10 навика које родитељи морају ОДМАХ избацити

Признајмо – сви се ми можемо пронаћи макар у једној ставки испод! И то је у реду. Али можда – само можда је време да размислимо да уведемо неке промене, за добробит разума, односа са децом, и зато што је живот кратак.
rodite
Осуђујемо друге родитеље.
Ух, ово СВИ радимо. Сви смо ми видели тог родитеља који виче на своје дете у продавници; мама која води своју премалу децу на вечеру у МекДоналдс, и тату који пушта децу да до десет увече остану будна. Да, у праву сте – могу они боље од тога, и требало би. Али уместо да се фокусирамо на њихове грешке, боље је да се концентришемо на оно што ми радимо. Сваки пут када урадите нешто добро као родитељ, дајте себи мало одушка. Само напред, и нека Вас остало не дотиче. Нико није савршен, и свако за своје дете ради онако како мисли да је најбоље (и то је ок, све док здравствено или психолошки не угрожава дете!).
 
Причамо негативно о себи.
Да ли Вам се икада догодило да о себи кажете нешто што и није тако ласкаво? „Осећам се тако дебело данас.“, „Боже, колико сам глупа!“ Сви ми имамо своје моменте, засигурно, али размислите два пута пре него што кретене да критикујете сами себе – поготово када су Ваша деца у близини. Деца се угледају на нас, ми смо ти који им пружају утеху и сигурност. Како ли је детету које зна да његова рођена мајка или отац не мисле најбајније о самима себи? Не баш лепо. И, ако Ваше дете довољно често слуша овакве ствари, немојте бити изненађени ако сутра имате дете са ниским самопоштовањем. А не желимо да преносимо своје несигурности на своју децу, зар не? Будите добри сами према себи!
Град Одвраћања Пажње: Становништво – сви ми.
Када сте последњи пут провели викенд без мобилног телефона у шаци? Када сте последњи пут видели породицу у шетњи, пикнику, а да макар један родитељ или дете не гледа у своју паметну направу? Ово је, у последње време, изазов за све нас. Сви смо „онлајн“ нон стоп, и има логике – заузетији смо но икад и постали смо шампиони мултитасковања захваљујући родитељству. Али, сво то чачкање телефона може ужасно утицати на однос са Вашом децом, и чак на то како се осећате о себи. Покушајте мало да се удаљите од паметних справа. Направите ритуал – без телефона и таблета после 19 часова. Разговарајте. Играјте неку друштвену игру. Прошетајте. Изненадићете се колико ћете научити – и колико ће се Ваше расположење поправити – и осећаћете се много боље јер остварујете везу са особама које волите, а не са Интернетом.
Причамо лоше о људима које наша деца воле.
Било да је то бивши муж, Ваша сестра, брат, дететова учитељица или свекар и свекрва, велике су шансе да ће Вас неко од ових људи макар некад изнервирати и да ће Вам бити потребно да се „издувате“ о томе. Учините себи услугу и то радите када нема деце у близини. Они не морају да слушају лоше о људима које воле, без обзира на ниво „глупости“ коју су, по Вашем мишљењу, направили или изговорили. Држите то међу вама, одраслима, и пружите својој деци могућност да уживају у својим бакама, декама, ујкама, стричевима и теткама.
Желимо све да контролишемо.
Ко још жели да види како његово дете пада, повређује се, буде разочарано? Погодите шта – све те ствари су део живота, и уколико покушамо да контролишемо сваку ситницу коју ураде, кажу или искусе, спремамо их да буду потпуно неспособни за живот. Уколико покушавате да превише контролишете своје дете, то може само отићи у тотално другу крајност и у детету изазвати бунт и контритрање. А, да ли заиста желите да имате тај проблем? Дајте својој деци слободу да праве грешке. Једно је чувати их и пазити на њих, а сасвим друго контролисати сваки њихов покрет. Пустите их да уче из својих животних искустава – то ће их обогатити на дуге стазе.
Фотографишемо све живо. Фотографишите мало мање. Не, немојте бацити камеру/апарат/телефон у страну јер нема ничега лепшег од успомена у виду фотографије, али некад је једноставно боље уживати у тренутку! Можете на рођенданима и сличним дешавањима често видети родитеља који у своје дете гледа кроз објектив. Тако, као да нисте тамо. Сви смо толико навикли да фотографишемо сваки покрет свог детета да смо заборавили да је боље уместо тога да уживамо у свему томе, тик уз своје вољено биће. Фотографишите пар пута и онда апарати или телефон у џеп.
Не умемо да кажемо „НЕ“
Тако је лако потрошити новац на дететове жеље. Наравно да желите да Ваше дете ужива у тим ситницама, па можда и да има оно што Ви никада нисте. Али, застаните. Немојте детету сваки дан пружати задовољство да добије нешто ново, неки поклон, јер ћете у супротном имати дете које не прихвата „не“ као одговор. Слободно се „отворите“ с времена на време! На крају крајева, нема ничег лепшег него даровати своје вољене, али, немојте се предати и услишити сваку жељу свог детета, јер му тако само отежавате; мислиће да је свет подређен њему и да се исти око нега врти. А, сви знамо да није тако.
Опуштени само у свом свету.
Уколико Ви лично не волите рингишпил и забавне паркове, вероватно никада дете у исте нећете одвести. Уколико не волите неку храну, шансе су да је ни Ваше дете неће волети. Веома је лако избегавати све ситуације које су нама лично непријатне, али на тај начин свом детету ускраћујете нова искуства и авантуре. Проведите мало више времена испробавајући нове ствари заједно са својом децом, и дозволите им да истражују, сами доносе закључке о томе шта им се допада, а шта не, и на тај начин ћете се можда и Ви сами предомислити у вези нечега.
Квалитетно проведено време које и није баш толико квалитетно.
Сели се да с децом одгледате филм, који почиње а Ви у том тренутку вадите телефон „само да проверите пословни мејл“ или да „баците поглед на ту једну нотификацију са Фејсбука“. Можда чак и само да уфоткате главицу свог детета и ставите хештег #квалитетнопроведеновреме. Да, скоро сви то радимо. Али, погодите шта – када нисте потпуно посвећени тренутку, деца то осете. Питаће Вас зашто не гледате. Они знају да не уживате у том тренутку с њима. На телефону нећете пропустити ништа што не може да сачека мало. Хајде да се сконцентришемо на заиста проведено квалитетно време уместо да само „шерујемо“ о томе.
Не говоримо „Волим те“.
„Волим те“. Две мале речи, то је све што оне јесу. А ипак, када је то нешто на шта нисте навикли да чујете, није ни лако изговорити их. Нема ничег лепшег за Ваше дете од тога да зна да је вољено, и да, то значи да треба то да им показујете и делима и речима! Реците им да их волите. Ово се важи и на одраслу децу – никад није касно. Само напред, реците им – биће Вам узвраћено и пољубити Вас право у срце.
 
Извор: Немјка