Како је родитељска љубав у савременом друштву постала сувишна

септембар 1, 2019

Деца су постала господари породица.

Све је подређено деци и деци мора све да се угоди.

Добри родитељи су они који све могу да испуне својој деци. Границе више не постоје. Односно, граница је стрпљење родитеља. Деца прва седају за сто, бирају шта ће да једу. Ако им се не свиди храна, мајке спремају ново јело. Очеви служе као канта за ђубре. Штета је да се спремљена храна баци. Деца воде главну реч о свему. Родитељи слушају и диве се памети своје деце. Памети која је покупљена са интернета.

Деца су добила закон о сигурној заштити. Штити их држава од родитеља. Порука је јасна – деца припадају тоталитараној држави. Тинејџери могу да сакрију свој здравствени картон. Родитељима не морају да га показују. Савете могу да добију од професионалних заштитника деце. Који више брину о деци од родитеља. Тако је родитељска љубав постала сувишна.

Деца се уче да им родитељи нису ни потребни. Само као музичка кутија за испуњавање жеља. Лоши родитељи не испуњавају жељу своје деце. То је музичка кутија која се покварила.

Деде и баке су у служби размажене деце. Баке једва устају од стола да деци донесе воду. Деде су поносније, они само носе торбе до школе. Неваспитана деца малтретирају учитељице и наставнике. И нико им ништа не може. Бити неваспитан је – ИН! Родитељи то оправдавају као дечја посла.

Дечја индустрија је подређена неваспитаној деци. Зарађује се на манипулацији децом. Намећу се трендови који морају да се прате. Губитници не могу да прате трендове и деца одбацују такве родитеље. Потрошачко друштво гута неваспитану децу.

Успех детета није у показаној љубави према родитељима и заједници. Није у знању, радним навикама и преузетим обавезама. Успех детета мери се количином робе коју мора да конзумира. Тако деца постају овисници од потрошачког друштва. Ствара се илузија слободе. Сви, наводно, могу да раде шта хоће и никоме не одговарају. Деца постају хировита и себична. Све хоће одједном за себе. Све сама да прогутају. Не знају да пруже, него само узимају. Постају пасивна у том свом хиру. Очекују да им се све пружи, уместо да сами проналазе. Отуда постају хронично незадовољна и неспремна за живот. Неспобна су да буду део заједнице.

Тако се увећавају конфликти унутар саме заједнице. Родитељи праве велику грешку у васпитавању деце. Уместо да науче децу да рађају љубав, они их својом љубави праве неспособним. Родитељи нису својина деце. Депресија настаје када деца то схвате. Између породице и спољног света разлика је у добијању пажње. Породица све даје детету, док му друштво све узима. Деца немају чврстину да ту различитост носе. Уколико их на време родитељи не припреме за живот, постоји опасност да се изгубе. Залутају и не могу да се снађу. Не могу да пронађу пут избављења. Како ће таква деца да одгајају своју децу? Како ће деца која нису одрасла да васпитавају нова поколења?

Никада родитељима није било теже да васпитају децу. Никада већи тоталитаризам није био у друштву. Велики Брат све контролише и диктира. Живимо у Хакслијевом Врлом новом свету. Деца више не припадају родитељима, него су имовина Великог Брата. Отуда налог Великог Брата да се укину етикете МАМА и ТАТА. Уместо застарелих етикета, употребљава се нова етикета. Родитељ 1 и Родитељ 2. Уводи се и Родитељ 3. То су све прелазна решења до потпуног укидања родитељства. Деца ће се правити у епруветама и неће имати име. Само шифру епрувете. ХY12РФ се неће заљубити у УВ38ТЗ. Нема љубави између шифара. Погрешан смер кретања цивилизације мора се завршити у епруветама. Човечанство мора да се одбрани од програмираног самоубиства. Како?

Укидањем детријархата! То је превара човечанства. Деца не могу да управљају светом! Деца морају да одрастају.

Друштво је у расулу. Велики Брат је злонамеран. Помозите деци да одрасту. Будите уз своју децу! Учите их, брините, вежбајте са њима и браните их од манипулација. Пустите их да стварају своје игре. Игра је слобода. Будите строги, али правични. Разговарајте и планирајте. Држите реч. Пренесите на децу своја знања. И паметна искуства. Наша деца морају да буду боља од нас. А њихова деца васпитаће нова поколења. И тако трајемо.

Текст није ауторско дело редакције и не представља став редакције. Преузето са Фејсбука. Аутор редакцији непознат.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама