и када је неталентовано, несрећно, одрасло. Разговарај са њим – радуј се, јер дете је празник, докле год је са тобом.